12.03.2002.
Bill Hayton
Hag nad Balkanom
Od Hrvatske, gde je koaliciona vlada izmucena podelama, do Makedonije, gde
ce se mozda tek podizati optuznice za ratne zlocine, medjunarodni tribunal u
Hagu baca dugu senku preko Balkana.
Ova stvar postaje sve kriticnija za unutrasnju politiku u ovim zemljama, jer
se jedan broj krajnjih rokova priblizava.
U Jugoslaviji krajnji rok je kraj marta - vlasti su pod ogromnim pritiskom
da predaju jos osumnjicenih za ratne zlocine, ili se suoce sa americkim
vetom na medjunarodnu pomoc ako to ne ucine.
Dok napetost raste, raste i licni rivalitet izmedju srpskog premijera Zorana
Djindjica - koji je za punu saradnju sa tribunalom - i jugoslovenskog
predsednika Vojislava Kostunice, koji ga optuzuje za anti-srpsku
pristrasnost.
Rizik od prevremenih izbora
Smatra se da u zemlji ima oko desetak osumnjicenih za ratne zlocine,
ukljucujuci tu i bivseg bosansko-srpskog generala, Ratka Mladica, za koga se
veruje da zivi pod zastitom visokih pripadnika jugoslovenske vojske.
Medjutim, postoji jedan osumnjiceni kojeg g. Djindjic nije bas voljan da
preda - sadasnji predsednik Srbije, Milan Milutinovic, bivsi pripadnik
najuzeg kruga g. Milosevica, koji je optuzen za ratne zlocine na Kosovu.
Odlazak g. Milutinovica bi uzrokovao prevremene predsednicke izbore i
verovatno oborio vladu g. Djindjica - a to bi bilo narocito nepovoljno u
vreme kad je cela buducnost Jugoslavije pod znakom pitanja.
Vlada u Crnoj Gori, manjoj od njene dve republike, vec dugo zeli da se
otcepi od svog veceg suseda.
Crnogorska opozicija, medjutim, zeli da ove dve republike ostanu ujedinjene.
Napetost u Hrvatskoj
Ali opozicija drzi ravnotezu snaga u saveznom parlamentu i do sada je
blokirala zakon koji bi omogucio Jugoslaviji da vrsi ekstradiciju ratnih
zlocinaca.
Debata oko ova dva pitanja se ispreplela - a cena daljnjeg postojanja
federacije moze biti sporazum o ekstradiciji osumnjicenih ratnih zlocinaca.
U hrvatskoj petopartijskoj koalicionoj vladi vlada velika napetost, jer
predsednik Socijalno liberalne stranke, Drazen Budisa, trazi odgovornost za
odnose sa Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine.
Jasno je da njegova namera nije da se poboljsaju ovi odnosi.
On je proslog jula istupio iz vlade u protestu zbog njene odluke da
ektradicira dva generala optuzena za ratne zlocine.
Pritisak na Bosnu
Ali u Bosni se senka Haga najteze oseca.
Stalni napori da se uhapse osumnjiceni, najvise vezani za bivseg
bosansko-srpskog lidera, Radovana Karadzica, raspaljuju strasti u entitetu
kojeg je on pomogao da se stvori, Republici Srpskoj.
Bosna se takodje suocava sa krajnjim rokom. Novi ustavni aranzmani koji daju
Hrvatima, muslimanima i Srbima jednaka prava u celoj zemlji moraju stupiti
na snagu do kraja ovog meseca, ako se zeli da se na jesen odrze opsti
izbori kao sto je planirano.
Kako bi ove promene mogle podriti raison d'etre Republike Srpske, nije
iznenadjujuce da im se nacionalisti protive, kao i izborima.
Stare rane Makedonije
U Makedoniji, poslednjoj od bivsih jugoslovenskih republika koja je iskusila
borbe, dve tekuce istrage tribunala za ratne zlocine prete da otvore neke
stare rane.
Proslo je tacno godinu dana od kad se cinilo da je ova zemlja na ivici
pravog gradjanskog rata.
Ali od leta je mirovni proces kojeg na silu podupiru EU i NATO sprecio
daljnji sukob - a poslednji element ovog plana, zakon o amnestiji, sada je
usvojen u parlamentu.
Ovaj zakon ce osloboditi sve one optuzene za zlocine vezano za borbe -
ukljucujuci tu i veleizdaju, pobunu, oruzanu pobunu i zaveru protiv drzave.
Medjutim, on posebno iskljucuje sve zlocine koje istrazuje tribunal u Hagu.
Trenutno su u toku dve takve istrage - jedna o akcijama pobunjenika, druga o
navodnim zlodelima drzavnih snaga.
Bas kad se cinilo da se prasina slegla, ove istrage bi mogle iznova podstaci
ozlojedjenost.
