|
08.09.2000.
Placanje cene za to sto je svetski policajac
Pise: JAMES P. PINKERTON
Milenijumski samit Ujedinjenih nacija, na kome se u Njujorku skuplja nekih 150 svetskih lidera, trebalo bi da bude u vezi mira, ali je zapravo u vezi rata i pretnje od rata. Takvo licemerje ce se nastaviti sve dok se ne izmeni ratna jednacina, sto ce biti prilican sok za samozadovoljno uspavane Amerikance.
Tri razlicita centra moci ce se takmiciti za komandovanje svetskom scenom. Prvi je Evropska Unija. EU je bila na celu kampanje za separaciju Kosova od Srbije, iako joj je bila potrebna americka vojska da obavi prljavi posao. Ali sada Evropljani ponovo nadgledaju situaciju, a posao je postao jos prljaviji jer su ''oslobodioci'' gledali na drugu stranu dok su Albanci etnicki cistili poslednje Srbe. Naslov agencije Reuters od 22. avgusta sumira situaciju. 'Nasilje protiv manjina vise ne zaprepascuje Kosovo. U ovom clanku se podrobno navodi kako se okupacione vlasti nisu cak ni potrudile da objave protest nakon sto je u napadu granatom povredjeno 10 Srba.
Drugi centar moci su same Ujedinjene nacije. Generalni sekretar Kofi Anan je na naslovnoj stranici casopisa Time ove nedelje, pricajuci o svojim velikim planovima za svetsko UN-jedinjenje. On je nedavno objavio izvestaj koji poziva na - iznenadjenje! - veci budzet za sve vece i smelije UN mirovne snage. ''Problem je u tome sto imate zemlje kao SAD, koje nece da prihvate nijednu zrtvu,'' objasnio je on casopisu Time.
Zaista, treci i najveci centar moci je izuzetno obazriv po pitanju zrtava, iako uziva da se razbacuje unaokolo. Kada je predsednik Klinton bio u Kolumbiji prosle nedelje otpremajuci pomoc i savetnike za vodjenje narko-rata, on je obecao ''Ovo nije Vijetnam.'' Ipak, ironija je da je prvi mirovnjak Vijetnamske ere koji sedi u Beloj Kuci naredio vise vojnih intervencija nego ijedan predsednik jos od Franklina D. Ruzvelta. Ko bi sanjao, na primer, da ce nakon pada Sovjetskog Saveza Klintonijanci zudeti za tim da prosire hladno-ratujuci NATO?
Amerika se sada zavetovala da brani Poljsku, Holandiju, Madjarsku i Cesku Republiku - od koje pretnje? Od Rusa, koji ne mogu cak ni svoje podmornice da odrze u plovnom stanju? Sada se mozda cini da su bezbednosne obaveze SAD u Istocnoj Evropi bez rizika (iako ne i bez troskova), ali vojnici su stalno veoma daleko od kuce.
Ali najveci americki vojni poduhvat je jos dalje, u Iraku, a taj angazman nije bez rizika, cak ni na kratke staze. Klinton je nasledio sprovodjenje zone ''neletenja'' od predsednika Dzordza Busa, ali skoro osam godina od tada administracija je sve vise privrzena ovoj politici. Kako je potpredsednik Gor busajuci se u prsa rekao Veteranima iz stranih ratova proslog meseca: ''Ako iko sumnja u nasu snagu, neka poprica sa nasim pilotima koji upravo sada patroliraju nad Irakom.''
Niko ne sumnja u snagu Amerike, ali mnogi sumnjaju u mudrost politike zbog koje je izvedeno skoro 300.000 letackih misija iznad Iraka od Zalivskog rata. Samo u protekle dve godine nekih 294 Iracana je umrlo, uglavnom kao nevine ''kolateralne zrtve'' nasih vazdusnih napada protiv vojnih meta.
A zbog cega? Sadam Husein je jos uvek na vlasti, jos uvek radi na usavrsavanju svojih zastrasujucih igracaka, kako je detaljno opisano u dve nove knjige ''Najveca pretnja: Irak, oruzje za masovno unistavanje i kriza globalne bezbednosti'' od bivseg UN inspektora za oruzje Ricarda Batlera, i jos zloslutniji naslov ''Svetlije od bagdadskog sunca: Sadam Huseinova nuklearna ptretnja SAD,'' od dva britanska novinara, Siam Batija i Danijela Mekgrorija.
Jedna bi stvar bila kad bi Klinton rekao da se mora unistiti arsenal Iraka svim neophodnim sredstvima i kad bi to uradio. Ali umesto toga SAD imaju najgoru mogucu situaciju: mi bombardujemo i blokiramo zemlju a da ne unistavamo njen borbeni kapacitet, tako da ce jednog dana Irak imati i motiv i sredstva da unisti poneki americki grad.
U doba bocica sa antraksom, kapica sa gasom sarinom atomske bombe u akten tasni, biti policajac sveta je kolosalni rizik, ne samo za 'pandure' na globalnom obilasku, vec i za ljude kod kuce koji nista ne sumnjaju, a koji samo ponekad bace pogled na vesti iz sveta, cak i kad su u pitanju strani ratovi niskog stepena.
Tako da ce vecina Amerikanaca jedva primetiti da Klinton koristi svoj trenutak da na Milenijumskom samitu dalje prosiri svoj medjunarodni ''legat.'' Ali jednog dana ratovi koje mi tako nemarno vodimo, od Kosova do Kolumbije i Iraka, ce doci kod nas kuci sa uzasnom osvetom.
***
Dzejms P. Pinkerton je kolumnista lista `Newsday`.