|
27.03.2002.
Christopher Deliso:
Balkansko rastapanje
Sirom bivse Jugoslavije tenzije spektakularno rastu
NEUCRTANE VODE
Mart 2002. na Balkanu: kako ce buduci istoricari pamtiti ovaj
neverovatan mesec? Hoce li to biti po otkrivanju mudzahedinske
pretnje u Makedoniji - ili po diskreditovanju te pretnje od strane
SAD i BBC-ja? Hoce li to biti po mirnom raspadu Savezne Republike
Jugoslavije - ili po americkom spijunskom skandalu koji je uzdrmao
ono sto je preostalo od te fragilne koalicije? Hoce li mesec mart
2002. biti pamcen toplo po donatorskoj konferenciji za Makedoniju,
koja je tu siromasnu zemlju izvukla i pokrenula - ili ce i ta
konferencija biti ismejana kao jos jedna prilika za fotografisanje a
bez efekta, da bi Zapad mogao da se udesi i sam sebi cestita?
Konacno, hoce li ovaj mesec biti pamcen po cvrstoj ruci bosanske
vlade vezano za preostale islamske teroristicke pretnje - ili kao
mesec kad se ta pretnja istrgla kontroli i paralisala americke
diplomatske operacije u Bosni?
Niko ne zna, ali izgled ne obecava. Najstrasnija stvar oko ovog
meseca, koji je u svemu zahvacen vrtoglavom beskrajnom akcijom, je
da jos nije zavrsen. Preostalo je jos par dana marta 2002. - po
sadasnjoj stopi, dovoljno da dovrsi sve neresene zakljucke do kojih
mozemo doci ovde.
NEMA VISE JUGOSLAVIJE - OSIM, NARAVNO, AKO STE TUZILAC
Dok sudjenje Milosevicu i dalje krivuda besciljno kroz sumu
diskreditovanih svedoka i neosnovanih glasina, Slobin glavni
protivnik - haski tuzilac Karla del Ponte - je sve vise
isfrustrirana i nestrpljiva. Videvsi da je lukavi bivsi
jugoslovenski predsednik u opasnosti da prica inteligentnije nego
sto se ocekivalo, istraga se preselila na brda Republike Srpske.
Ovde su NATO trupe dva puta neuspesno pokusale da uhvate
najtrazenijeg kriminalca tribunala - Radovana Karadzica. Kako je to
del Ponte mudro primetila, veoma je tesko uhvatiti jednog begunca sa
velikim telom uniformisanih trupa. Njeno resenje? Civilna odeca i
tajne cete za kidnapovanje.
Vrsi se i sve veci pritisak na Srbiju da preda Ratka Mladica,
bosansko-srpskog komandanta za koga tribunal tvrdi da se krije u
Srbiji. Posto je prilicno teze pokusati ubaciti tajne cete za
kidnapovanje u Srbiju, Zapad se latio tradicionalnijih sredstava
prinude i iznude - zapretio je da ce uskratiti 135 miliona USD
pomoci. Sile koje su poduprle Hag racunaju na to da ce se Srbi
radije odreci dvojice (ili vise) svojih gradjana nego rizikovati da
ih zarobe u ekonomsku ludacku kosulju. Na kraju krajeva, ova taktika
je upalila u proslosti: pre tacno godinu dana, u stvari, slicne
americke pretnje su dovele do ekstradicije Slobodana Milosevica. Del
Ponte je regrutovala istaknute licnosti, kao Kolina Pauela, da
pomognu da se izvrsi veci pritisak. Zaista, ovogodisnje izdanje
zastrasivanja Balkana ne moze se razlikovati od prethodnih
inkarnacija:
"Senator Patrik Lehi, demokrata iz Vermonta koji je bio koautor
zakona koji zahteva saradnju Jugoslavije, rekao je juce da sa ratnim
zlocincima na slobodi 'nasa pomoc ne treba da se prosledi''. Senator
Mic MekKonel, republikanac iz Kentakija, pridruzio se Lehiju u
podrsci ovom predlogu zakona.
