|
http://www.balkantimes.com/html2/english/020923-DANIEL-001.htm
Latinoamericka kriza: Lekcije za Balkan
Gradjane steze kad regionalno medjuzavisne ekonomije stvaraju "zarazne krize".
Daniel Daianu za Balkan Times iz Bukuresta - 23/09/02
MMF je najavio spasonosni paket za Brazil od 30 milijardi USD, nakon programa pomoci za Urugvaj. U obe ove zemlje su finansijska trzista i bankarski sistemi ostro i nepovoljno ugorzeni ekonomskim debaklom u Argentini. Bura na Juznom konusu Latinske Amerike ukazuje na to da su zarazne krize jos uvek veoma zive i da je funkcionisanje svetskih trzista kapitala jos uvek puno opasnosti. Kriza u ovom regionu moze da posluzi kao edukativni proces za balkanske zemlje.
Jasno je da je ogranicenje zaraze prilicno neizvodljivo kad je medjuzavisnost snazna, kao sto je to slucaj sa tri pomenute zemlje. U tom pogledu balkanske zemlje se cine da prilicno dobro stoje, u smislu da su njihova trzista kapitala i trgovina znacajno manje integrisani. Ali ne treba biti zadovoljan samo s tim i pretpostavljajuci da ce se postepena rekonstrukcija mira, trgovine i finansijskih veza u regionu razvijati brzim tempom.
Slicno tome, niska inflacija i monetarna stabilnost mogu biti prilicno varljivi kada duboko usadjene nejednakosti nisu adekvatno i pravovremeno resavane. Pre ili kasnije, tenzije izbiju na povrsinu i krize eruptiraju, moguce i nasilno. Na Balkanu, niska inflacija je sveprisutna. Uprkos tome, velika je nezaposlenost u citavom regionu, koja ce verovatno povecati oklevanje vlada da preduzmu bolne programe restruktuiranja osim ako stvaranje radnih mesta ne bude intenzivno. Zbog toga bi bilo odllicno kad bi se nastavio tekuci ekonomski oporavak u ovom regionu, tako da daljnje reforme budu pracene stvaranjem novih radnih mesta. Plus ovog oporavka bi bio razvoj malih i srednjih preduzeca.
U nekoliko balkanskih zemalja velika je zavisnost od strane pomoci. Dva su aspekta koja zasluzuju paznju u ovom pogledu. Neke zemlje mogu razviti neodrzive sablone potrosnje i trgovinske nejednakosti ukoliko bi se ta pomoc prekinula. Bosna i Hercegovina (BiH), Makedonija i Kosovo su prvenstveni kandidati u ovom pogledu. Drugi aspekt je kapacitet da se progura spoljna zaduzenost. Balkanske zemlje nisu, u proseku, tako puno zaduzene kao Argentina i Brazil, i bile su sposobne su da drze relativno niske fiskalne deficite proteklih godina. Ali valutni kursevi koji funkcionisu u Bugarskoj, Crnoj Gori i BiH, mogu postati obaveza ukoliko porast domace produktivnosti bude stabilna i znacajna. Trgovinski disbalansi se moraju ograniciti a strane direktne investicije moraju drzati lavovski deo od ukupnog upliva kapitala da bi se valutni kursevi odrzali stabilnim.
Ovo je narocito vazno s obzirom na velicinu nezaposlenosti i potrebu da se sacuva mala kolicina drustvene kohezije. Kako to podaci jasno pokazuju, porast produktivnosti je slab - a porast izvoza je nedovoljan - a strane direktne investicije su ispod ocekivanja. Medjutim, sadasnji niski nivo stranih direktnih investicija je povezan sa losim ekonomskim uslovima u Evropi i SAD i fragilnoscu lokalnih institucionalnih postavki. Moguca kombinacija sve vece spoljne zaduzenosti i visoke nezaposlenosti, malog rasta i stagnirajuceg izvoza bila bi prilicno eksplozivna.
