|
www.antiwar.com
16.11.2000.
http://www.antiwar.com/malic/m-col.html
Nebojsa Malic:
Zoran Djindjic: Srpski Ricard III
"Jorkovo je sunce naseg jada stud
u divno leto pretvorilo sad
i mrgodni nam oblaci nad domom
utonuse u nedra okeana.
Pobedni nam venci krase cela sad;
rad spomena visi slupano oruzje;
uzbune su strasne veseli skupovi;
a marsevi teski radosne igranke."
(V. Sekspir, Richard III, 1:1)
U neko normalno vreme bi neki glumac Jugoslovenskog dramskog pozorista izgovarao ove stihove pred punim auditorijumom. Ovih dana, dok se stud nesto drugacijeg jada priblizava Srbiji, laznu pohvalu erla Glostera ponavlja njegov moderni pandan, nesto lepse fizicke gradje, ali isto tako podlog duha.
Ovog puta je covek koji je "odlucan da se dokaze kao nitkov i mrzi zaludna zadovoljstva ovog vremena" Zoran Djindjic, beskrupulozni lider Demokratske stranke, vec odavno neprijatelj predsednika Kostunice, i - prema ironiji neuobicajenoj cak i za Balkan - njegova desna ruka.
G. SUJETNI
Djindjic je harizmatican, inteligentan i veoma sujetan. On je bio jedan od manje znacajnih osnivaca Demokratske stranke 1989. godine, zajedno sa Kostunicom. Tokom 1991. Djindjicevo krilo DS zagovaralo je saradnju sa Milosevicem kao nacina da se dodje na vlast, a odbacivalo srpsko nacionalno pitanje kao irelevantno. Ovo je bila anatema za Kostunicu, koji je osnovao sopstvenu stranku - Demokratsku stranku Srbije (DSS) pocetkom 1992. Od tada su ova dvojica ogorceni neprijatelji - ujedinjeni samo u svojoj opoziciji Milosevicu.
Cak ni to nije potpuno tacno. Djindjicevo preuzimanje DS-a 1994. godine - puc unutar stranke koji njenom bivsem predsedniku Dragoljubu Micunovicu nije ostavio izbora do da se povuce u korist mladjeg ugarka - sablasno podseca na nacin na koji je Milosevic stekao kontrolu nad Savezom komunista Srbije 1987. godine. Stavise, Djindjic je u svako doba drzao otvorene veze za komunikaciju sa Milosevicem, cak i tokom ulicnih protesta 1996-97., koji su mu dali lepo mesto gradonacelnika Beograda.
NATO-v napad na Jugoslaviju 1999. godine otkrio je obim Djindjiceve uobrazenosti i kukavicluka. Dok su bombe padale po njegovom narodu, Djindjic je prvo oplakivao njihovu najmanje znacajnu posledicu - ujedinjenje Srba pod Milosevicevom zastavom otpora - a onda pobegao u Crnu Goru, koja je zabila noz u ledja svom saveznom partneru proglasavajuci neutralnost. Tamo se sastao sa americkim i drugim NATO zvanicnicima, pokusavajuci da se formira u lidera ujedinjene anti-Milosevic opozicije koja bi uzivala podrsku SAD. To je bilo daleko od coveka koji se rugao NATO-u 1994. godine, dok je delio pecenog vola sa Radovanom Karadzicem na brdu iznad Sarajeva, ali potpuno u duhu njegovog karaketra. Djindjic je uvek imao nos za vlast, te sta god da mu je moglo dati vise vlasti je bilo meta njegovih molbi.
"MALI SLOBA"
Vlast je bila i glavni motivator srpskog sada bivseg vladara, Slobodana Milosevica. Uprkos dugoj listi optuzbi od strane njegovih neprijatelja, koji su govorili za njega da je komunista, genocidni fasista ili nacional-sovinista, Milosevic je zapravo postovao i borio se samo za vlast. Njegova stalna izdaja Srba - bilo u Krajini, Bosni, Kosovu ili uzoj Srbiji - dovoljan je dokaz za njegov motiv. Ali dok je "Slobo" bio veliki majstor vlasti, Djindjic je jos uvek samo segrt. Jedno od najostrijih novinarskih pera Srbije, Aleksandar Tijanic, etiketirao ga je "Mali Sloba".
Tijanic je taj koji je prvi javno postavio pitanje spektra Djindjicevog preuzimanja duznosti u svojoj kolumni 27. oktobra u dnevnom listu Danas [trenutno raspoloziv samo na srpskom jeziku]. Priznajuci Djindjicevu vestinu i pragmatizam, Tijanic ipak upozorava da je Mali Slobo savrseno sposoban da uradi Jeljcina Kostunicinom zapanjenom Gorbacovu - naime, da koristeci Kostunicino ime pobedi na srpskim izborima u decembru, a onda iskoristi svoje veze sa crnogorskim separatistima da proglasi Srbiju i Crnu Goru odvojenim drzavama i rasturi Jugoslaviju. Ovo bi ostavilo Kostunicu bez posla, a Srbe bi zajahao jos jedan manijak zeljan vlasti. Zaista, gambit dostojan Ricarda III.