Lehi je dodao: ''General Mladic je osoba broj jedan koju treba
predati. Njegova odgovornost za ratne zlocine je nesumnjiva".
Nije iznenadjujuce da su koautori takvog zakona dvojica od
najvirulentnijih anti-srpskih aktivista u Senatu; ono sto je
prilicno cudno, medjutim, je da je izgleda Mladiceva "odgovornost za
ratne zlocine nesumnjiva". Ako je tako, zasto mu uopste suditi? A
ipak, konacna destinacija za Mladica - kao i za druge koje Zapad ne
moze da poredja na liniju i strelja - je Hag. Ova prilicno
neprijatna kontradiktornost moli za sledece pitanje: sta moze da se
kaze za sud koji bira svoje zrtve na bazi unapred pretpostavljene
krivice, i kojim rukovode isti oni ljudi koji finansiraju njegov rad,
troskove i sada, izgleda, i cete za kidnapovanje?
Jedini zakljucak je da Hag nije pravi sud. Iako njegove procedure,
napuderisane perike i prezentacije imitiraju pravi sud, stubovi na
kojima on pociva su truli. Zaista, cinjenica da Milosevic nije
potonuo pod vrucim pogledom medija, kako su njegovi istrazitelji
arogantno ocekivali, podstice nove sumnje vezano za fundamentalni
legitimitet tribunala. A toje pravi razlog sto su Karla del Ponte i
kompanija toliko usplahireni - a jos nemaju nikakve rezultate da
pokazu niti o osudama niti o uhvacenima, i sve su vece sumnje u
njihov grandiozni moralni stav, oni shvataju da sat otkucava. Ovo bi
bio dovoljan razlog za paniku - cak i bez proslonedeljne smesne
katastrofe za Hag.
NEK ZABAVA POCNE: CIA SKANDAL U BEOGRADU
Deo zabave u martu 2002. je i posmatranje lancanog unistenja toliko
mnogo medjupovezanih dogadjaja, koji svi dostizu klimaks u isto
vreme. Apologija za Hag citirana gore je cela izaslana videlo
izmedju 20-22 marta - samo par dana nakon izbijanja najveceg
americkog skandala koji je pogodio Beograd jos od bombardovanja
kineske ambasade 1999. Snazan medijski napad (od strane del Ponteove,
Pauela, Lehija i kompanije.) dosao je u direktnoj srazmeri sa
izuzetno sramnom ulogom Haga u ovom skandalu: kao primaoca tajnih
dokumenata namenjenih za upotrebu protiv Milosevica, koje je nabavio
americki sef CIA za Balkan, placenih americkim dolarima, datim
korumpiranom srpskom politicaru. Najgora stvar u svemu ovome,
medjutim, je da su umesane strane slobodno to i priznale.
Otvoreno priznavanje ove pokvarene tajne operacije je znacajno iz
dva razloga. Prvo, po neverovatnoj aroganciji Amerikanaca, koji
smatraju tajne operacije u stranoj zemlji samo za deo svakodnevnog
rada - cak i nakon sto su uhvaceni na delu. Drugi i ozbiljniji
aspekt ovog skandala je da je Hag, toboze boreci se protiv korupcije
i gangsterizma, pribegao istoj taktici zbog svog cilja. Ovo mucno
licemerje samo potvrdjuje ono sto je vec tako ocigledno - da Hag
nije sud, vec samo igraliste za iznudjivace i spijune, lovce na
nagrade i advokate diletante.
OCENA POSLEDICA
Za balkansku zagonetku prosto ne ide nista na bolje. Sada mozete
zamisliti: neodredjena drumska kafana u anonimnom predgradju
Beograda; sumrak kasnog popodneva. Priguseni tonovi, pognute figure;
znacajna tisina, i tasna puna novca - a onda, bas u trenutku
konzumiranja, grub iznenadni ulaz jugoslovenske vojske!
