|
30.10.2002.
The Associated Press
Svetska zdravstvena organizacija rangira najvece opasnosti po zdravlje
LONDON (AP) - Vlade zemalja ce mozda morati da razmotre usvajanje propisa za reduciranje soli, masti, secera i drugih nezdravih sastojaka u industrijski proizvedenoj hrani, prema novom izvestaju Svetske zdravstvene organizacije.
To je preporuka ovogodisnjeg Izvestaja Svetske zdravstvene organizacije, koja po prvi put pokusava da rangira glavne pretnje po zdravlje u celom svetu i da ispita nacine da se oni smanje.
Ovaj izvestaj ispituje 20 najvecih rizika po ljudsko zdravlje i njihov uticaj na bolest, invalidnost i smrt. On procenjuje da ako bi se svet pozabavio ovim pretnjama, barem bi se mogla postici ekstra decenija zdravog zivota cak i u najsiromasnijim zemljama, dok bi ljudi u najbogatijim zemljama mogli dobiti jos pet godina zdravog zivota.
Hrana i pice igraju centralnu ulogu u mnogim ispitanim rizicima po zdravlje, od problema neuhranjenosti, koji je na prvom mestu, do zla gojaznosti, koja je na desetom mestu.
'Potrebne su hrabre politike' kaze Izvestaj. 'Potrebni su zajednicki sporazumi i propisi drzavnog i privatnog sektora da se stvori drustveni milje za zdravstvenu dobit koja bi rezultirala od oporezivanja duvana ili postepenih izmena u proizvodnji hrane'.
Generalni direktor SZO, Dr. Gro Brundtland, je primetila da je Britanija uspesno smanjila procenat soli u hlebu i mnogim vrstama industrijski proizvedene hrane, 'i ja sam sigurna da bi sa secerom moglo biti isto. Mogli bi ocigledno dobiti kodeks ponasanja gde odredjeni proizvodi ne bi trebalo da imaju nivo secera iznad X'.
Detaljne, precizne i lako razumljive etikete o procentu masti takodje su potrebne, tako da ljudi znaju sta jedu i da imaju izbor, kaze ona.
Ovaj izvestaj, jedan od najvecih istrazivackih projekata ikad preduzetih od strane ove zdravstvene agencije UN, takodje je zakljucio da je alkohol odgovoran za daleko vise smrti i bolesti nego sto se prethodno smatralo.
Neuhranjenost je jos uvek najveci svetski problem, i odgovorna je za jednu od 14 smrti u svetu.
Rezime nalaza je objavljen u sredu u online verziji The Lancet medicinskog zurnala, zajedno sa jednom ili dve kritike strucnjaka sa univerziteta Kembridz, koji su upozorili na preveliko naglasavanje relativnog rangiranja razlicitih opasnosti po zdravlje.
Oni kazu da procene zavise od kvaliteta studija koje leze u njihovoj osnovi i da su neke opasnosti, kao sto je visok krvni pritisak, obimno proucene i dobro shvacene, dok su druge, kao fizicke vezbe i dijeta, manje shvacene, a njihova vaznost je verovatno potcenjena.
'Pracenje javnog zdravlja na ovoj skali je nova i nezrela nauka', kazu ovi naucnici, Dr. Dzon Pauels i Nikolas Dej, sa Instituta za javno zdravlje u Kembridzu. 'Ovo ... jos uvek treba posmatrati kao izvestaj o radu koji je u toku'.
Najvecih 10 opasnosti po zdravlje u svetu, u smislu koliko bolesti i smrti uzrokuju, su, prema redosledu opasnosti: neuhranjenost, nebezbedan seks, visok krvni pritisak, duvan, alkohol, zagadjena voda, sanitacije i higijena, nedostatak gvozdja, zagadjenost u zatvorenom prostoru, visok holesterol i gojaznost.
'Ovaj izvestaj iznosi po prvi put da je 40 odsto smrti u svetu uzrokovano od samo 10 najvecih faktora rizika, dok narednih 10 faktora rizika dodaje manje od 10 odsto', kaze Alan Lopez, visi naucni savetnik u SZO.
Izvestaj takodje rangira opasnosti posebno za tri grupe: najsiromasnije regione kao sto su podsaharska Afrika i delovi Juzne Azije, druge zemlje u razvoju i razvijeni svet. Nisu date liste po pojedinacnim zemljama.
U najsiromasnijoj grupi neuhranjenost je daleko najveca opasnost po zdravlje, pracena nebezbednim seksom - sto se odrazava u masovnom teretu SIDE u ovim oblastima.
Istrazivaci su bili iznenadjeni kad su otkrili da zagadjenost zatvorenog prostora od sagorevanja djubreta i uglja u svrhe kuvanja uzrokuje puno bolesti i smrti. To je cetvrta po redu vodeca opasnost u tom regionu, posle lose vode, sanitacije i higijene, ali nije nikada ranije primecena, kaze vodeci autor ovog izvestaja, Dr. Kristofer Marej, izvrsni direktor globalnog programa SZO za dokaze o zdravstvenoj politici.
U drugim zemljama u razvoju ispostavilo se da je alkohol najveca opasnost za zdravlje, pracen visokim krvnim pritiskom i duvanom. Neuhranjenost i gojaznost su na cetvrtom i petom mestu. Holesterol je sledeci, a zatim mali unos voca i povrca.
U bogatim drzavama, najveca opasnost je duvan, odmah iza koga sledi visok krvni pritisak, alkohol, gojaznost, mali unos voca i povrca i neadkevatne vezbe.
|
|