|
22. juni 2002.
Christopher Deliso iz Skopja
SKOPJE - Vlada SAD je danas optuzena da je pomagala i obucavala albanske paravojne grupe u Makedoniji, u jednom tajnom evropskom izvestaju koji je procurio do holandskog nacionalnog radija.
Ovo uzbudjenje zbog tajne veze - za koju se cesto tvrdilo da
postoji ali nikad nije dokazana - dalje pogorsava
transatlantske odnose koji su vec zategnuti tekucim
trgovinskim ratom. Ovaj holandski izvestaj se pojavio u
narocito osetljivo vreme za predsednika Busa, koji trenutno
tezi da ucvrsti medjunarodnu podrsku za rat protiv terorizma.
Americka ambasada u Skopju nije znala za ove optuzbe sve do
kasno u petak uvece, i nije jos mogla da da zvanicnu izjavu.
Posto odredjeni detalji nisu procurili, izvestaj je filtriran
preko Klingerdaar Instituta (ugledne holandske firme za vojnu
analizu). Klingerdaar je zauzvrat dao glavne informacije
holandskom radiju, koji je takodje intervjuisao nekoliko osoba
koje su sluzile u Makedoniji. Istraga se usredsredila na
nekoliko kontroverznih epizoda, ukljucujuci tu bitku za
Aracinovo (26. juna 2001.) i misiju sakupljanja oruzja "Sustinska
zetva" u septembru.
Cak i pre ovog novog izvestaja, vec se dugo sumnjalo na americko
ucesce u trodnevnoj bici u Aracinovu, pretezno albanskom gradu severoistocno
od Skopja. Kako je bitka napredovala, Makedonci su tvrdili da
su na ivici da eliminisu snage NOA. Ipak, iznenada su dobili
naredjenje da se povuku, a NATO autobusi su stigli da odvezu
tesko naoruzane Albance odatle. U to vreme NATO je tvrdio da
je ova intervencija od kljucnog znacaja, jer su Albanci opasno
blizu pobede, te je potrebno posredovanje.
Prica mnogih svedoka, medjutim, bila je vrlo razlicita. Nemacki
list Hamburger Abendblatt je pisao da je 17 americkih
vojnih savetnika iz MPRI (privatne vojne kompanije iz
Virdzinije) takodje evakuisano sa Albancima. Ovo je, tvrde
Makedonci, bio pravi razlog za NATO-vo posredovanje. Ali dok
je MPRI imao zvanicni ugovor kao savetnik makedonske vojske,
tvrdnje o njegovoj slicnoj prisutnosti kod Albanaca su zestoko
poricane.
Medjutim, holandski izvestaj potvrdjuje tu vezu i citira nemackog
reportera koji je napisao originalnu pricu. Izgleda da su jednog
coveka iz firme MPRI zarobili Makedonci. On se uspanicio i
masuci svojim americkim pasosem poceo da vice "diplomatski
imunitet!" Usled snaznog americkog posredovanja ovaj covek je
oslobodjen i evakuisan zajedno sa svojim drugovima i NOA
borcima. Evropski izvori su identifikovali ovu osobu da je
bila aktivna u obuci bosanskih boraca 90-ih godina.
Prema ovom holandskom izvestaju, jos uvek ima puno pitanja bez
odgovora o operaciji "Sustinska zetva". U to vreme NATO je
odlucio da ce prikupljanje priblizno 3.500 komada oruzja
dovoljno razoruzati Albance. Ipak nakon sto je pocelo
prikupljanje oruzja, Makedonci su optuzili da NOA daje samo
svoje najstarije i najmanje upotrebljivo oruzje. Muzejski
kuratori u Skopju su sarkasticno zamolili da se pistolji
Albanaca iz ere drugog svetskog rata doniraju njihovoj
kolekciji.
Evropljani tvrde da je NATO bio sasvim svestan da je predato zastarelo
oruzje - i jos, da se cak iz cetiri odsto ovog oruzja nije
moglo pucati.
Jos je vise osudjujuce svedopcenje makedonskih obavestajnih
sluzbi, koje tvrde da je NATO prosto zamenio staro oruzje
Albanaca za novo. Ova prica dolazi nezavisno od holandskog
izvestaja, od jedne osobe koja je tajno posmatrala "Sustinsku
zetvu" kroz dvogled sa obliznje padine.
Tokom rata, tvrdi jos holandski izvestaj, stalna telefonska
veza je odrzavana izmedju albanskih pobunjenika i visokih
americkih zvanicnika. Neke od ovih razgovora su snimile evropske
obavestajne sluzbe. U nekom trenutku Amerikanci su postali
svesni da ih snimaju i prekinuli su stalnu telefonsku vezu. U
tom trenutku, tvrde Evropljani, Amerika je kupila kompjutere
sa telefonskom tehnologijom za NOA. Tako je komunikacija
obnovljena.
Ovaj zapanjujuci izvestaj dolazi u vreme kada Holandija
preuzima komandu NATO u Makedoni od Nemaca. Neki analiticari
posmatraju osudu americkog ucesca kao direktan poziv Hagu za
americke lidere - bas kada SAD potvrdjuje svoje protivljenje svetskom
sudu.
Proslogodisnji rat u Makedoniji je zapocela samoproklamovana
Nacionalna oslobodilacka vojska (NOA), albanska militantna
grupa koju je u pocetku osudio portparol NATO-a Dzordz Robertson
kao "ubilacke siledzije". Kako se rat nastavljao, medjutim, "teroristi"
su se pretvorili u "borce za slobodu". Veliki pritisak Zapada
prisilio je ogranicen odgovor makedonske vojske. Kao rezultat
toga rat se razvukao, a makedonska vlada je primorana da
pregovara sa NOA i njenim sefom, Ali Ahmetijem.
Uprkos tome sto je dobila nova prava, kao sto su amnestija za
pripadnike NOA, upotreba albanskog jezika i lokalna vlast, otmice,
pucnjava i bacanje bombi od strane Albanaca su se nastavili i
posle primirja. Brojni prisutni pripadnici NATO i OEBS-a nisu
mogli ili nisu hteli da rese mnoge od ovih zlocina. Iako je i
dalje na crnoj listi terorista Dzordza Busa, Ali Ahmeti je
osnovao sopstvenu politicku stranku i sada postaje priznat kao
politicki igrac u Makedoniji.
|
|