Dramaticno hapsenje 14. marta srpskog potpredsednika vlade Momcila
Perisica i americkog spijuna Dzona Dejvida Nejbora, pokazuje da je
Kostunica zadrzao malo karaktera. Jasno je, covek ima hrabrosti.
Suocen sa raspadom republike kojom vlada i sa manje izgleda za
karijeru od Ala Gora, g. Kostunica je morao nekako da utvrdi svokj
autoritet. On je to uradio osudom ove zbrke kao "spijunske afere
ogromnih srazmera". Srpski premijer Zoran Djindjic je ocekivao da se
njegov rival samo prevrne i preda vlast. Verujuci u to mnogoje
pogresio. Da li moze biti koincidencija da je ovaj spijunski skandal
izbio samo par dana nakon zvanicnog kraja SRJ? Na srecu za Kostunicu,
pruzila mu se prilika, cak i pre nego sto se mastilo osusilo na
penkalima onih koji su slavili.
U narednoj senzaciji Perisic je podneo ostavku, a SAD se okrenula na
"Jugoslaviju". Najbolja stvar oko ove reakcije arogantne oholosti
Amerikanaca je protest sto je njihov covek u Beogradu - CIA
balkanski superspijun - bio pritvoren. Mozemo li uopste zamisliti
sta bi se dogodilo da su uloge bile obrnute - i da je bio "srpski
spijun uhvacen u Vasingtonu?" Da li bi ikakav jugoslovenski protest
bio tolerisan - i da li bi srpski spijun bio tiho pusten? Odgovor je
naglaseno 'ne' za sve. G. Nejbor je, medjutim, "tiho vracen u
Vasington", uz izvinjenja Srba.
POVRATNI UDARAC: BOSANSKO OTAPANJE
Nakon 9.11. nijedan deo Balkana nije tako nezgodan za SAD i UN kao
Bosna. Od oktobra se islamske teroristicke celije stalno otkrivaju
u ovom UN protektoratu, prethodno "oslobodjenom" intervencijom SAD.
Ipak islamske vojne jedinice, koje su Amerikanci tolerisali (ako ne
i pomagali) tokom 1990-ih sada se vracaju da ih proganjaju.
Bliskoistocne dobrotvorne i poslovne organizacije su razgolicene kao
paravan organizacije za teroriste, a nekoliko terorista arapskog
porekla je pritvoreno - neki su cak i prebaceni u bazu Gvantanamo.
Sto je ovo razgnevilo bosanske vlasti cini se malo brine SAD; sada
se, medjutim, temperatura toliko podigla da je SAD zatvorila na
neodredjeno vreme svoje tri velike ambasade u ovoj oblasti - u
Sarajevu, Mostaru i Banja Luci (Republika Srpska).
23. marta je visoki bosanski zvanicnik izjavio da su se pripadnici
al Kaede nedavno sastali u Bugarskoj - da isplaniraju veliki
teroristicki napad u Bosni: "na sastanku u Sofiji pripadnici al-Kaede
su odlucili da ce se "u Sarajevu nesto desiti Amerikancima slicno
onome u Njujorku proslog septembra''.
Ove price su usledile nakon panicnih napora bosanskih zvanicnika da
se obracunaju sa islamskim teroristima u svom okruzenju. 19. marta
se bosanska policija obrusila na dobrotvorne i teroristicke paravan
organizacije u Sarajevu i Zenici. 22. marta je ova operacija
rezultirala u hapsenju, pod optuzbom za spijunazu, Muniba Zahiragica,
i zatvaranju njegove sumnjive dobrotvorne organizacije Benevolentia.
Obilazak centrale ove "dobrotvorne" organizacije otkrio je "oruzje,
planove za pravljenje bombi, mine iznenadjenja i lazne pasose". Na
drugom mestu u ovoj zemlji je nedavno sekirom napadnut jedan UN
sluzbenik. Cini se da ovih dana u Bosni ima puno ljubavi prema
zapadnim "oslobodiocima"!
