GDE SU KOSOVSKA POLJA SMRTI?

17.10.1999
www.Stratfor.com

GDE SU KOSOVSKA POLJA SMRTI?

(Mapu mozete pogledati na http://www.stratfor.com/crisis/kosovo/genocidemap.htm)

REZIME

Tokom svog cetvoromesecnog rata protiv Jugoslavije NATO je tvrdio da je Kosovo zemlja koju razaraju masovna ubistva; zvanicne procene su ukazivale da je oko 10.000 etnickih Albanaca ubijeno u srpskoj razjarenosti etnickog ciscenja. Ipak, u ova cetiri meseca od kako traje medjunarodna istraga, ekshumirana tela se broje samo u stotinama. FBI je pronasao manje od 200 tela. Prikupljanjem dokaza cini se da je broj ubijenih albanskih civila mnogo manji nego sto se to tvrdilo. Dok bi nova otkrica mogla da poniste ovaj stav, dokazi o masovnim ubistvima jos uvek nisu materijalizovani u obimu koji je koriscen da se opravda rat. Ovo bi moglo imati ozbiljne spoljnopoliticke i politicke implikacije za NATO i vlade zemalja Alijanse.

OPRAVDAVANJE RATA

11. oktobra Medjunarodni sud za ratne zlocine za bivsu Jugoslaviju prijavio je da u Trepca rudnicima na Kosovu, gde je navodno sakriveno 700 ubijenih etnickih Albanaca, zapravo nema nijednog jedinog tela. Tri dana kasnije Ministarstvo odbrane SAD izdalo je saopstenje svog vidjenja Kosovskog konflikta, u kome se kaze da je NATO-v rat bio reakcija na kampanju etnickog ciscenja koju je sprovodio jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic. Njegova kampanja je bila "brutalno sredstvo za zavrsavanje krize pod njegovim uslovima, izgonom i ubijanjem etnickih Albanaca, preopterecivanjem infrastrukture susednih drzava i slamanjem NATO alijanse." Otkrica Haskih istrazitelja i tvrdnja Pentagona dovode nas do jednog vaznog pitanja. Cetiri meseca nakon rata i dolaska kriminoloskih timova vestaka iz mnogih zemalja, koliko je tacno tela ubijenih etnickih Albanaca pronadjeno? Ovo nije vezba u jezivosti, vec razumno pitanje, s obzirom na eksplicitne ciljeve NATO-a u ratu i tvrdnje koje je Alijansa iznosila u vezi obima srpskih ratnih zlocina. Zaista, centralno opravdanje za rat je bilo da bi samo intervencija mogla spreciti pokolj albanskog stanovnistva na Kosovu. 22.marta britanski premijer Toni Bler je rekao pred Donjim domom Parlamenta "Mi moramo da delujemo da bismo spasili na hiljade nevinih muskaraca, zena i dece od humanitarne katastrofe, od smrti, varvarizma i etnickog ciscenja koje vrsi brutalna diktatura." Sledeceg dana kada je poceo vazdusni rat, predsednik Klinton je izjavio: "Ono sto mi pokusavamo da uradimo je da ogranicimo njegovu (Milosevicevu) sposobnost da dobije vojnu pobedu i pocne da sprovodi etnicko ciscenje i pokolj nevinih ljudi i da uradimo sve sto mozemo da ga navedemo da prihvati ovaj mirovni sporazum." Kao prva intervencija NATO protiv jedne suverene drzave, rat na Kosovu je zahtevao puno opravdavanja. Cele godine su NATO zvanicnici pripremali teren, prvo nazivajuci situaciju na Kosovu "etnickim ciscenjem," a onda "genocidom." U martu je portparol Stejt Departmenta, Dzems Rubin, rekao reporterima da NATO ne mora da dokazuje da Srbi sprovode politiku genocida, jer je jasno da se vrse zlocini protiv covecnosti. Ali bas nakon rata u junu, predsednik Bil Klinton je ponovo prizvao ovaj termin govoreci: "NATO je zaustavio namerni, sistematski rad na etnickom ciscenju i genocidu."