VLADAR IZ SENKE
Ima puno dokaza koji dokazuju Tijanicevu hipotezu. Djindjic je bio jedan od glavnih organizatora oktobarskog ustanka, sklapao je zakulisne dogovore i koordinirao napade na televiziju, saveznu skupstinu i brojne druge drzavne institucije. Dok se Kostunica obracao gomili 5. oktobra uvece, Djindjic je bio zauzet osnivanjem "kriznih stabova" koji ce rukovoditi glavnim preduzecima i drzavnim institucijama, kao sto je savezna carina.
Ubrzo nakon toga Djindjic se hvalisao agenciji UPI kako je on sam, bez pomoci, pobedio u "revoluciji", obezbedjivanjem lojalnosti Specijalnih snaga. U roku od par dana list The Independent ga je proglasio "vladarom iz senke" Srbije, koji rukovodi predstavom iza scene.
Odmah nakon poraza Milosevica bilo je tesko primetiti koliko Kostunicinih ovlascenja je zapravo uzurpirao Djindjic. Pre svega, jer je vecina zapadnih novinara pripisivala izjave anonimnim "liderima DOS-a", sto je nalepnica ucinjena besmislenom cinjenicom da je bilo osamnaest ljudi koji su mogli biti tako etiketirani, od kojih su svi veoma razliciti medju sobom. Drugo, posto je Djindjic zvanicni Kostunicin menadzer kampanje, smatralo se potpuno normalnim da on daje zvanicne izjave, iako Djindjic nema nikakvu funkciju u novoj vladi.
Ipak, Djindjic je bio jedan od najglasnijih glasova nove vlade - sastao se sa separatistickim liderima Crne Gore da raspravlja o pitanjima od ustavnog znacaja, najavljivao je iz Beograda da "opasnost Milosevic" jos uvek preti Srbiji, pozivao na cistke lidera u vojsci i policiji, cak pretio i nasiljem sve dok socijalisticka vlada Srbije ne da ostavku i pozove na nove izbore. Kostunica se, cinilo se, sveo na ceremonijalnu ulogu - sastajanje sa stranim zvanicnicima, "ispovedanje" na CBS-u i posecivanje sahrana mrtvih pesnika - dok je Djindjic zapravo vladao Srbijom njemu iza ledja.
PROBLEMI NA VRHU
Medjutim, Kostunica nije bio slab protivnik. Kad je Djindjic najavio sredinom oktobra da ce general Nebojsa Pavkovic - komandant Trece Armije tokom Kosovskog rata i sadasnji nacelnik Generalstaba VJ - biti otpusten, Kostunica je porekao tu izjavu i zadrzao Pavkovica na njegovom mestu, radi stabilnosti drzave. Zatim je Djindjiceva frakcija u DOS-u zapretila da ce napustiti novu prelaznu vladu ako Rade Markovic, sef Drzavne bezbednosti Srbije (nesto izmedju NSA i KGB i skoro isto toliko zlokobno) i bivsi Milosevicev lojalista, da ostavku. Kostunica je odbio da otpusti Markovica, govoreci da je Markovic odgovoran srpskoj vladi, koja tek treba da se izabere, a ne saveznoj vladi. Zatim je Kostunica naimenovao Gorana Svilanovica za svog Ministra spoljnih poslova, retkog lidera u DOS-u koji, prema g. Tijanicu, se ne plasi da odgovori Djindjicu.
Dopisnik lista The New York Times iz Beograda je izvestio o ovom sukobu u detalje. U tom clanku NY Times pise da je Djindjic rekao da "je sigurno da Milosevic ima svoje prste u svemu sto se desava u delu drzavne bezbednosti gde je [Rade] Markovic sef." General Momcilo Perisic, bivsi nacelnik Genralstaba i ogorceni neprijatelj Milosevica, rekao je da Markovic i Pavkovic "stite Milosevica i njegove interese." NY Times takodje pripisuje Perisicu optuzbu da je Pavkovicevo i Markovicevo prisustvo "deo opstih napora Milosevicevih simpatizera da sabotiraju normalni zivot, ukljucujuci tu i snabdevanje strujom i cene."
Cinjenica da su gen. Pavkovic i g. Markovic optuzeni za lojalnost Milosevicu nije slucajna, vec pre deo mudre strategije koju primenjuju Djindjic i njegovi simpatizeri. Predsednik Kostunica uziva stopu podrske od 85%, sto je san svakog politicara na Zapadu. Svakoga ko bi njega otvoreno kritikovao javno mnjenje bi satrlo. S druge strane, udaranje na Kostunicu napadanjem bivsih Milosevicevih lojalista koji ga sada podrzavaju je savrseni potez, jer ih Kostunica ne moze braniti a da to ne izgleda kao da brani Milosevica. Sve dok Kostunica drzi Pavkovica, Markovica i druge slicne njima na poziciji vlasti, Djindjic moze diskretno da ga klevece kao "mekog" prema starom rezimu.