MAJKA SVIH SKANDALA: GROZNE "TRANSAKCIJE" FIRME DYNCORP
Ako se neko pita zasto bi Bosanci mogli biti nezadovoljni svojim
zapadnim gostima, ne treba da gleda dalje od DynCorp, americke
kompanije koja pruza tehnicku podrsku trupama u inostranstvu. Ova
prica je potpuno zaboravljena - pre svega zbog toga sto je delatnost
ove kompanije u Bosni pod istragom americke vojne policije - a ne
Haga. I tako - iako bi svaki Amerikanac trebalo da zna za to -
istorija nemorala kompanije DynCorp totalno je zataskana.
Pre vise od godinu dana list Washington Post je pisao o ucescu UN u
trgovini seksom u Bosni. Umesane su bile i visoke licnosti iz
ogranka kompanije DynCorp u Bosni. Nista se nije dogodilo.
Godinu dana kasnije, u januaru 2002., prica o DynCorp je stvarno
izbila u javnost, u svedocenju bivseg sluzbenika, cinkarosa Bena
Dzonstona. Navodno, videvsi "..sredovecne ljude kako spavaju sa 12 -
do 15-godisnjakinjama" bilo je "previse" za ovog Teksasanina. U svom
svakodnevnom poslu za DynCorp u Bosni, Dzonston " .je vidjao kolege
i supervizore kako bukvalno kupuju i prodaju zene za svoje licno
uzivanje, a sluzbenici su se hvalisali o razlicitim dobima i
talentima pojedinih robinja koje su kupovali". "Igra" za ove
americke kauboje bila je da kupuju i prodaju devojke, oruzje i drugu
robu od srpske i drugih mafija. Manje grozne delatnosti bile su
monumentalno korumpirane delatnosti svakodnevnog rada DynCorp.
Dzonston, koji je otpusten jer je patriotski prigovorio ovim delima,
pruzio je graficke detalje i o seks-prstenu i o hronicnim nacinima
na koje je DynCorp ostetio americkog poreskog obveznika.:
"Nisam bio bas zadovoljan ni sto su potkradali vladu. DynCorp je
toliko nemoralna i elitna koliko je to moguce, a svako pravilo koje
mogu da prekrse oni prekrse. Bio je jedan momak koji je sakrivao
delove tako da bismo morali da cekamo na delove i kad bi vojska
pitala zasto to tako dugo traje, on bi izvadio taj deo i rekao 'Hej,
treba ovo da instalirate'. Terali su nas da menjamo prozore na
helikopterima koji nisu bili losi, samo da bi im platitli. Imali su
jednog malog, Dzejmsa Harlina, tamo, koji je tek izasao iz srednje
skole i nije znao cak ni imena i svrhu osnovnog alata. Vojnci koji
su placeni 18.000 USD godisnje znaju vise od ovog malog, ali ovo je
nacin na koji oni [DynCorp] pune svoje dzepove.U Bosni kazu da je
DynCorp samo potrebno toplo telo - to je parola DynCorp. Cak i ako
ne odradite 8-casovni dan oni vas upisu da jeste, jer tako oni
naplacuju vladi. To je totalna prevara".
Skandalozna istraga o DynCorp je objavljena u Insight Magazine; to
mora da procita svako ko - ne, to mora da procita svako. Medjutim,
ovaj graficki prikaz korumpirane strane balkanske intervencije je
odmah zaboravljen - a to je zato sto Hag ne ucestvuje u istrazi.
Ocito, tribunali koje sponzorisu SAD imaju samo jedan cilj: strane
drzavljane koji su iz "neprijateljskih" zemalja. Americki spijuni,
biznismeni, i (kako smo to videli u tragediji italijanskog
helikoptera) vojnici izvode se na sud samo kod kuce.