ZAHTEVA JE SVE VISE

Zaista, iz meseca u mesec su procene broja ubijenih u usaglasenoj srpskoj kampanji, nazvanoj Operacija Potkovica, bile sve manje i manje. Ranije su eksperti sistematski generisali ono sto se cinilo trezvenim i konzervativnim procenama broja mrtvih. Na primer, pre nego sto je izbio rat, nezavisni eksperti su prijavili da je priblizno 2.500 kosovskih Albanaca ubijeno u srpskoj kampanji etnickog ciscenja. Taj broj je narastao tokom i nakon rata. Na pocetku kampanje narasle su ogromne tvrdnje o broju Albanaca za koje se strahovalo da su nestali ili mrtvi. Magla i strast rata mogu ovo da objasne. Ali do 17.juna, bas pre kraja rata, britanski ministar spoljnih poslova Dzef Hun je navodno izjavio: "Prema izvestajima koje smo prikupili, uglavnom od izbeglica, cini se da je oko 10.000 ljudi ubijeno u vise od 100 masakra." On je dalje razjasnio da su ovih 10.000 bili etnicki Albanci koje su ubili Srbi. 2. avgusta ovaj broj je skocio za jos 1.000, kada je Bernar Kusner, glavni administrator UN na Kosovu, rekao da je oko 11.000 tela vec pronadjeno u masovnim grobnicama sirom Kosova. On je rekao da je njegov izvor ove informacije Medjunarodni haski sud za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji. Ali je ovaj sud porekao da je dao tu informaciju. Do danasnjeg dana ostaje nepoznat izvor Kusnerovih procena. Medjutim, taj broj od oko 10.000 etnickih Albanaca ubijenih od strane Srba ostaje osnovni, prihvaceni broj, ili makar poslednja zvanicna rec o opsegu zlocina. Bez obzira na preciznu genezu brojeva, sigurno je da su NATO lideri tvrdili da rat ne samo da je opravdan, vec da je i moralno obavezan. Cak i da Srbi nisu vrsili genocid u tehnickom smislu, oni su sigurno bili krivi za masovna ubistva po redu velicine nevidjenom u Evropi jos od nacisticke Nemacke. Jugoslovenska vlada je stalno poricala da se desavaju masovna ubistva, tvrdeci da OVK fabrikuje tvrdnje o masovnim ubistvima da bi opravdala NATO intervenciju i secesiju Kosova od Srbije. NATO je odbacio tvrdnje Beograda bez udubljivanja. Tako je pitanje istine i lazi tvrdnji o masovnim ubistvima mnogo vise nego stvar od cisto istorijskog interesa. On zadire u srz rata i tekuce mirovne misije NATO-a na Kosovu. Naravno, postojao je masovni pokret albanskih izbeglica, ali samo to nije bilo opravdanje Alijanse za rat. Opravdanje je bilo to da jugoslovenska vojska i paravojne trupe sprovode Operaciju Potkovica i da bi rat zaustavio ovu operaciju. Ali je posle rata pronadjeno isuvise malo dokaza, uprkos tome sto su dovedeni zapadni kriminoloski timovi vestaka da traze dokaze za ratne zlocine. Masovno ubistvo je tesko prikriti. Treba se samo setiti kada se uslo u nacisticku Nemacku, Kambodzu ili Ruandu, da bi se shvatilo da smrt na hiljade ljudi ostavlja masovne i neporecive dokaze. S obzirom da su mnogi NATO lideri bili napadani kod kuce - narocito u Evropi - zbog vodjenja ovog rata, Alijansa je mogla da zgrabi kontinualne i graficke dokaze o poljima smrti na Kosovu, da demonstrira neophodnost rata i suzbije kritike. Zaista, takvi dokazi bi pomogli Alijansi da podrije jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, tako sto bi pomogle da se unisti njegova domaca podrska i pomognu njegovi protivnici. Takodje je vazno to da izgleda da niko stvarno ne pokusava da pronadje sve prijavljene zrtve kosovskog rata. Od osam organizacija za ljudska prava koje su najistaknutije na Kosovu, nijedna nema specijalan zadatak da pronadje zrtve i odredi uzrok njihove smrti. Umesto toga, ove grupe intervjuisu izbeglice i prezivele da bi dobili svedocenja o krsenju ljudskih prava, vrse sanitarizaciju bunara i pruzaju medicinsku pomoc prezivelima. Sve ovo je vazan posao. Ali to nije pronalazenje i brojanje tela. Vazno je primetiti da je receno da se za prilican broj ljudi koji su ziveli na Kosovu pre rata sada smatra da ih nema - 17.000 njih prema americkim zvanicnicima. Medjutim, metodologija za dolazenje do ovog broja je nejasna. Prema NATO, Srbi su unistili puno arhivskih dokumenata. Sigurno je da od kraja rata na Kosovu nije radjen popis stanovnistva. Tako je potpuno nejasno odakle taj odredjen broj od 17.000. Nesumnjivo da ima puno onih koji su nestali, ali ne zna se da li su ti ljudi mrtvi, da li su u srpskim zatvorima - zvanicne procene se uveliko razlikuju - ili su izbegli u druge zemlje.

