|
|
http://news.bbc.co.uk/hi/english/business/newsid_959000/959290.stm
 |
| Sankcije su jako pogodile mnoge obicne Jugoslovene |
Predsednik Slobodan Milosevic ostavlja za sobom ekonomiju u dronjcima. Godine rata i sankcija su obogaljile jugoslovensku prirvedu.
SAD i Zapadna Evropa sada obecavaju da ce skinuti sankcije i da ce pomoc poceti da pristize.
| Ovo je opozicioni pokret ujedinjen samo u svom pokusaju da se oslobodi Milosevica ... kad je u pitanju donosenje veoma teskih ekonomskih odluka, imace prave teskoce |
| Charles Robertson, ING Barings |
Ali strucnjaci su skepticni da li glomazna opoziciona koalicija moze da primeni ekonomski lek koji je potreban zemlji i da li ce njen nacionalisticki lider, Vojislav Kostunica, prihvatiti uslove koji dolaze sa zapadnim novcem.
SAD i Evropska Unija treba da skinu sankcije Jugoslaviji uskoro, postavljajuci zemlju na njenu stazu ka ekonomskoj normalnosti.
| Sankcije EU i SAD stavljene Beogradu: |
| Zabrana investiranja u zemlju Bez pristupa trgovinskim povlasticama Naftni embargo Zabrana medjunarodnih letova Zabrana izdavanja viza Milosevicu i jos 100 drugih visokih funkcionera Zamrznuta imovina u inostranstvu MIlosevica i drugih visokih licnosti |
To bi znacilo kraj zabrani trgovine sa Jugoslavijom i investiranja u zemlju.
Deo razloga za spremnost Zapada da ponudi ekonomsku grancicu Jugoslaviji je nada da ce ovo ohrabriti demokratiju da pusti korenje.
Jedan od najvecih i najbrzih izvora pomoci novoj vladi verovatno ce doci od Pakta za stabilnost na Balkanu.
Osnovan nakon Kosovskog rata 1999., on koordinira pomoc iz Evropske Unije i grupe G8 -najbogatije industrijske drzave plus Rusija -zemljama ovog regiona.
Srbija je bila iskljucena dok je bio na vlasti predsednik Milosevic.
Postoje strahovi da ce ucesce Srbije u ovom paktu moglo lisiti novca druge zemlje u ovom regionu.
Medjutim, koordinator programa za pomoc, Bodo Hombah, jasno je stavio do znanja da ce biti na raspolaganju vise novca. Kazu da je SAD vec obecala da ce dati ekstra 500 miliona USD za Jugoslaviju.
Ali da bi Jugoslavija uzivala pravi ekonomski oporavak, potrebno je da gleda dalje od zapadne pomoci.
Analiticari kazu da zemlja sada mora da razmotri strukturalne reforme, jer je seme ekonomskog haosa u Jugoslaviji posejano pre nego sto su stavljene sankcije.
Tesko je to izmeriti uticaj koji su samo sankcije imale na jugoslovensku ekonomiju.
Carls Robertson, ekonomista u ING Barings, pripisuje stanje jugoslovenske ekonomije manje sankcijama a vise "nedostatku strukturalnih reformi [i] nedostatku privatizacije dobrim investitorima".
"Mislim da je jugoslovenska ekonomija skrojena vise da odrzi Milosevica na vlasti nego da osigura dugorocnu stabilnost," dodaje on.
Raspad Jugoslavije odsekao je velike srpske proizvodjacke sektore - ukljucujuci automobilsku i hemijsku industriju - od kupaca i dobavljaca.
Kada se ponovo uspostavi trgovina sa drugim evropskim zemljama, ekonomski rast bi trebalo da zapocne.
Jugoslavija ce se sada verovatno prikljuciti drugim centralno i istocno evropskim zemljama koje ocekuju gotovinu od zapadnih investitora.
Ali koje su sanse Jugoslavije da privuce privatne investicije?
"Ovo nije velika privreda. Veoma je tesko i za velike ekonomije Centralne i Istocne Evrope koje se brzo reformisu da privuku novac, bice to jos teze za zemlju kao sto je Jugoslavija," kaze Dzulijet Sampson, trzisni ekonomista u `Bank of America` u Londonu.
I dodaje: "Konkurencija je prilicno jaka."
Privatnim investitorima, koji su oprljili prste u ruskoj krizi 1998. godine, bice potrebni dokazi o iskrenoj predanosti reformi i sto je jos vaznije, ekonomski podaci kojima mogu da veruju.
"Veliki deo stvarnih trgovinskih protoka nece biti zabelezen, bilo zato sto nisu legalni, ili sto nije bilo pravog interesovanja da se da precizan portret onoga sto se dogadja u toj ekonomiji. Sve podatke verovatno treba uzeti sa malo sumnje," dodaje gdja Sampson.
Ako Jugoslavija odluci da sledi dobro ugazenu stazu reforme, mogla bi se takodje obratiti i Svetskoj banci i MMF-u za novac.
 |
| Da li ce se predsednik Kostunica obratiti MMF-u za pomoc? |
Dok Svetska banka ima programe za strukturalnu pomoc za koju bi Jugoslavija mozda zelela da konkurise, dobijanje novca od MMF-a moze biti malo problematicnije.
"U ekonomskom smislu da li je on [predsednik Kostunica] lider koji bi bio spreman da potpise MMF program, sto u praksi znaci ustupanje nesto ekonomske kontrole i pristajanje na ciljeve postavljene od strane multilateralne ili spoljne vlasti?" Pita gdja Sampson iz `Bank of America`.
Snazni nacionalista kao sto je predsednik Kostunica mogao bi smatrati da je ekonomski lek koji Zapad prepisuje isuvise tezak.
"Mozda bi bilo u interesu Jugoslavije da proda svoj bankarski sistem strancima," kaze Carls Robertson iz ING Barings.
Ali on sumnja da je ovo politika koja bi se dopala g. Kostunici. "Ovo je opozicioni pokret, ujedinjen samo po svom pokusaju da se oslobodi Milosevica. Kad je u pitanju donosenje veoma teskih ekonomskkih odluka, imace prave teskoce."