|
|
7. 12. 2001.
Gary Dempsey
Gary Dempsey je spoljnopoliticki analiticar na Cato Institutu
Kontradiktorni kosovski izbori
Nakon dve i po godine NATO okupacije, milijarde dolara strane pomoci i
izgona 200.000 Srba, Cigana i drugih ne-Albanaca, Kosovo je odrzalo
svoje prve pokrajinske izbore. Prema Danu Evertsu, sefu OEBS misije na
Kosovu, izbori su bili "ogroman uspeh" i "vazan korak ka demokratiji".
Ali da li su, zaista?
Cini se da list Washington Post misli da jesu. On tvrdi da "je ishod
bio jasna pobeda politickih umerenjaka". List Los Angeles Times se
slaze, nazivajuci rezultate izbora "Kosovski srecnim iznenadjenjem".
Cinjenice, medjutim, ukazuju na to da stvari nisu tako jasne.
Za pocetak, uporedimo rezultate ovih izbora sa opstinskim izborima
odrzanim na Kosovu prosle godine. Relativno umerena Demokratska liga
Kosova, ili LDK, dobila je 58% glasova na prethodnim iborima, ali samo
46% na ovim izborima.
Nasuprot tome, dve politicke partije izmrestene iz gerilske OVK -
Savez za buducnost i Demokratska stranka Kosova - i dve nove ekstremne
nacionalisticke stranke - Narodni pokret Kosova i Narodni pokret za
oslobodjenje Kosova - uspele su da dobiju 36% glasova na ovim izborima,
u poredjenju sa 35% na izborima prosle godine. Toje skroman porast od
jedan posto.
Ali ova cifra je zapravo cetiri puta veca ako se napravi korekcija
zbog cinjenice da su Srbi bojkotovali proslogodisnje izbore. Gledajuci
iskljucivo albansku shemu glasanja na ovim i proslogodisnjim izborima,
tvrdolinijskim strankama je zapravo porasla popularnost medju
albanskim glasacima za cetiri posto, dok je popularnost LDK opala za
osam poena.
Osim toga, posto LDK nije dobila veliku vecinu glasova na skorasnjim
izborima, ona ce morati da formira koalicionu vladu sa politickim
ograncima OVK, sa Savezom za buducnost ili sa Demokratskom strankom
Kosova. Ali Savez za buducnost kaze da ce se prikljuciti koaliciji
samo ako se ukljuci i Demokratska stranka Kosova. Isto tako,
Demokratska stranika Kosova kaze da je spremna da se prikljuci
koaliciji sa LDK samo ako ona ukljuci i Savez za buducnost.
U medjuvremenu, ekstremisticki Narodni pokret Kosova i Narodni pokret
za oslobodjenje Kosova, koji otvoreno vode kampanju da Kosovo postane
deo zemlje Albanije, dobili si po poslanicki mandat u novostvorenoj
pokrajinskoj skupstini. Vredi primetiti da su predsednik i
potpredsednik Narodnog pokreta Kosova, Emrus Dzemajili i Gafur Elsani,
i predsednik Narodnog pokreta za oslobodjenje Kosova, Sabit Gasi,
izdvojeni proslog juna u ostroj Izvrsnoj naredbi koju je izdao
predsednik Dzordz V. Bus. Ovoj trojici je zabranjen ulaz u SAD, a
americkim gradjanima je zabranjeno da obavljaju finansijske ili
poslovne transakcije sa njima zbog njihove uloge u podsticanju oruzane
pobune u Makedoniji, juznom kosovskom susedu. Prema recima Busove
naredbe, delatnost ove trojice "ugrozava americke i medjunarodne
napore za promovisanje regionalnog mira i stabilnosti i predstavlja
potencijalnu opasnost za americke vojne snage i druge Amerikance koji
pomazu mirovne napore".
Ono sto je jos primetno vezano za izbore je da su mnogi ljudi koji su
glasali prosle godine ovog puta odlucili da ne ucestvuju na izborima.
Zaista, broj Albanaca koji su izasli na izbore je pao sa priblizno 80%
na proslogodisnjim izborima na 65% na ovim.
Prema jednom izvestaju posle izbora koji je izdala grupa British
Helsinki Human Rights, sve vece okretanje Albanaca ka apatiji s jedne
strane, i tvrdolinijskim strankama s druge strane, je odgovor na istu
pozadinsku realnost: Izbori na Kosovu su privid, i vise imaju veze sa
stranim birokratama koji ovekovecuju svoju ulogu, nego sa demokartskim
pravima naroda koji zive tamo. Zaista, novi `ustavni okvir' prema
kojem su odrzani izbori je prvi moderni politicki ustav koji
eksplicitno iskljucuje demokratiju. U stvari, predgovor navodi da ce "volja
naroda" biti samo jedan od mnogih "relevantnih faktora" koje ce
medjunardoni politicari, koji zapravo imaju konacnu rec o svim
najvaznijim politickim odlukama na Kosovu, uzeti u obzir - ukljucujuci
tu i odluke o finalnom politickom statusu Kosova.
Dok god strane biraokrate insistiraju na tome da je na njima da
dodeljuju i odobravaju (ili ne) zakone, pravosudje i medjunarodni
status, umesto na vecinskom stanovnistvu Kosova, to ce se
frustriranijim i bespomocnijim osecati Albanci. Kako skorasnji izbori
pokazuju, ovo je stetno i za politicku umerenost i za gradjansko
drustvo: dve stvari koje bi strane birokrate trebalo da neguju da bi
americke i NATO trupe mogle na kraju da odu.
|