ISTRAGA

Mrtvi se medjutim nisu pojavili onako kako je to Zapad predvideo, barem ne jos. Ogromni rudnici Trepca do sada nisu nista novo otkrili. Vecina mrtvih se pojavila u manjem broju, u najruralnijim delovima Kosova, cesto u bunarima. Novinski izvestaji kazu da su najvece grobnice sadrzale par desetina zrtava; neki zvanicnici kazu da je najveca grobnica sadrzala mnogo vise, priblizno 100 tela. Ali tela se generalno pronalaze u veoma malom broju - mnogo manjem nego sto je to bilo nakon rata u Bosni. Samo jedan napor da se sada ucini, mogao bi baciti svetlo na to koliko je albanskih civila ubijeno - ili nije ubijeno - od strane srpskih snaga. Medjunarodni sud u Hagu za bivsu Jugoslaviju koordinira svoj rad da bi istrazio ratne zlocine na kosovu. Kao i kod organizacija za zastitu ljudska prava, primarni cilj Haskog suda nije da pronadje sve za koje je prijavljeno da su mrtvi. Umesto toga, njegovi istrazitelji prikupljaju dokaze da bi sudili ratnim zlocincima zbog cetiri prekrsaja: ozbiljno krsenje Zenevske konvencije, krsenje ratnih zakona i genocid i zlocini protiv covecnosti. Medjutim, Tribunal smatra da ce moci u buducnosti da pruzi precizan broj mrtvih, iako nece da kaze kada. Izvestaj bi mogao biti objavljen krajem oktobra, prema portparolu Tribunala, Polu Rizliju. Pod vojdstvom Tribunala, policija i timovi medicinskih vestaka iz vecine NATO zemalja i nekih neutralnih drzava, dodeljuju se da istrazuju odredjena mesta. Ovi timovi su iz 15 drzava: Austrije, Belgije, Kanade, Danske, Finske, Francuske, Nemacke, Islanda, Luksemburga, Holandije, Spanije, Svedske, Svajcarske, Velike Britanije i Sjedinjenih Drzava. Sjedinjene Drzave su poslale najveci tim, sa 62 clana. Belgija, Nemacka i Velika Britanija su svaka poslale timove od priblizno 20 ljudi. Vecina zemalja je poslala timove sa manje od 10 clanova. Do sada su istrazitelji presli nesto manje od jedne cetvrtine puta kroz svoje polje rada, posto su ispitali oko 150 od 400 sumnjivih mesta. Istrazni proces ide ovako: istrazitelji Haskog suda slede izvestaje izbeglica ili KFOR trupa da potvrde postojanje tih mesta. Onda Tribunal rasporedi svaki tim u odredjeni region i ukaze na mesta koja treba istraziti. Ta mesta su ili masovne grobnice - sto po Tribunalu znaci vise od jednog tela u grobnici - ili scene zlocina, koje sadrze druge dokaze. Timovi ekshumiraju tela, izbroje ih i izvrse autopsiju da odrede starost, pol, uzrok i vreme smrti, sve u svrhu prikupljanja dokaza za buduca sudjenja za ratne zlocine. Nusprodukt ovog posla je stvarni broj otkrivenih tela. Istrage ce se nastaviti sledece godine kada vremenski uslovi dozvole daljnje ekshumacije. U odsustvu zvanicne evidencije tela koja su ovi timovi pronasli, prisiljeni smo da sastavljamo anegdotne dokaze da bismo dobili sliku o tome sta se stvarno desavalo na Kosovu. Iz ovih dokaza je jasno da timovi ne nalaze veliki broj mrtvih, nista sto bi podrzalo tvrdnje o "genocidu." Rad FBI je dobar primer.

