http://dw-world.de/english/0,3367,1446_A_657020_1_A,00.html

Svet nije uspeo da pobedi glad

Sest miliona dece pati od neuhranjenosti

Sreda, 16. oktobar je Svetski dan borbe protiv gladi u 2002. godini. Ovaj datum koincidira sa objavljivanjem novog koalicionog sporazuma u Nemackoj, koji obecava stalan porast razvojne u naredne cetiri godine.

25.000 ljudi u svetu umire svakog dana od gladi i siromastva, prema izvestaju objavljenom povodom Svetskog dana borbe protiv gladi, koji je u sredu 16. oktobra.

Ovaj izvestaj je pokazao da planovi da se prepolovi glad u svetu do 2015. godine znacajno nisu uspeli, i da sest miliona dece mladje od pet godina jos uvek pati od gladi i siromastva sirom sveta.

"Ako nastavimo sadasnjim tempom, dostici cemo cilj sa zakasnjenjem od vise od 100 godina, sto je blize godini 2150. nego godini 2015.", rekao je u utorak Zak Diuf, generalni direktor UN Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO).

Cilj nije postignut

Cilj smanjenja siromastva u svetu za polovinu postavljen je 1996. godine. Da bi postigli ovaj cilj, broj bi morao da padne za najmanje 245 miliona godisnje, procenjuje FAO.

Rezultati kakvi su prikazani u izvestaju, medjutim su obeshrabrujuci: u periodu 1998-2000. godine, 840 miliona ljudi je patilo od neuhranjenosti, od tog broja 799 miliona u zemljama u razvoju.

Uloga vode

Ove godine se Svetski dan hrane fokusira na sustinsku ulogu koju voda igra u obezbedjenju odrzivih izvora hrane za sve vecu populaciju sveta.

"Buduca svetska proizvodnja zavisi od raspolozivosti adekvatnih i odrzivih izvora vode. Voda pokriva tri cetvrtine zemlje, ali samo mali deo je dostupan kao slatka voda", prema FAO.

Glavni krivac za sve veci gubitak slatke vode je poljoprivreda. Jedna FAO studija koja pokriva 93 zemlje u razvoju ukazuje na to da neke zemlje koje su siromasne vodom vec trose vise vode nego sto mogu da obnove. Ocekuje se da ce jedna od pet zemalja u razvoju do 2030. godine trpeti ozbiljan nedostatak vode usled sve vece irigacije.

Ali zemlje u razvoju se takodje suocavaju sa ozbiljnim problemima u buducem snabdevanju vode za pice. Kako je sve veca konkurencija izmedju vode potrebne za poljoprivredu i vode potrebne za upotrebu u domacinstvu, i kako industrijski razvoj smanjuje izvore slatke vode, voda u velikim gradovima i industrijskim oblastima moze takodje postati retka u narednim decenijama.

Nemacka povecava budzet za razvoj

Za FAO je kljucno resenje u tome da se poboljsa kontrola vode i efikasnost upotrebe vode, ali takodje i da se unapredi poljoprivredna proizvodnja, na primer poboljsanjem plodnosti tla i usvajanjem boljih poljoprivrednih tehnika da bi se poboljsali prinosi seljaka.

Ovo se, medjutim, moze uraditi samo uz pomoc drugih zemalja.

Sustinska uloga razvojne pomoci je ona koju je jasno prepoznala nemacka vlada. U novoj koalicionom sporazumu crveno-zelena koalicija ce povecati sadasnji razvojni budzet vlade sa 0,27 posto bruto nacionalnog dohotka na 0,33 posto do 2006. godine, sto je porast sa sadasnjih 5,3 milijarde na 7,4 milijarde u sledece cetiri godine.

Prema ministru za razvoj Hajdi Vicorek-Cojl, glavni cilj nemacke razvojne pomoci je borba protiv siromastva u svetu.

"Ako zelimo da doprinesemo cilju ovog veka (smanjenju siromastva za polovinu do 2015. godine), onda ce ovo znaciti - vise razvoja", kaze Vicorek-Cojl. "Ali i ovo ce uticati na potrosnju energije".

Stoga je jedan od najvaznijih zadataka da se odvoji povecanje energije od razvoja, poboljsanjem efikasnosti energije, kaze Vicorek-Cojg.

Privatno-drzavna partnerstva

Na samitu u Johanesburgu proslog meseca Nemacka je obecala oko 500 miliona evra za razvoj i dalje uvodjenje obnovljivih energija i poboljsanje efikasnosti energije u zemljama u razvoju.

Medjutim, u vreme napregnutih drzavnih budzeta u Evropi, uloga privtane finansijske pomoci je sve veca kako vlade sve vise oklevaju da povecaju potrosnju na razvoj u zemljama Treceg sveta.

"Proteklih godina smo zapoceli razvojna partnerstva vredna vise od 3 milijarde evra", kaze Vicorek-Cojl. Sa 1,9 milijardi od privatnih partnera i 1,3 milijarde iz drzavnih fondova, kaze ona, vaznost ovih partnerstva je ocigledna.

Ali uprkos povecanom razvojnom budzetu Nermacke, to je jos uvek daleko od obecanja industrijskih zemalja da ce potrositi najmanje 0,7 posto na razvojnu pomoc. Vecina razvijenih zemalja ignorise ovo obecanje - jedine koje trose vise su cetiri evropske zemlje: Danska, Norveska, Svedska i Holandija.