|
26. maj 2000.
RAT ZA GLOBALIZACIJU: JEDAN POGLED IZ KANADE
Pise: DAVID ORCHARD
U martu 1999. najmocnija vojna sila u istoriji napala je sicusnu Jugoslaviju, zemlju koja je velicine jedne petine od moje domovine, pokrajine Saskacevan. Sedamdeset devet dana je Kanadsko ratno vazduhoplovstvo, bez objave rata, bez parlamentarne odluke i van granica legalnosti, ucestvovalo u velikom 24-casovnom bombardovanju, pruzajuci podrsku sumnjivom, naoruzanom kosovskom secesionistickom pokretu, koji je hteo da rasparca ono sto je ostalo od Jugoslavije.
Priznavsi da mu je namera da slomi duh Jugoslavije, NATO je bombardovao civilne strukture, bacio preko 23.000 bombi (od cega 500 Kanada) i krstarecih raketa u kampanji teror bombardovanja, koje je nedavno Aleksandar Solzenjicin opisao ovako:
`Ne vidim nikakvu razliku izmedju ponasanja NATO-a i Hitlera. NATO zeli da uspostavi sopstveni red u svetu i potrebna mu je Jugoslavija prosto kao primer: Mi cemo kazniti Jugoslaviju, a ostatak planete ce drhtati.`
Kao sto su mnogi kvalifikovani analiticari istakli, bombardovanje Jugoslavije je bilo flagrantno krsenje Povelje UN, koja zabranjuje upotrebu sile od strane neke drzave protiv neke druge, osim u samoodbrani, ili kada ju je za to izrazito ovlastila UN, sto nije bilo tako u slucaju Jugoslavije. To je takodje bilo i krsenje NATO-ve sopstvene povelje i medjunarodnog prava na odredjenom broju drugih frontova.
Kanadska vlada ostaje pri tome da je bombardovala da bi sprecila humanitarnu krizu, "genocid" i "etnicko ciscenje." Ipak, Roland Kit, direktor kanadske terenske kancelarije Kosovske verifikacione misije u nedeljama upravo pred bombardovanje je izvestavao da je "jasna vecina" nasilja koje je on video na Kosovu bila podstaknuta od strane OVK. Njegovim recima: "nije bilo etnickog ciscenja kome sam ja bio svedok, a sigurno nije bilo genocida."
Ubrzo nakon sto je pocelo bombardovanje, general-pukovnik Satis Nambijar, bivsi komandant snaga UN u Jugoslaviji, izjavio je da:
`Mi nismo bili svedoci nikakvog genocida, osim ubistava i masakra sa svih strana, koji su tipicni za takve konfliktne uslove. Ja mislim da niko od mojih naslednika i njihovih vojnika nije video nista u obimu u kome se to tvrdi.`
Ukupna stopa smrti na Kosovu, na obe strane, u godini pre bombardovanja bila je 2000. Nambijar pise: Zapad je bio taj koji je nastavio da eskalira situaciju u tekucu besmislenu bombasku kampanju. On osudjuje "dvostruke standarde" gde su "svi Srbi isterani iz Hrvatske i muslimansko-hrvatske federacije" i ignorisani. UN su ucinjene nepotrebnim, neefektnim i nemocnim, izjavljuje Nambijar, NATO-vim bombardovanjem, cija je namera bila da terorise Srbiju dok je ne potcini.
Komesar UN za izbeglice (UNHCR) izvestio je da su prve izbeglice sa Kosova pocele da stizu 27. marta - tri dana nakon sto je pocelo bombardovanje. Civilne zrtve nakon prvih 21 dan bombardovanja prevazisle su sve zrtve, sa obe strane, na Kosovu za tri meseca pred rat. Jasno je da tvrdnja da je NATO bombardovao Jugoslaviju da bi resio "humanitarnu krizu" nije kredibilna.
Nakon drugog svetskog rata Nirnberski sud za ratne zlocine presudio je da inicirati rat agresije... nije samo medjunarodni zlocin, to je vrhunski medjunarodni zlocin. Ipak, to je tacno ono sto su Kanada i njeni NATO saveznici uradili u Jugoslaviji. Po recima Valtera Roklera, bivseg tuzioca u Nirnbergu, napad na Jugoslaviju je najbestidnija medjunarodna agresija jos od kad su nacisti napali Poljsku da sprece ‘poljske zlocine’ nad Nemcima.
