AGRESIJA NATO-A
ZASTO SMO JACI
Strah zapadnih politicara od gubitka pilota i aviona i sve veca sumnjicavost
javnosti koja nije navikla na odgovore tipa: "Jugosloveni imaju jako dobru
obavestajnu sluzbu pa ne smemo nista da vam kazemo", u najvecoj meri
neutralisu tehnolosku prednost agresora
"Za nas pilote uspeh je da se svi vratimo. Prvi cilj je da prezivimo" -
izjavio je dvadesetpetogodisnji britanski pilot aviona "herijer" u programu
radija BBC, proslog utorka
posle jednog od zlocinackih letova nad Jugoslavijom. "Ako pogresite u miru,
kritikuje vas ostatak jedinice. Ovde postoji razlika: ako pogresite,
umirete" - dodao je drugi pilot,
tridesetogodisnji Skotlandjanin. "Tek kada ste u krevetu, razmisljate, a
tada stize i strah." Ni Amerikanci se ne osecaju bolje. U bazi Avijano,
nisandzija dvosedog aviona F-15E izjavio
je novinaru Asosijeted presa o pilotu u prednjoj kabini: "Ja cuvam njegova
ledja, a on moja. Ako se dogodi nesto lose, umiracu oko 96 stotinki sekunde
posle njega." Svest o smrti nad Jugoslavijom siri se vazduhoplovnim bazama
Italije. U njima je smestena agresorska avijacija NATO-a.
Posle dvanaest noci sumanutih vazdusnih udara po ciljevima u Jugoslaviji,
neprijateljski piloti iskreno priznaju da su u prilicnoj meri demoralisani.
Neki od njih prekidaju letove i vracaju se u baze neobavljena posla, sa
smrtonosnim bombama pod krilima. Vojni analiticari procenjuju da je gotovo
pedeset procenata borbenih letova tako zavrseno.
Cutanje
Prema izvestajima zapadnih novinara, prosle nedelje najvise letova sa
neizvrsenim zadacima izveli su francuski i spanski piloti. Ima i onih koji
bombe otkace nad Jadranom. U jednom od tih odbacivanja u more stradao je,
tvrde upuceni zapadni izvori, americki razarac "USS Gonsales", jedan od dva
broda koji su 24. Marta zapoceli zlocinacke udare krstarecim raketama po
ciljevima u Jugoslaviji. "Gonzales" je otplovio na remont, ali zvanicnici
Pentagona cute, ne samo o tom gubitku, vec i o obaranjima aviona koja im se
gotovo svakodnevno dogadjaju.
U stvari, lideri kampanje protiv Jugoslavije, zvanicnici NATO-a, Pentagona i
britanskog Ministarstva za odbranu sve vise se zatvaraju i, u odnosu na prve
dane agresije, vrlo malo podataka o udarima iznose u javnost. "Znamo da nas
Srbi pazljivo posmatraju, pa zato kazemo samo minimum svega sto bi mogli da
iskoriste u odbrani protiv nasih aviona" - rekao je Kenet Bejkon, portparol
Pentagona, i dodao: "Jugosloveni imaju organizovaniju i znatno prefinjeniju
vojnu obavestajnu masineriju nego sto je imao Irak u Zalivskom ratu". U
skladu sa novom taktikom NATO-a prestrojava se i CNN. Televizijska stanica
prestala je da zlocinacke udare na nasu zemlju prikazuje kao video-igru sa
unapred poznatim pobednikom. Nema vise direktnih prenosa poletanja
agresorskih aviona iz italijanskih baza prema Jugoslaviji. Americki vojnici
postali su za reportere potencijalna tela u kovcezima. Smrt se sluti i na
CNN-u.
"Ovo nije partija kriketa" - nemocno je pred novinarima ocajavao portparol
NATO-a, vazduhoplovni oficir Dejvid Vilbi. Novinari, navikli na svakodnevne
brojcane pokazatelje jos u Zalivskom ratu protiv Iraka, pocinju u Briselu da
postavljaju sve nezgodnija pitanja. Njihova sustina svodi se na jedno
jedino: kolika je efikasnost (citaj smisao) udara? NATO propaganda uspeva
samo da im svakodnevno ponavlja kako "udari slabe sposobnost oruzanih snaga
Jugoslavije".
