24.01. 2002.
Bill Hayton
Balkan pogodjen iskljucenjima struje
Iskljucenja struje i do 20 sati dnevno izazivaju ozbiljne probleme za
ljude i posao u nekoliko delova Balkana.
Kombinacija loseg vremena i decenije ratovanja i malih investicija
izazvala je krizu u Albaniji, na Kosovu i u Crnoj Gori.
A strujni sistemi u drugim zemljama se suocavaju sa jos problema jer rade
na ivici kapaciteta i pokusavaju da pokriju svoje troskove od potrosaca
koji nisu voljni da placaju trzisne cene.
U nekim delovima Albanije struje ima samo cetiri sata dnevno, na Kosovu
struje ima po cetiri sata pa je onda nema dva sata ili uopste, a u Crnoj
Gori iskljucenja struje su svakodnevna pojava.
Srbija uvozi struju u vrednosti vecoj od 100 miliona USD svake godine, a
njen sistem je blizu kolapsa.
Decenija ratovanja, medjunarodnih sankcija i nedostatka investicija
ostavili su strujni sistem na Balkanu u uzasnom stanju.
Ali ova zima je narocito hladna - velika je potraznja za grejanjem na
struju, ali struje nema dovoljno.
Lose veze
Albanija je nekada izvozila struju, ali sada ne moze da zadovolji ni
sopstvene potrebe.
"Zemlja je pogodjena ostrim, dugackim periodom suse", kaze Martin Burdet,
urednik lista, Elektricna energija u Istocnoj Evropi.
"Oko 95% struje potice iz hidroelektrana, a zbog nedovoljnih padavina nivo
vode u rezervoarima je opao i ne proizvodi se dovoljno struje za potrebe
zemlje".
On kaze da je zato Albanija morala da se okrene uvozu da bi pokusala da
zadovolji sto je vise moguce potrebe zemlje, ali ovo je problematicno i
skupo za Albaniju.
U ovom regionu ima viska struje - Bosna, Bugarska, Hrvatska i Rumunija jos
uvek prodaju struju svojim susedima - ali mnogo toga ne moze da stigne
tamo gde je potrebno.
Srbija je cvor regionalne distributivne mreze, ali ona jos uvek pati od
legata premalih investicija i kampanje bombardovanja NATO 1999. godine.
Druge republike bivse Jugoslavije jos nisu razradile kako da podele svoja
bogatstva na efikasan nacin. U toku su projekti za poboljsanje ove
situacije, ali one nece doneti nikakvu korist u neko skorije vreme.
"Bice potrebno puno vremena da dodje do promene situacije u energetskim
sektorima, jer je ona u padu vec otprilike citavu deceniju", kaze g.
Burdet.
"Mislim da tu ima puno nestrpljenja, potrosaci ocekuju da imaju struju 24
casa denvno po malim cenama, sto naravno nije moguce. To je nesto na sta
su oni bili navikli, ali ce morati da nauce da ce morati da plate za to
ako zele da imaju sigurno ili redovno snabdevanje strujom".
Politicki hladni vetar
Drzavne kompanije tradicionalno naplacuju potrosacima struju manje nego
sto je cena njenog generisanja - cak i do 40% manje u nekim zemljama. Ali
sada se budzeti vlada smanjuju a kompanije privatizuju.
Jedini nacin da se uradi nemoguce je da se povecaju cene za potrosace. To
je vec u toku u Bugarskoj i Srbiji, a i druge zemlje su pocele da ih slede.
Politicki je to veoma tesko, jer ce vece cene najvise pogoditi one
najsiromasnije i isprovocirati proteste protiv vlada ionako koje imaju
puno drugih problema da resavaju.
A nista od toga nece doneti koristi onima koji trenutno nemaju struje.
Vlade i potrosaci imaju malo izbora do da preguraju ovo hladno vreme kako
najbolje znaju.
Potrosacima ce biti malo lakse za dva tri meseca, kad temperatura pocne
ponovo da raste.
Ali do tada ce povecani racuni za struju poceti da stizu i tada ce doci
red na vladu da oseti hladan vetar narodnog nezadovoljstva - narocito ako
ima malo toga pokaze zauzvrat za vece racune u neko dogledno vreme.