|
26.04.2002.
Toby Westerman
Bosna: 'Crna rupa bezakonja?'
Medjunarodna zajednica strahuje da bi bivsa jugoslovenska republika
Bosna, koja se nalazi blizu centra balkanskog poluostrva - regiona
koji je blizu srca Zapadne Evrope - mogla postati "crna rupa bezakonja"
sukobljenih nacionalnih rivaliteta, prema izvestaju Radija Slobodna
Evropa/Radija Liberti.
"Slicno bi se moglo reci i za Kosovo i mozda Makedoniju", kaze Radio
Slobodna Evropa/Radio Liberti, govoreci o oblastima u kojima su vec
dugo zastupljene etnicke borbe.
U skoro isto vreme kad je ova radio sluzba objavila svaj izvestaj,
malo ultra-desnicarsko krilo albanske nacionalisticke stranke, koje
sebe naziva Strankom nacionalnog jedinstva, otvoreno je zahtevalo
stvaranje "Velike Albanije", koju je nazvalo "Cemeria", koja bi
obuhvatila sve Albance u regionu Balkana. O ovom zahtevu je prvi javio
Atinski Radio, a prenela ga je i Makedonska Informativna Agencija i
citirao Reality Macedonia.
Posmatraci vec dugo tvrde da je stvaranje "Velike Albanije" pokretacka
sila albanskih etnickih borbi sirom Balkana i primecuju da albanski
politicari stalno prigovaraju zbog granica nametnutih Albancima
sporazumom iz1912., kojeg su posredovale tadasnje velike evropske sile.
"Velika Albanija" ili "Cemeria" bi obuhvatila celo Kosovo, koje je
nominalno deo Srbije, pola drzave Makedonije, zapadni region Grcke i
skoro polovinu Crne Gore. Glavni gradovi Makedonije i Crne Gore,
Skopje i Podgorica, bi takodje pali pod albansku kontrolu.
Pro-albanski sajt www.Alb-net.com
daje mapu pod nazivom "Istorijska etnicka Albanija", iako ovaj sajt
tvrdi da ne zagovara promenu sadasnjih granica na Balkanu.
Etnicke borbe Albanaca sirom Balkana su dobile podrsku od muslimanskih
drzava, ukljucujuci tu i Iran i Saudijsku Arabiju, kao i od
teroristicke mreze al-Kaeda.
U skorasnjem razvoju dogadjaja, bivsi bosanski ministar unutrasnjih
poslova, Bakia Alisahic, je optuzen za vodjenje "teroristickog centra
za obuku", sa podrskom Irana, u Bosni 1995., prema Radiju Slobodna
Evropa/Radio Liberti.
U pokusaju da zaustavi medjunacionalne sukobe u Bosni, i da spreci
erupciju "crne rupe bezakonja", Visoki predstavnik UN za Bosnu
Volfgang Petric je izdao novi ustav koji smanjuje moc nacionalno
orijentisanih stranaka u Bosni.
Petric je izdao ovaj novi dokument zato sto se srpski i hrvatsko/muslimanski
entiteti nisu slozili oko novog metoda vladavine unutar odredjenog
vremenskog roka, prema izvestaju Radija Slobodna Evropa/Radija Liberti.
Poricuci da je novu formu vlade silom nametnula Bosni medjunarodna
zajednica, Petric je rekao: "Ovo nije golo nametanje. ... Ovo je jasno
... partnerstvo", izvestio je Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti.
U objavljivanju novog ustava Petric je uvredio svaku od velikih
etnickih grupa u Bosni - Hrvate, muslimane i Srbe.
Izmedju ove tri etnicke grupe Srbi se osecaju narocito uskracenim od
strane Zapada, jer smatraju da Zapad stalno favorizuje muslimanske
snage uovom regionu. Skorasnje objavljivanje izvestaja holandske valde
na 7.000 stranica, koje, delom, dokumentuje americku pomoc
muslimanskim snagama u Bosni tokom gradjanskog rata 1992.-95.,
doprineo je ogorcenju Srba.
U Bosni postoji velika srpska populacija, koja se granici sa Srbijom.
Kosovo je nekad bilo 10 posto srpsko, ali mnogi su pobegli tokom NATO
vazdusnog rata 1999. Srbima je jako stalo do Kosova, koje se smatra "kolevkom"
srpske kulture. Prema UN Rezoluciji 1244, ova oblast ostaje tehnicki
deo Srbije, iako njome upravlja UN preko vlade pod kontrolom muslimana.
Neprijateljsko raspolozenje Srba prema Zapadu i medjunarodnoj
zajednici je skoro opipljivo.
Radovan Karadzic, bivsi predsednik srpskog entiteta u Bosni poznatog
kao Republika Srpska, je optuzen za ratne zlocine i najtrazeniji covek
Haskog tribunala za ratne zlocine.
Podrska Karadzicu je i dalje cvrsta, uprkos velikom pritisku SAD, NATO
i UN za njegovo hapsenje.
"Stekao sam na hiljade novih prijatelja za koje moji progonitelji ne
znaju", hvalio se Karadzic, prema izvestaju BBC-ja.
Iako postoji nagrada od 5 miliona USD za njegovu glavu, posteri su se
pojavili sa Karadzicevom slikom sirom srpskih gradova Beograda i Novog
Sada, na kojima pise "Svaki Srbin je Radovan", prema Radiju Slobodna
Evropa/Radio Liberti.
U odgovor na zahteve da se preda Haskom Tribunalu, Karadzic je prkosno
poslao pismo jednom srpskom profesoru prava nudeci svoje "zaljenje"
sto ne moze da prisustvuje sudjenjima za ratne zlocine, javlja BBC.
Karadzic je takodje objavio, preko svojih prijatelja i simpatizera,
knjigu pod nazivom "Situacija, laka komedija".
Zaplet ima pet lica, prema izvestaju agencije Reuters: kelner,
potencijalni lider, "propagandista", predstavnik "medjunarodne
zajednice" i glas van scene jednog muslimana koji savetuje
predstavnika medjunarodne zajednice.
I.J. Toby Westerman, pise za WorldNetDaily sa fokusom na tekucim
dogadjajima u zemljama Zajednice Nezavisnih Drzava i Balkana.