7. 12. 2001.
 
Gary Dempsey
 
Gary Dempsey je spoljnopoliticki analiticar na Cato Institutu
 
Kontradiktorni kosovski izbori
 
Nakon dve i po godine NATO okupacije, milijarde dolara strane pomoci i izgona 200.000 Srba, Cigana i drugih ne-Albanaca, Kosovo je odrzalo svoje prve pokrajinske izbore. Prema Danu Evertsu, sefu OEBS misije na Kosovu, izbori su bili "ogroman uspeh" i "vazan korak ka demokratiji". Ali da li su, zaista?
 
Cini se da list Washington Post misli da jesu. On tvrdi da "je ishod bio jasna pobeda politickih umerenjaka". List Los Angeles Times se slaze, nazivajuci rezultate izbora "Kosovski srecnim iznenadjenjem". Cinjenice, medjutim, ukazuju na to da stvari nisu tako jasne.
 
Za pocetak, uporedimo rezultate ovih izbora sa opstinskim izborima odrzanim na Kosovu prosle godine. Relativno umerena Demokratska liga Kosova, ili LDK, dobila je 58% glasova na prethodnim iborima, ali samo 46% na ovim izborima.
 
Nasuprot tome, dve politicke partije izmrestene iz gerilske OVK - Savez za buducnost i Demokratska stranka Kosova - i dve nove ekstremne nacionalisticke stranke - Narodni pokret Kosova i Narodni pokret za oslobodjenje Kosova - uspele su da dobiju 36% glasova na ovim izborima, u poredjenju sa 35% na izborima prosle godine. Toje skroman porast od jedan posto.
 
Ali ova cifra je zapravo cetiri puta veca ako se napravi korekcija zbog cinjenice da su Srbi bojkotovali proslogodisnje izbore. Gledajuci iskljucivo albansku shemu glasanja na ovim i proslogodisnjim izborima, tvrdolinijskim strankama je zapravo porasla popularnost medju albanskim glasacima za cetiri posto, dok je popularnost LDK opala za osam poena.
 
Osim toga, posto LDK nije dobila veliku vecinu glasova na skorasnjim izborima, ona ce morati da formira koalicionu vladu sa politickim ograncima OVK, sa Savezom za buducnost ili sa Demokratskom strankom Kosova. Ali Savez za buducnost kaze da ce se prikljuciti koaliciji samo ako se ukljuci i Demokratska stranka Kosova. Isto tako, Demokratska stranika Kosova kaze da je spremna da se prikljuci koaliciji sa LDK samo ako ona ukljuci i Savez za buducnost.
 
U medjuvremenu, ekstremisticki Narodni pokret Kosova i Narodni pokret za oslobodjenje Kosova, koji otvoreno vode kampanju da Kosovo postane deo zemlje Albanije, dobili si po poslanicki mandat u novostvorenoj pokrajinskoj skupstini. Vredi primetiti da su predsednik i potpredsednik Narodnog pokreta Kosova, Emrus Dzemajili i Gafur Elsani, i predsednik Narodnog pokreta za oslobodjenje Kosova, Sabit Gasi, izdvojeni proslog juna u ostroj Izvrsnoj naredbi koju je izdao predsednik Dzordz V. Bus. Ovoj trojici je zabranjen ulaz u SAD, a americkim gradjanima je zabranjeno da obavljaju finansijske ili poslovne transakcije sa njima zbog njihove uloge u podsticanju oruzane pobune u Makedoniji, juznom kosovskom susedu. Prema recima Busove naredbe, delatnost ove trojice "ugrozava americke i medjunarodne napore za promovisanje regionalnog mira i stabilnosti i predstavlja potencijalnu opasnost za americke vojne snage i druge Amerikance koji pomazu mirovne napore".
 
Ono sto je jos primetno vezano za izbore je da su mnogi ljudi koji su glasali prosle godine ovog puta odlucili da ne ucestvuju na izborima. Zaista, broj Albanaca koji su izasli na izbore je pao sa priblizno 80% na proslogodisnjim izborima na 65% na ovim.
 
Prema jednom izvestaju posle izbora koji je izdala grupa British Helsinki Human Rights, sve vece okretanje Albanaca ka apatiji s jedne strane, i tvrdolinijskim strankama s druge strane, je odgovor na istu pozadinsku realnost: Izbori na Kosovu su privid, i vise imaju veze sa stranim birokratama koji ovekovecuju svoju ulogu, nego sa demokartskim pravima naroda koji zive tamo. Zaista, novi `ustavni okvir' prema kojem su odrzani izbori je prvi moderni politicki ustav koji eksplicitno iskljucuje demokratiju. U stvari, predgovor navodi da ce "volja naroda" biti samo jedan od mnogih  "relevantnih faktora" koje ce medjunardoni politicari, koji zapravo imaju konacnu rec o svim najvaznijim politickim odlukama na Kosovu, uzeti u obzir - ukljucujuci tu i odluke o finalnom politickom statusu Kosova.
 
Dok god strane biraokrate insistiraju na tome da je na njima da dodeljuju i odobravaju (ili ne) zakone, pravosudje i medjunarodni status, umesto na vecinskom stanovnistvu Kosova, to ce se frustriranijim i bespomocnijim osecati Albanci. Kako skorasnji izbori pokazuju, ovo je stetno i za politicku umerenost i za gradjansko drustvo: dve stvari koje bi strane birokrate trebalo da neguju  da bi americke i NATO trupe mogle na kraju da odu.

[ Ostali clanci i misljenja ]

Copyright ©2001 beograd.com. All Rights Reserved.