|
|
04.10.2002.
Analiza: Bosna na raskrsnici
Alix Kroeger, BBC regionalni analiticar
Po prvi put od Dejtonskog mirovnog sporazuma glasaci ce na kljucnim izborima u Bosni u subotu birati svoje vlade za sledece cetiri godine, umesto dve.
Cinjenice o Bosni:
2,35 miliona glasaca
Tri parlamenta
13 premijera
40% stopa nezaposlenosti
Jos nesto sto se desava po prvi put je da izbore raspisuju bosanske vlasti, a ne medjunarodna zajednica.
Ono cega se medjunarodna zajednica - i mnogi Bosanci - plase, je povratak na vlast starih nacionalistickih stranaka koje su povele zemlju u rat pre 10 godina.
U nizu anketa javnog mnjenja koje je obavio americki Nacionalni demokratski institut, Bosanci svih nacionalnosti stavili su ekonomska pitanja na vrh svoje liste.
Samo bosanski Hrvati - najmanja od tri glavne etnicke grupe - su rekli da su im nacionalni interesi medju najvaznijim pitanjima.
A Bosna ima puno toga sto treba da nadoknadi u ekonomiji. Ona je sada iza Albanije, upozorava direktor Svetske banke zaduzen za ovu zemlju. U jugoistocnoj Evropi samo je Moldavija siromasnija.
Korupcija
Sve velike nacionalisticke stranke - SDS za Srbe, HDZ za Hrvate i SDA za Bosnjake (muslimane) -su umrljane tvrdnjama o korupciji, u vecoj ili manjoj meri.
Najjace stranke na posleratnim izborima
Srpska demokratska stranka (SDS): popularma medju Srbima
Hrvatska demokratska zajednica (HDZ): popularna medju Hrvatima
Socijaldemokratska partija (SDP): ne-nacionalisticka, popularna medju muslimanima
Stranka demokratske akcije (SDA): popularna medju muslimanima
U medjuvremenu, nezaposlenost je oko 40% a jedna studija UN je nasla da skoro dve trecine mladih ljudi zeli da zauvek napusti zemlju.
Apatija glasaca je siroko rasprostranjena. Iscrpljen i osiromasen narod ne veruje politicarima nijedne strane. Analiticari predvidjaju da cak trecina glasaca nece izaci na izbore.
Deo problema kod ovih izbora lezi u zapanjujucem sistemu vlasti.
Bosna ima cak 13 premijra: jednog za samu drzavu; po jednog za dva entiteta koja cine posleratnu Bosnu (Republika Srpska i Muslimansko-Hrvatska Federacija); i po jednog za svaki od 10 kantona koji sacinjavaju ovu federaciju.
Ovo ispada kao jedan pemijer za svakih 30.000 stanovnika.
Srpski izuzetak
U poslednje dve godine, vecim delom Bosne upravlja niz vise ili manje umerenih stranki poznatih kao Savez za promenu.
One su odblokirale neke od zakonodavnih corsokaka koje su sprecavale napredak Bosne ka narednoj fazi Evropske integracije.
Izuzetak je Republika Srpska. Na poslednjim izborima pre dve godine glasaci su skinuli umerenu pro-zapadnu administraciju koja je bila umesana u skandale sa korupcijom.
Umesto toga, glasali su za koaliciju predvodjenu tvrdolinijskim nacionalistima iz SDS, stranke koju je osnovao ratni lider bosanskih Srba, Radovan Karadzic. Njena ekonomska postignuca su sumnjiva.
Pocetkom godine kontrolor carine Evropske komisije je optuzio carinsku upravu bosanskih Srba da rukovodi organizovanom mafijom koja ubira 15 miliona USD prihoda od vladinog trezora. Sef carinske uprave, zvanicnik SDS-a, je dao ostavku.
Faktor straha
Ovog puta SDS se cini namernom da ojaca svoj ucinak iako nije verovatno da ce privuci dovoljno glasaca da sama vlada. Medjutim, verovatno je da ce dobiti srpsko sediste u tripartitskom drzavnom predsednistvu Bosne.
Ukoliko ne-nacionalisti zadrze kontrolu nad nekim nivoima vlasti, to ce biti samo u vrlo tankim marginama
Kandidat SDS-a Mirko Sarovic je obecao da ce se odupreti unitarnoj drzavi, stiteci autonomiju Republike Srpske.
Ali favorit za sediste Bosnjaka, ratni premijer Haris Silajdzic, zeli da odbaci posleratnu podelu Bosne.
Deo problema lezi i u faktoru straha. Ljudi koji bi voleli da glasaju za ne-nacionalisticke stranke brinu se da se njihov glas nece racunati ako se svi drugi podele duz nacionalnih linija. Ovo je manje tacno nego u proslosti, ali jos uvek brine.
Bosna napreduje: granatiranje je prestalo, a odatle sve drugo moze da usledi. Problem je sto to sledi vrlo polako. Ne samo medjunarodna zajednica, vec i Bosnjaci, mogu da odustanu jer su nezadovoljni.
|
|||||
