|
Financial Times
Utorak 14. decembar 1999.
ROBERT SKIDELSKY:
Smrtonosni legat NATO-a
Intervencija Zapada u Srbiji izazvala je humanitarnu katastrofu i ohrabrila ruski militarizam. Sada kada je humanitarni interes Zapada fokusiran na napad Rusije na Grozni, je dobar momenat da opet pogledamo Kosovo, ne samo zato sto je obnavljanje cecenskog rata direktna posledica kosovske operacije. Ona je pokazala Rusiji "zapadni, civilizovani" nacin za vodjenje rata ove vrste, i preokrenula je balans snaga u ruskoj politici ka vojsci.
Objavljivanje izvestaja OEBS-a "Ljudska prava na Kosovu" prosle nedelje, je jos jedan razlog da ponovo posetimo Kosovo, jer ono tako jasno otkriva lazi koje je propagirala NATO ratna masinerija.
Do sada bi trebalo da je jasno da je, prema medjunarodnom zakonu, NATO vojna intervencija u Jugoslaviji bila nezakonita. Povelja UN ogranicava spoljnu upotrebu sile svojih clanica na samoodbranu i akcije koje ovlasti Savet bezbednosti. Zastita ljudskih prava nije osnova, po medjunarodnom zakonu, za vojnu intervenciju i mesanje u unutrasnje stvari suverenih drzava.
Kao sto to razjasnjava izvestaj OEBS-a, NATO vojna intervencija je izazvala humanitarnu katastrofu koju je toboze trebalo da spreci. Na osnovu dokaza posmatraca na terenu i izbeglica tokom perioda bombardovanja, ovaj izvestaj ustanovljava da je tek posto su OEBS posmatraci napustili Kosovo 20. marta, cetiri dana pre nego sto je pocelo bombardovanje, pocelo da dolazi do opsteg i sistematskog krsenja ljudskih prava.
"Sumarno i arbitrarno ubijanje je postala opsta pojava sirom Kosova sa pocetkom NATO vazdusne kampanje protiv Savezne Republike Jugoslavije u noci 24-25 marta".
Ovaj izvestaj ne pruza nikakve dokaze koji bi podrzali tvrdnju NATO-a da je genocid i masovni izgon kosovskih Albanaca bio smisljeni cilj Slobodana Milosevica, jugoslovenskog lidera, i da je tek NATO intervencija sprecila ovu "humanitarnu katastrofu". Naprotiv, izvestaj razjasnjava da se situacija sa ljudskim pravima na Kosovu poboljsala nakon instalacije posmatraca u novembru 1998., i da se beg ili izgon 863.000 kosovskih Albanaca se dogodio nakon sto su poceli vazdusni napadi.
Ni pod kakvim okolnostima se ne moze opravdati jugoslovenska reakcija na NATO akciju. Ali mora se imati na umu da je Jugoslavija ocekivala kopnenu invaziju zajedno sa neprijateljskim akcijama OVK.
Glavni cilj svake razumne diplomatije bi trebalo da bude da se obezbedi da se povecan broj posmatraca drzi na licu mesta na Kosovu. Ovo se nije slagalo sa odlucnoscu NATO-a da koristi pretnju silom da pokori g. Milosevica.
NATO akcije su ucinile svet opasnijim mestom. Ne-NATO i ne-islamske zemlje su bile duboko protiv rata. Aleksandar Lukin, direktor Moskovskog Instituta za politicke i pravne nauke, vidi NATO-vu "novu stratesku doktrinu" kao projekat koji "implicira neograniceno uvecanje NATO-vog clanstva, koje siri svoj sudski nalog na nejasno definisanu Euro-Atlantsku oblast i konacno ceo svet".
G. Lukin veoma zali zbog cinjenice da su "sve NATO zemlje sledile SAD u smisljenom pokusaju da unisti medjunarodni sistem posle drugog svetskog rata".
Steta za posleratni sistem se moze videti vec na startu globalnog ponovnog naoruzanja i novih strateskih doktrina Rusije, Indije i Kine. "Hladni mir" koji je predvideo Boris Jeljcin, ruski predsednik, je vec nastupio.
Ako je istina prva zrtva rata, onda priznavanje te istine treba da bude prvi korak ka pomirenju. Istine otelotvorene u gornjim predlozima nisu cela istina. Kao sto kaze OEBS-ov izvestaj. Krsenje ljudskih prava je bilo "i uzrok i posledica konflikta na Kosovu".
G. Milosevic i Srbi koji su ga podrzali nose tesku odgovornost za patnje. Ali NATO nije priznao svoj sopstveni doprinos nesreci.
Ako je priznavanje greske sustinski sastojak pomirenja, jos jedan treba da bude naknada za stetu nanetu na Balkanu. MMF procenjuje da je 6 zemalja najdirektnije ugrozeno ratom (ne racunajuci tu Srbiju) izgubilo 2 odsto svog nacionalnog proizvoda kao rezultat ovog konflikta. Gubitak Srbije se procenjuje na 45 odsto.
Jedan NATO-v paket "Marsalove pomoci" ne samo da bi bio opravdan, vec i razuman, jer je ekonomsko osiromasenje rasadnik nasilnog nacionalizma.
Konacno, trebalo bi da ucimo iz iskustva istocno evropske "plisane revolucije" iz 1989-90. i odbacimo optuznice za ratne zlocine protiv g. Milosevica.
Ovo ce mu omoguciti da ustupi vlast a da ne bude predat Haskom tribunalu radi sudjenja. Njegovu vladavinu ne treba da ovekovecuju oni koji isto imaju krvi na rukama.
Osim ako nismo spremni da istupimo nacisto kad je u pitanju Kosovo, Rusija nas nece slusati po pitanju Cecenije - ili bilo cega drugog.
Autor je otpusten sa mesta portparola Ministra finansija konzervativne stranke u Domu Lordova zbog svog protivljenja NATO kampanji bombardovanja.