|
Los Angeles Times
19.08.1999.
Christopher Layne: Buducnost Balkana
Sledeci rat na Kosovu je poceo
Zapadna alijansa nece ovde prihvatiti nezavisnu naciju, a OVK se manjim nece zadovoljiti.
Nakon zavrsetka NATO vojne intervencije na Kosovu neki analiticari su unapred upozorili da je misija odrzavanja mira i rekonstrukcija koju su preduzeli SAD i njeni saveznici puna opasnosti. Medjutim, kako svaki dan donosi sobom zloslutne izvestaje sa Kosova - napadi iz snajpera na mirovnjake, "organizovano" etnicko ciscenje Srba od strane etnickih Albanaca - ocigledno je da se posleratni medeni mesec izmedju OVK, s jedne strane, i NATO trupa i UN civilnih vlasti, s druge strane, zavrsio mnogo pre nego sto smo ocekivali. Prvi pucnji narednog rata na Kosovu - kojim se OVK postavlja protiv svojih ranijih saveznika - vec su ispaljeni.
Razmrsivanje sporazuma na Kosovu posle konflikta lako se moglo predvideti - osim, naravno, od strane Klintonove administracije. Klintonov spoljno-politicki tim snosi veliku odgovornost, jer je opasnost koja se nazire na Kosovu kumulativni rezultat niza pogresnih proracuna koji su bili oznaka politike na Balkanu u proteklih 18 meseci.
Fundamentalni problem s kojim se suocavaju SAD, NATO i Ujedinjene nacije je prost: njihovi posleratni ciljevi na Kosovu i ciljevi OVK potpuno su antiteticni.
Mnogo pre pocetka NATO kampanje bombardovanja Srbije u martu, OVK je vodio klasicnu gerilsku pobunu da Kosovo dobije nezavisnost od Srbije. OVK je bio nacionalni oslobodilacki pokret, posvecen sticanju nezavisnosti i politicke vlasti kroz oruzanu silu. Postoje dve kljucne cinjenice o OVK. Prvo, on nije posvecen demokratskoj buducnosti Kosova. Drugo, vizija koju OVK ima o Kosovu nije multietnicka drzava: Njen cilj je Kosovo iz kojeg su Srbi etnicki ocisceni.
Pogresnim vodjenjem zavrsne faze intervencije na Kosovu, SAD i NATO su stvorili vakuum u vlasti koji je popunio OVK. Uprkos tome sto je UN podrzala NATO trupe kao mirovnjake koji bi trebalo da uspostave civilnu vlast u ovoj pokrajini, OVK se vec ustanovila kao de facto vlast na Kosovu. OVK ne samo da ima monopol nad polugama buduce politicke vlasti na Kosovu, vec ostaje mocna i vojno, posto je otvoreno odbila da se slozi sa svojim obecanjem da se razoruza.
NATO i OVK su sada na kursu kolizije. Predsednik Klinton je tvrdio da su se SAD i njeni saveznici borili na Kosovu da uspostave princip da multietnicka demokratija treba da prevagne nad etnickom i religioznom mrznjom. Ipak, kako to sada priznaju vojni zvanicnici SAD i NATO sa lica mesta, brutalni izgon srpskog stanovnistva nije rezultat nasumicnih akata osvete, vec su "sistematski i organizovani."
SAD i NATO su jasno stavili do znanja da su protiv cilja OVK za nezavisnost Kosova, koje je jos uvek srpska pokrajina. Politika Vasingtona je geostrateski razumna: nezavisno Kosovo bi postalo odskocna daska za "Veliku Albaniju," koja bi ujedinila Kosovo, Albaniju i delove Makedonije. Nastanak Velike Albanije bi podrio jedan od kljucih ciljeva americke administracije na Balkanu: ocuvanje stabilnosti u regionu.
Da bi utvrdili svoju vlast u pokrajini, NATO i medjunarodna civilna administracija moraju da vojno razoruzaju OVK i da je politicki umire. Ovo je tezak zadatak, narocito posto OVK smatra da je NATO obecao da ce gerila borci postati jezgro posleratne policije i vojske na Kosovu. Stavise, nije verovatno da ce OVK da pokorno poslusa NATO. Ako NATO stvarno bude preduzeo korake da razoruza OVK, i ako nastavi da odbija da da Kosovu nezavisnost, OVK i ogromna vecina albanskog stanovnistva na Kosovu ce ga videti - u stvari vec ga tako i gleda - kao kolonijalnog okupatora. U tom slucaju, napadi niskog nivoa koje etnicki Albanci vrse na NATO vojnike razvice se u puni "konflikt niskog intenziteta." Ali ako NATO ne preduzme nista protiv OVK, politika Vasingtona na Balkanu ce propasti.
Klintonova administracija je sada ostavljena sa posleratnim zbrkom koju cak ni njeni doktori za propagandu ne mogu da rese. Predsednik i njegovi saveznici nisu nikad shvatili da se njihova politika bazira na fatalnoj kontradiktornosti: nije bilo moguce da se SAD uskladi sa OVK a da se time ne unaprede ciljevi OVK za nezavisno Kosovo bez Srba. Kao i u Bosni, gde su snovi americke administracije o izgradnji mirne multietnicke demokratije izvetrili u vazduh, gde, medjutim, ipak prevaze krhko primirje, na Kosovu SAD i NATO idu ka oruzanom obracunu sa onima u cije su ime intervenisali. Rezultat nece biti lep.
Christopher Layne je gostujuci predavac u Usc Centru za medjunarodne studije i clan Macarthur fondacije za globalnu bezbednost
Copyright 1999 Los Angeles Times. All Rights Reserved