"Bilo je pola pet ujutru i ja sam izasao kad je pala prva granata. Zatim je
pala i druga, pa treca. A onda su bombe pocele da padaju svuda unaokolo.
Pomislio sam da se priblizavaju pa sam otisao zajedno sa drugima".
U Hrvatskoj je to poznato kao Operacija Medacki dzep, nazvana po ovoj maloj
oblasti na jugu zemlje.
Hrvatska vojska, zeljna da zaustavi napade pobunjenih Srba koji su ziveli u
Medackom dzepu tokom rata, pretvorila je u prah sela oko kuce g. Pjevca.
Za samo dva dana oni su ocistili ovu oblast. Nedelju dana kasnije, prema
sporazumu UN, Hrvati su se povukli. Ali ne pre nego sto su unistili veliki
deo toga na svom putu.
Jedan izvestaj UN, godinu dana nakon tog dogadjaja, citirao je svedoke da su
gledali vojnike kako ubijaju 83-godisnju slepu staricu. Na jednom telu su
bili izvadjeni oko, uvo i prsti.
Sada tuzioci u Hagu zele da vide coveka koji je vodio vojsku - generala
Janka Bobetka - na sudu.
General Bobetko ne planira da se povinuje.
"Kao moralista, kao nacionalista i kao covek, necu nikad otici. Boricu se.
Nece me uhvatiti zivog", zakleo se on.
Zbog toga je hrvatska vojska sada u svojoj najvecoj diplomatskoj dilemi u
poslednje vreme.
Pro-zapadni politicari u Zagrebu obicno saradjuju sa Hagom. Ali ne i sada.
Nacionalisticka reakcija
Zvanican razlog za njihovo odbijanje da izvrse ekstradiciju generala je da
je optuznica neustavna. Vlada je podnela zalbu na nju.
"Kad bi se sada nesto uradilo to bi bilo nepostovanje od strane samog
tribunala jer smo mi inicirali pravni postupak. Samo treba da sacekamo",
insistira Orsat Miljenic iz vlade.
Ali neki smatraju da politicari - koji su vec nepopularni povodom izvesnog
broja drugih pitanja - nisu spremni da rizikuju nacionalisticku reakciju
koja bi neizbezno usledila nakon ekstradicije.
Ratni veterani kao Damir Varazdinec nisu bas raspolozeni zbog optuzbi Haga
protiv coveka koga oni smatraju za heroja.
"Cilj je bio da se oslobodimo neprijatelja da ne ubija nevini narod. Niko ne
treba da se preda Haskom tribunalu jer je optuznica poptuno pogresna. To je
politicka optuznica protiv citavog hrvatskog naroda", kaze on.
Uprkos takvim osecajima, medjunarodna zajednica je iznenadjena zbog reakcije
Hrvatske.
Jedan izvor mi je rekao da nijedna zapadna vlada ne odobrava akcije Hrvatske.
Ali ima razlicitih misljenja o tome kakav treba da bude odgovor.
Britanska vlada je vec suspendovala ratifikaciju sporazuma sa Hrvatskom koji
bi pomogao da se ova zemlja priblizi ukljucivanju u Evropsku uniju.
A Karla del Ponte, glavni tuzilac u Hagu, zahteva da se Hrvatska povinuje
sudu.
Slucaj Bobetko zaokuplja veliku paznju u Zagrebu. Nacionalne novine stampaju
postere penzionisanog generala. Prodaja njegove autobiografije, za koju se misli
da Hag na njoj bazira barem deo optuznice protiv njega, naglo se poboljsala.
Kada je optuznica protiv generala Bobetka prvi put objavljena cinilo se da
ogromna vecina stanovnistva podrzava stav vlade.
Medjutim, kako se sve vise prica o sankcijama protiv Hrvatske, cini se da
dolazi do promene raspolozenja.
Ankete sada pokazuju da dok vecina jos uvek podrzava generala, neki pocinju
da tvrde da on treba da ode u Hag da brani sebe i svoju zemlju.
Na ulicama Zagreba jedan covek mi je rekao da generala Bobetka ne treba
poslati u Hag.
"On je bio veoma vazan za Hrvatsku i ne treba da se isporuci", kaze on.
Ali sledeca osoba koju sam sreo, zena, je rekla: "Ako nije bilo zlocina on
mora to da dokaze".
Dok neki smatraju da nije u redu sto Hag ne objasnjava optuznicu u
potpunosti, drugi misle da Hrvati jos nisu spremni da shvate ulogu koju je
njihova zemlja odigrala u ratu.
"1991. godine smo smatrali da imamo pravo da budemo nacionalisticki
raspolozeni jer je Hrvatska bila napadnuta. Hrvatsku je podrzavala
medjunarodna zajednica", kaze Zarko Puhovski, iz Helsinskog komiteta za
ljudska prava u Hrvatskoj.
"Iznenada vise ne uzivamo simpatije medjunarodne zajednice. Za mnoge ljude
ovo je sok".
Hrvatska je sada u procepu izmedju stanovnistva kome je tesko da se suoci sa
prosloscu i medjunarodne obaveze koju treba da ispuni.
Ova kriza ima dalekosezne efekte. Ako Hrvatska ne ispuni svoje obaveze i
druge zemlje mogu da smatraju da imaju opravdanje da ne saradjuju sa Hagom.
Nista od ovog doduse ne znaci mnogo za Djuru Pjevca. Ne prodje nijedno
jedino jutro, kaze on, da se ne probudi i place zbog onoga sto se desilo u
Medackom dzepu.