Uz najvece napore, Biro je sproveo dve odvojene istrage, jednu u junu i jednu u avgustu, a verovatno ce ponovo biti pozvan nazad. Prilikom svoje zadnje posete FBI je pronasao 124 tela u britanskom sektoru Kosova, prema portparolu FBI, Dejvu Mileru. Skoro sve zrtve su ubijene iz vatrenog oruzja u glavu ili udarcem u glavu. Starost zrtava bila je od 4 do 94 godine. Vecina zrtava izgleda da je ubijena u martu i aprilu. U svoja dva puta na Kosovo od kraja rata FBI je pronasao ukupno 30 mesta u kojima je bilo skoro 200 tela. Spanskom timu je receno da se pripremi za najgore, jer ide na prava polja smrti Kosova. Receno im je da se pripreme za preko 2.000 autopsija. Ali otkrica ovog tima su bila daleko ispod ovih ocekivanja. Nisu pronasli nijednu masovnu grobnicu, a pronasli su samo 187 tela, sva zakopana u pojedinacne grobove. Glavni inspektor spanskog tima je uporedio Kosovo sa Ruandom. "U bivsoj Jugoslaviji izvrseni su zlocini, neki bez sumnje uzasni, ali oni su izvrseni tokom rata," rekao je Huan Lopez Palafoks za list El Pais. "U Ruandi smo videli 450 tela (na jednom mestu) zena i dece, jedno na drugom, sva sa otvorenim glavama." Tela prosto nisu tamo gde je prijavljeno da su. Na primer, u julu se verovalo da masovna grobnica u Ljubenicu, kod Peci, u zoni gde su stalno bile borbe, sadrzi oko 350 tela, po zavrsetku ekshumacije grobnica je sadrzala samo sedam tela. Bilo je slicnih slucajeva u manjem obimu, sa pocetnim tvrdnjama o 10 do 50 zakopanih tela, koje su se pokazale laznim. Istrazitelji su cesto odlazili na prijavljena mesta ubistava, a da nisu pronasli nijedno telo. U Djakovici su gradski zvanicnici tvrdili da je ubijeno 100 Albanaca, ali su se Srbi navodno vratili usred noci, iskopali tela i odneli ih. U Pustom Selu seljani su prijavili da su Srbi krajem marta uhvatili i ubili 106 muskaraca. NATO je cak objavio i satelitski snimak onoga sto se cini kao da su brojne grobnice, ali opet na tom mestu nisu pronadjena nikakva tela. Seljani su tvrdili da su se srpske snage vratile i sklonile tela. U Izbici izbeglice su prijavile da je 150 Albanaca ubijeno u martu. Opet, njihova tela se ne mogu nigde pronaci. Devedeset sest muskaraca iz Kline je nestalo u aprilu; njihova tela jos nisu pronadjena. Osamdeset dvojica su navodno ubijena u Kraljanu, ali istrazitelji tek treba da pronadju njihova tela.

STA SE DOGODILO?