Podrzan od vojske i u posedu SDB dokumenata o opozicionim liderima - koje je Milosevic prikupio kao sredstvo uticaja - Kostunica moze da odbaci sve prljave trikove pojedinaca ili grupa koji imaju nameru da preuzmu zemlju nezakonitim sredstvima. Moc ovih organizacija je isuvise velika da bi se prepustila ikome osim legitimnoj vladi. Ovo pokazuje i tekst u izvestaju lista NYT, u kome se kaze da "je vec bilo curenja informacija iz nekih od ovih dokumenata, nesigurne autenticnosti, namenjenih da podriju poziciju g. Markovica i dovedu g. Kostunicu u neugodnu situaciju."
ZLOKOBNI POMAGACI
Ima indikacija da su ovde umesane i zlokobnije sile. Spomenuta analiza g. Tijanica je izazvala zestok napad od strane Vesne Pesic, bivseg sefa g. Svilanovicevog Gradjanskog saveza prezrene zbog svog elitistickog pseudo-intelektualizma. Sonja Biserko, sef Helsinskog komiteta za ljudska prava u Srbiji, nazvala je Kostunicu "nacistom" odmah posle izbora. Njeni saradnici veoma vole Djindjica i smatraju ga pravim covekom koji treba da vodi Srbiju na putu spasenja - onakvog kakvim su ga oni zamislili. Biserko je, slucajno, svedocila ispred Senata SAD odmah nakon bombardovanja (29. juna 1999.) i pozvala na neku vrstu okupacije Srbije da bi se kolektivno reedukovalo njeno "nacistikovano" stanovnistvo.
I opet, nije slucajnost da Djindjic uziva podrsku ove pseudo-intelektualne elite. Sustinski deo njegove tastine je osecaj arogantnog elitizma. Bilo da je to jer se skolovao u Nemackoj, ili sto ga je zivot izolovao od masa, Djindjic se nikad nije stvarno povezao sa srpskim seljacima i stanovnistvom malih gradova, koji cine vecinu stanovnistva te republike. U izjavi za list Washington Post odmah posle izbora, on je rekao da je Kostunica bio bolji kandidat jer ljudi vole njegov nacionalizam, dok su Djindjicevi stavovi "isuvise evropski za sada."
Jedan skorasnji izvestaj u listu Washington Post cini ociglednim gde leze preference Vasingtona, koji opisuje "liberalne, pro-zapadne stavove" Djindjiceve stranke nasuprot Kostunicinog "konzervativnog srpskog nacionalizma."
KONACNI OBRACUN
Kako kontrolise privatnu miliciju (naoruzani sledbenici, specijalne snage bezbednosti), vecinu srpskih medija, veliki deo vlade i mnoga drzavna preduzeca, Djindjic je u dobroj poziciji za buduci konacni obracun sa Kostunicom. Sada mu nedostaje jos samo legitimitet - koji bi ga mogao uzdici ili slomiti na kraju. Vuk Draskovic i njegov SPO, nekada velika i mocna stranka, izgubili su legitimitet kada su odbili da podrze Kostunicu u septembru. Zbog toga je SPO potonuo brze od Titanika kad je udrario u ledeni breg. Djindjic je svestan te opasnosti i planira da je izbegne tako sto ce Kostunica da obavi sav posao za njega. Kostunicino ime na birackom spisku ce lako pobediti za Djindjica mesto predsednika Srbije, sto ce otvoriti vrata za kraj Jugoslavije i Kostunice.
A kako stoje stvari, Kostunica je toliko odlucan da ukloni MIlosevicevu stranku sa vlasti da je voljan da sacuva integritet DOS-a po svaku cenu - cak i ako to znaci zrtvovanje samog sebe. Tako on moze zapravo osuditi na propast isti onaj narod u cije ime je spreman da padne na mac. Ili u ovom slucaju, zatrovani bodez.
Avaj, nema sada na horizontu nikakvog erla Ricmonda da porazi ovog potencijalnog Ricarda III na nekom srpskom Bosvortskom polju. To ce morati da uradi Kostunica. Mozda nije bas fer da covek koji je upravo Srbe oslobodio od jednog pretvornog lidera da sad mora da se bori sa drugim, ali malo toga je fer ovih dana. A ako bude po Djindjicevom, malo toga ce ikad i biti fer.
Nebojsa Malic je napustio svoj dom u Bosni nakon sto je potpisan Dejtonski sporazum i trenutno prebiva u SAD. Tokom Bosanskog rata on je imao pristup diplomatskim i medijskim pitanjima u Sarajevu, a clanci su mu objavljivani u listu Independent. Kao istoricar koji se specijalizirao za medjunarodne odnose i Balkan, Malic je napisao brojne eseje o Kosovskom ratu, Bosni i srpskoj politici, koje je objavljivao Kongres srpskog jedinstva. Njegova ekskluzivna kolumna za web sajt Antiwar.com izlazi utorkom
|
|