Balkanske zemlje trguju prevashodno sa EU i njihove transakcije - gde je to slucaj - su sa evrom, sto pravi veliku razliku u odnosu na iskustvo Aregnetine. Medjutim, porast produktivnosti je imperativ da bi se izbegla preteca spoljna zaduzenost i izbalansirala kriza otplate. Geografska blizina EU nije bez znacaja, ali je daleko od toga da pruza onu vrstu zaklona koji je potreban ovim zemljama.
Velika nezaposlenost moze biti prepreka naporima za restruktuiranje. Slicno tome, razmisljanje o ranoj evroizaciji kao precici nije bez velikih rizika i mozda nije, tehnicki govoreci, moguce ukoliko to Brisel ne dozvoli, kao sto je to uradila SAD u slucaju Ekvadora.
U Argentini i Brazilu su provincijske vlade vodjenjem labavih fiskalnih politika stavile ogroman pritisak na savezne budzete, sto je doprinelo prezaduzenosti. U jugoistocnoj Evropi vlade su slabe i tamo gde su fiskalni deficiti niski oni mogu ne biti odrzivi na duge staze. Ovakvo razmisljanje bi se osnazilo kad bi se domaca trzista kapitala dalje razvijala, a lokalne opstine pocele da ih pomazu izdavanjem obveznica. Cvrsta budzetska ogranicenja bi morala da se primene kao osnovno pravilo u ekonomiji, a centralne vlasti bi morale da nadgledaju finansije i na lokalnom nivou.
Takodje treba naglasiti i losu upravu u javnom i privatnom sektoru, kao i unazadjujuci uticaj korupcije. Duboko usadjena korupcija i cinizam politicara mogu unistiti svaku kredibilnost drzavnih institucija, sto moze dalje nastetiti demokratiji i proizvesti haos kad se ekonomska kriza rasiri. Argentina otelotvoruje takvu tragicnu situaciju.
Na Balkanu je glavna briga da se privuku strane direktne investicije, jer su mu vrlo potrebne da izgradi infrastrukturu, restruktuira i modernizuje proizvodnju energije i sektor distribucije. Ali da bi se postigao dobar ekonomski ucinak privatizacija treba da bude pracena dobrom korporacijskom upravom i efikasno primenjenim regulatornim okvirom koji moze da regulise monopolsko ponasanje, obezbedi pravicne cene za potrosace i izbegne spoljnu prezaduzenost. Privatizacija u energetskom sektoru treba da bude poduprta dobro izbalansiranim ugovorima, koji treba da nagrade investitore kao i da zastite lokalnu ekonomiju. U Argentini su ugovori u sumnjivim privatizacijama omogucili naplatu izuzetno visokih kamata. Navodno, vrlo visoka cena usluga doprinela je znacajno rastucem gubitku konkurentnosti i rastu spoljne zaduzenosti.
Istovremeno, protok stranog kapitala treba da se pazljivo nadgleda kako se balkanske ekonomije otvaraju prema svetu i potpuno integrisu sa medjunarodnim finansijskim trzistima; mnogo paznje treba obratiti otvaranju racuna kapitala.
Krajnja lekcija je da briljantna ekspertiza najviseg nivoa mozda nije dovoljna da se zaustavi plima. I Argentina i Brazil su imali koristi od visoko obucenih drzavnih sluzbenika - ministara ili guvernera centralnih banki, od kojih su neki radili u medjunarodnim finansijskim institucijama. Postoji potreba za pametnim politikama koje treba da budu pragmaticne i da izbegavaju intelektualni fundamentalizam i blagovremeno odgovore na lokalne okolnosti. Istovremeno, debakl u Argenitni je jos jedna lekcija za medjunarodne finansijske institucije o tome sta je pogresno kod sadasnjeg medjunarodnog finansijskog sistema.
Daniel Daianu, bivsi ministar finansija Rumunije, je profesor ekonomije na Akademiji ekonomskih nauka u Bukurestu i gostujuci profesor na Anderson School of Management, UCLA.