Ubistva i brutalnost su sigurno postojali i moguce je da ce jednog dana biti otkrivena masovna nova nalazista. Ako niste ucesnik u detaljima svake istrage na terenu na Kosovu, moguce je samo da izrazite sumnju a ne zakljucni dokaz. Medjutim, nase sopstveno istrazivanje i pregled zvanicnih izvestaja ukazuje na to da je broj mrtvih do sada na stotine, a ne na hiljade. Moguce je da ce tek biti otkrivene ogromne nove grobnice. Ali etnicki Albanci na Kosovu verovatno su brzi na tome da otkriju najveca mesta u nadi da ce povratiti clanove porodice ili makar otkriti sta se dogodilo. Uz to, velika mesta bi imala najvise svedoka, dokaza i bila bi ocigledna za inspekcione timove. S obzirom na napredovanje istrage do danas, cini se teskim za poverovati da ce biti pronadjeno 10.000 tela za koje se krajem rata tvrdilo da postoje. Ubijanje albanskih civila cini se da je reda velicine ispod onih koje navode NATO, vlade zemalja Alijanse i rani izvestaji medija. Kako se to moglo dogoditi? Cini se da su se i vlade i spoljni posmatraci oslanjali na izvore koje kontrolise OVK, i pre i tokom rata. Tokom rata ovo oslanjanje je pojacano; vlade su se uveliko oslanjale na price izbeglica koje su stizale u Albaniju i Makedoniju, gde je OVK bio vazan cevovod informacija. Sofisticirana masinerija OVK za odnose sa javnoscu i magla rata mozda su generisali percepciju koja se sada pokazuje sumnjivom. Ono sto je jasno je da niko sistematski ne skuplja brojeve mrtvih na Kosovu, cak iako bi takav posao mogao mozda da srusi Milosevica i samo bi pomogao NATO-u u njegovim naporima da ostane na Kosovu. Ono sto se moze nauciti iz istrage obavljene do danas ukazuje na broj smrti daleko ispod ocekivanja. Konacno, sve ove sumnje se mogu lako odbaciti sveobuhvatnim izvestajem NATO-a, Ujedinjenih Nacija, ili Sjedinjenih Drzava i drugih odgovornih vlada koje vode zapise o detaljima nalaza kriminoloskih timova vestaka, i davanjem vremenskih okvira za zavrsavanje i rezultate. Nije za ocekivati da ce Medjunarodni Haski sud, cak i ako uskoro izda izvestaj, obraditi sva ova pitanja. U medjuvremenu, nedostatak izvestaja koji ukazuje na otkrice na hiljade albanskih zrtava cini nam se izuzetno cudnim. Moglo bi se pomisliti da bi Klinton, Bler i drugi lideri jedva docekali da pokazu da rat ne samo da je bio opravdan, vec da je bio i moralno obavezan. Zaista je vazno koliko njih je ubijeno na Kosovu. Spoljna politika i politicke implikacije su od sustinske vaznosti. Postoji granicna linija izmedju ugnjetavanja i masovnog ubistva. Nije to svetla i sjajna linija, ali je razlika izmedju na stotine i na desetine hiljada mrtvih jasna. Zamagljivanje te linije ima ozbiljne implikacije ne samo za integritet NATO-a, vec i za ideju suvereniteta. Ako sacica - ili par desetina - ljudi bude ubijeno u radnickim nemirima, da li medjunarodna zajednica ima pravo da intervenise silom? Po istim pravilima koje je NATO postavio, velicina pokolja je od kriticne vaznosti. Politicki, Alijansa je uveliko zavisila od Sjedinjenih Drzava za informacije o ratu. Ako su Sjedinjene Drzave ili NATO pogresile, onda vlade zemalja Alijanse koje su izdrzale teske kritike, kao sto su italijanska i nemacka vlada, mogu biti u nevolji. Poverenje u obavestajni rad i vodjstvo SAD moglo bi naglo da opadne. Pogodjena skandalom i pitanjima o svojoj spoljnoj politici, Klintonova administracija vec ima teskoca u uticanju na svetske dogadjaje. Taj uticaj bi mogao jos da opadne. Ima puno konsekvenci ako se ispostavi da su NATO tvrdnje o srpskim zlocinima bile znacajno lazne.

[ Ostali clanci i misljenja ]

17.10.1999 www.Stratfor.com