Istina je, nazalost, da hiljade tona bombi izrucenih na Jugoslaviju padaju
po stambenim zgradama, naseljima i civilnim objektima. Da li je to osveta
ugrozenog agresora za pokazanu nemoc kad je lose vreme, kao sto je to bilo
protekle nedelje?
Vandalizam
Pet-sest dana oblacnog vremena i veliki strah od jugoslovenske
protivvazdusne odbrane ogranicili su agresorske avione u dejstvima. U noci
izmedju subote i nedelje gadjano je najmanje ciljeva od pocetka udara -
ukupno sedam. Da nam noci ne proteknu bas sasvim mirno, postarale su se
krstarece rakete, lansirane uglavnom sa brodova na Jadranu. Nazalost,
ciljevi raketa bili su u velikoj meri civilni. U Novom Sadu, dva mosta koja
spajaju obale Dunava srusena su, a treci je ozbiljno ostecen. Novosadski
Most slobode povukao je sa sobom nevine zrtve u dunavske virove.
I drugi mostovi na Dunavu, kod Backe Palanke i Bogojeva, raketirani su. NATO
tvrdi da se radi o vojnim ciljevima jer su to komunikacijske linije za
doturanje municije i drugog materijala vojnim jedinicama. Da li to znaci, s
obzirom da most kod Bogojeva spaja SRJ sa Hrvatskom, da se jedinice vojske
Jugoslavije snabdevaju iz te drzave?
Vandalsko rusenje mostova i americko miniranje pruge Beograd-Bar na deonici
kroz Republiku Srpsku, nazalost, jasno ukazuju na pokusaj agresora da
presece komunikacijske tokove Srbije sa Crnom Gorom i delovima Vojvodine.
Oni to rade iz ocaja, jer bombe koje padaju na stanovnike ove zemlje nisu
donele ni politicke, a ni ozbiljne vojne rezultate.
Ne mareci za to, Vilijam Koen, americki ministar za odbranu, potpisao je
naredjenje da se dovuku dodatne vazduhoplovne i pomorske snage za napade na
Jugoslaviju. U britansku vazduhoplovnu bazu Ferford sleteli su teski
bombarderi B-1B. Prve aprilske noci prvi put su, u ratnim uslovima, izbacili
satelitski vodjene bombe. Mada Ferford ima jednu od najduzih poletno-sletnih
staza u Evropi (cetiri kilometra), u bazi se oseca velika guzva: osam B-52 i
pet B-1B zaposelo je stajanku.
Ni italijanska baza Avijano ne moze da primi vise letelica. U njoj se nalazi
150 americkih aviona i 7 500 pripadnika americkog ratnog vazduhoplovstva.
Zato ce dodatnih dvanaest "nevidljivih" aviona F-117 (i trinaesti koji u
formaciji treba da zameni primerak oboren kod Budjanovaca) biti smesteno u
nemacku bazu Spendala.
Na svu vec raspolozivu kolicinu aviona u vazduhoplovnoj agresiji na
Jugoslaviju, a ona je presla brojku od 400, americki ministar je dodao i
pomorsku borbenu grupu nosaca aviona "Teodor Ruzvelt". Uz nosac plove dve
krstarice, jedan razarac, brzi borbeni brod za podrsku i napadna podmornica.
Grupa je usla u Mediteran 3. aprila, na putu za Persijski zaliv, kad je
stiglo naredjenje da se tu i zadrzi zbog ucesca u borbama protiv
Jugoslavije.
Kukavicluk
NATO, uz svu gomilu savremene ratne masinerije, ne uspeva da dejstvuje po
pravim vojnim ciljevima, vec se kukavicki ustremio na civilnu infrastrukturu
koja ukljucuje i gradske toplane ili naftna postrojenja. Svake noci udari po
ciljevima u dubini teritorije desavaju se najcesce u dva talasa. Za takvu
operaciju potrebno je podizati i koordinirati oko 300 aviona u vazduhu, da
bi u vazdusni prostor Jugoslavije ukupno, u oba naleta, uslo oko pedeset
aviona. Agresorski piloti se, osim visokog stresa prouzrokovanog strahom,
prilicno iscrpljuju jer letovi traju po 6-7 sati, a nad nasu teritoriju
ulecu tek u petom satu, kada im je brzina reakcije smanjena zbog umora. Te
trenutke koristi nasa protivvazdusna odbrana.
