Kosovo, kao i veci deo Balkana, ostaje teritorija zestokih plemenskih i etnickih lojalnosti, koje isuvise cesto mogu dovesti do strasnog nasilja. NATO je mislio da je to bitka za multietnicku pokrajinu. Umesto toga, izgleda da ce naslediti dugorocni 100% albanski protektorat, etnicki ociscen od strane zrtava etnickog ciscenja, koje mogu biti isto toliko surove koliko i njihovi bivsi mucitelji, kada im se pruzi sansa.
Dok se vojnici bore protiv osvetnickih napada i rastuceg talasa kriminala, NATO se suocava sa jos vecom dilemom. Ako odustane, Srbija ce se sigurno vratiti da utvrdi svoje pretenzije nad Kosovom. Ali ni nezavisnost nije opcija, zbog rizika da bi Kosovo moglo pokusati da se prikljuci Albaniji i mozda albanskom delu Makedonije, da formira Veliku Albaniju. To ne bi bilo prihvatljivo jer bi poremetilo isuvise granica i politickih senzibiliteta.
Tako da je NATO u corsokaku sa zonom kojom ne moze efikasno da vlada, ali koju se ne usudjuje da preda. Barem ne dok se zemlje clanice toliko ne umore od troskova i problema da prosto odu, ostavljajuci Kosovo da se brani kako zna i ume.
U medjuvremenu, Kosovarima je bolje nego pod srpskom kontrolom, ali na vidiku nema mirnog resenja. Progon nevinih i ne-toliko-nevinih se nastavlja u pokrajini koja nema cak ni pravilan okvir za zakon i red. Cini se neizvesnim da ce UN medjunarodne policijske snage moci da donesu mir na teritoriju gde se elitne trupe bore da zadrze red.
Prevod:Tanja Bjeletic
Copyright ©1999 beograd.com. All Rights reserved