Moze se izneti mnogo argumenata na temu prava suverenih drzava i
medjunarodnog zakona. Medjutim, covek bi se bar ponadao
konzistentnosti, a ne licemerju, u sprovodjenju zakona od strane
SAD.
POSLEDNJA, ALI NE I NAJMANJE ZNACAJNA, MAKEDONIJA
Uprkos tihoj realnosti zapadne korumpiranosti sirom bivse
Jugoslavije, ova pojava je prosla uglavnom neistrazena. Umesto toga,
fokus se nedavno okrenuo na korumpiranost lokalnog stanovnistva u
Makedoniji. U ovoj zaracenoj balkanskoj drzavi, temperatura raste
sve brze u poslednje vreme. Dva NATO oficira su uhapsena zbog
fotografisanja na Ohridu 20. marta, sto je bio bizarni fijasko nakon
kojeg je usledio zvanicni protest NATO-a. U medjuvremenu, posledice
donatorske konferencije u Makedoniji su rezultirale u ogorcenju
Makedonaca koji smatraju da su naterani da sklope sporazum sa NOA.
Godinu dana posle pocetka konflikta koji je doveo do tog sporazuma,
BBC je opet poceo da radi kao apolog NOA.
Dogadjaji su dobili farsicni obrt prosle nedelje u sportskoj hali u
Skopju, kad su albanski i makedonski navijaci navalili jednina druge.
Makedonija, cini se, je konacno stigla: tri put ura za
medjunacionalne fudbalske nemire! Istovremeno, organizovanije
milicije se cine spremne za vrelinu bitke. Takozvana ANA (Albanska
Nacionalna Armija) pravi problem oko spora oko kosovske granice da
bi proglasila rat za oslobodjenje. Ova paravojna organizacija je
upravo najavila novu kampanju za ujedinjenje svih "albanskih
teritorija". Ipak ANA je navodno takodje "u sukobu sa bivsom "NOA" i
liderima DPA i PDP, Arbenom Dzaferijem i Imerom Imerijem". Najveci
skopski list, Dnevnik, ponovo je objavio najavu ANA, koja naziva
sefa NOA Alija Ahmetija i politicara Menduha Tacija "velikim
izdajnicima". Ocito da se opasna neresena igra, u koju je umesano
oko 200 Albanaca, pojavila izmedju ove dve grupe.
Jos jedan dogadjaj (od 23. marta) ponovo pokazuje kako se odnosi
kvare izmedju bivsih albanskih saveznika. U selu Vaksince, region
Kumanova, policiji koja se vraca se rugaju, a novinari su kamenovani.
Albanskim pripadnicima policije se rugaju kao izdajnicima, sto je
jasan znak da se albanski "oslobodilacki" pokret podelio.
Ovo nas nagoni na pitanje: ako rivalske albanske frakcije pocnu da
se bore medju sobom, da li ce NATO intervenisati?
EPILOG
Cak i da Jugoslavija - i sve Jugoslavije - polaku postanu samo
secanje, steta od decenije ratovanja i intervencije se ne moze
ponistiti. Dok se jedna drzava mrvi u prah, druga - nepoznatih
dimenzija i zelja - se ucvrscuje. Stice se osecaj da, dok zima
prelazi u prolece, mi plovimo dobro obelezenim, naznacenim putem - a
idemo u teritoriju koja je potpuno nepoznata.
Christopher Deliso je novinar i putopisac sa specijalnim
interesovanjem za tekuce dogadjaje u oblastima bivseg Vizantijskog
Carstva - Balkan, Grcka, Turska, i Kavkaz. G. Deliso je magistrirao
uz pocasti Vizantijske Studije (na univerzitetu Oxford), i puno je
putovao po ovom regionu. Njegovi tekuci dugorocni istrazivacki
projekti ukljucuju pitanje Makedonije, kiparski problem i
etnografiju vizantisjke Gruzije.
|
|