Razlozi za tako dugotrajne ostanke u vazduhu kriju se u prikupljanju
formacije. Ona pristize sa razlicitih italijanskih aerodroma, a zatim cela
grupa polazi u kompleksno manevrisanje kroz vazdusne prostore Hrvatske,
Madjarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije I Albanije (uvek neke druge
zemlje), sa namerom da se zavara nasa protivvazdusna odbrana i u jednom
trenutku prodre na mestima koja se ucine nedovoljno zasticenima. Otkako je
oboren americki jurisnik F-117, sve to manevrisanje se, u strahu od
jugoslovenskih raketa, odvija na visinama od preko 10 000 metara. Na srecu,
sa tolikih visina standardni borbeni avioni nisu u stanju da gadjaju
takozvane tackaste ciljeve - pojedinacna orudja - tenkove, topove, oklopna
vozila... To od agresora, medjutim, trazi zapadna javnost.
Za dejstva po tackastim ciljevima potrebno je spustiti se na visine od oko 3
000 metara i leteti sporije. Izgleda da su agresorski komandanti na terenu
zahtevali u nekoliko navrata da se avijacija spusti na manje visine, ali
politicari su do sada odbijali takvu ideju, smatrajuci da je upustanje u
eventualni gubitak aviona i pilota preveliki rizik za njihove pozicije. Zbog
rizika gubitka polozaja, politicari koji rukovode NATO agresorima u
propagandnom ratu, koji se paralelno vodi, ne priznaju druge gubitke aviona
osim vec poznatog F-117A. Ipak, sada vec i nezavisni izvori potvrdjuju da je
RV i PVO oborilo oko dvadeset letelica (aviona, helikoptera i bespilotnih),
ne racunajuci krstarece rakete.
Prikrivanja
Zanimljivo je da se u SAD zvanicno ne priznaje ni da je avion F-117A oboren
raketom, iako su se u njihovim novinama pojavile izjave "dobro obavestenih
izvora u Pentagonu" da je avion oboren raketom SA-3 ("neva"), a ruski
ministar odbrane general Igor Sergejev rekao je da se radi o raketi iz
"sovjetske ere". Ali pravilo propagandnog ratovanja u ovoj zalosnoj agresiji
na nasu zemlju glasi: ne priznati nista ni kada svi sve znaju.
Da bi zaobilazno resio problem niskog leta i dejstva po tackastim ciljevima,
general Vesli Klark, komandant agresorske soldateske, zatrazio je da se u
operacije ubace borbeni helikopteri "apac". Oni su prvenstveno namenjeni za
dejstva po pojedinacnim ciljevima, ali su i vrlo ranjivi jer su spori.
Zahtev je izgleda i usvojen, pa se predvidja da 24 "apaca" stignu u
Albaniju, pod izgovorom da pruzaju neposrednu vazduhoplovnu podrsku za
humanitarne konvoje.
Politicki strah od gubitka pilota i aviona, kao i neposredni strah pilota i
slaba motivisanost za letove nad Jugoslavijom, bitno su umanjili znacaj
tehnoloske prednosti agresorske avijacije. Prikrivanje informacija, cak i
kada se zna da je istina prva zrtva svakog rata, dodatno slabi agresora u
sopstvenoj javnosti koja nije navikla na odgovore tipa: "Jugosloveni imaju
jako dobru obavestajnu sluzbu pa ne smemo nista da vam kazemo".
Americki rusitelji imace teske trenutke i kada bude doslo vremeda objasne
zasto su za dvanaest dana ispalili 550 krstarecih raketa(oko 600 miliona
dolara) na uglavnom prazne zidove vojnih ciljeva,a svaki dan odrzavanja
zahuktale ratne masinerije kosta dodatnih nekoliko stotina miliona dolara.
I pored sve tragedije, mi vodimo u ovoj bici koja, secate se,"nije partija
kriketa".
ARTUR DEMEK