Da Kanada baca bombe u korist raspada druge visenacionalne drzave je van shvatanja. Osnivacki clan i UN i Pokreta nesvrstanih, Jugoslavija je bila verni saveznik Kanade u prvom svetskom ratu i ponovo u drugom svetskom ratu, kada je stajala na na najistaknutijem polozaju borbe protiv Hitlerovih nacista i Musolinijevih fasista. Pokusavajuci da odbrane bombardovanje, istaknuti portparoli SAD, koje su skoro odmah sledili ministar spoljnih poslova Lojd Oksvorti, otisli su tako daleko da kazu da je princip nemesanja u poslove suverene drzave zastareo zbog globalizacije i "novog sveta" u kome sada zivimo. Implikacije takve tvrdnje su duboke, a u odgovor na ovu vrstu razmisljanja je dvadeset sudija visokog ranga grckog Vrhovnog administrativnog suda izdalo izjavu povodom rata:
`Jedini validni kontrolor kriza, prema medjunarodnom zakonu, je UN, kao i uvek. I nijedna druga organizacija koja je po definiciji inferiorna u odnosu na UN ne moze da otkloni ili uzurpira ovu ulogu. NATO ne moze ukinuti medjunarodni zakon, niti moze proizvesti nove, opste priznate principe medjunarodnog legaliteta... Prema tome, koliko god ozbiljna da je kriza na Kosovu, ona ostaje unutrasnja stvar Jugoslavije i pripada iskljucivoj jurisdikciji suverene jugoslovenske drzave. Bilo koji humanitarni ili drugi interes UN, drugih medjunarodnih organizacija, ili trecih zemalja, moze se manifestovati samo na miran nacin i diplomatskim sredstvima u kontekstu UN povelje...`
NATO je delovao u samo-dodeljenoj ulozi. On nije imao - niti je mogao imati - nikakvu kompetenciju da se umesa u pitanje Kosova. On je prvo diktirao bezobrazni ultimatum koji je osporavao sam suverenitet Jugoslavije, a posto je on odbacen, lansirao je agresivni rat, pracen ozivljavanjem mracne propagande koja je htela da eksploatise jad izbeglica da odvuce paznju od krsenja medjunarodnog zakona.
Postonisu mogli da odbrane svoje akcije na zakonskoj osnovi, NATO politicari i mediji u njihovim zemljama ucinili su sve sto su mogli da ubede javno mnjenje da je Jugoslavija zasluzila ovaj napad, izbacujuci beskrajne optuzbe o srpskim zlocinima, od kojih su mnoge prihvatile i ponavljale istaknute osobe iz kulturnog zivota. Latinoamericki pisac Eduardo Galeano, izrazavajuci sok zbog podrske zapadnih intelektualaca napadu na Jugoslaviju, rekao je:
`Ako se stvari u sledecih par godina budu i dalje odvijale ovako, Pentagon i NATO ce birati svoje neprijatelje putem lutrije... Vidim kako svet lako prihvata promenu losih momaka i pojavu novih losih momaka i to me ispunjava zaprepascenjem, a takodje i uzasom i zabrinutoscu.
Propagandna kampanja je kulminirala kada je predsednik Klinton uporedio ratom razorenu Jugoslaviju sa Hitlerovom Nemackom. Izjednacavanje slabe, vec delom rasparcane zemlje pod potpunim ekonomskim sankcijama skoro jednu deceniju, koja se bori da sacuva svoju maticnu teritoriju, okruzenu i pod napadom najmocnijih svetskih drzava naoruzanih do zuba najmodernijim visoko-tehnoloskim oruzjem, sa nacistickom Nemackom graficki je ilustrovalo da je istina prva zrtva rata.`
Dovodeci u pitanje javno proklamovan motiv svoje zemlje, americki istoricar i pilot u drugom svetskom ratu, Hauard Zin, medju ostalima, pravilno je zakljucio da SAD nemaju "humanitarni" cilj na Kosovu: cela njena istorija pokazuje da njena spoljna politika nikad nije bila vodjena takvim brigama.
Zasto je onda NATO napao Jugoslaviju?
Vecina ratova je u istoriji bila oko trgovine. Kada su SAD izvrsile invaziju na Kanadu 1812. godine, Endru Dzekson je objavio: "Idemo da... odbranimo nase pravo na slobodnu trgovinu i otvorena trzista... i da prenesemo republikanske standarde na Visine Abrahama." 1839. godine Britanija je zahtevala od Kine da prihvati njen opijum i napala je kada je Kina rekla ne, terajuci ovu zemlju da prihvati opijum i da preda Hong Kong. Kada je Tajland odbio britanske trgovinske zahteve 1849. godine, Britanija je "nasla da je njegov bezobrazluk nema granice" i odlucila da postavi na tron bolje raspolozenog Kralja... i preko njega, mi bismo mogli bez sumnje, da dobijemo sve sto zelimo.
Jedan i po vek kasnije NATO je rekao da napada Jugoslaviju da bi je naterao da potpise Rambuje "mirovni sporazum," iako Becka konvencija o Zakonu o sporazumima, ciji su potpisnici Kanada i vecina NATO zemalja, navodi da niejdan sporazum postignut silom, ili pretnjom silom, nije validan. Znacajno je da je, iako je to retko objavljivano, ekonomski deo Rambuje sporazuma propisivao: "Privreda Kosova ce funkcionisati u skladu sa principima slobodnog trzista" i "Nece biti nikakvih ometanja slobodnog kretanja osoba, robe, usluga i kapitala u i iz Kosova."
Tokom rata Bil Klinton je elaborirao:
`Ako cemo da imamo jake ekonomske odnose, koji ukljucuju nasu sposobnost da prodajemo sirom sveta, Evropa mora biti kljuc; u tome je stvar kad je u pitanju Kosovo... Radi se o globalizmu nasuprot tribalizmu.`
Tribalizam je rec koju su u 19. veku koristili liberali koji su zagovarali slobodnu trgovinu da opisu nacionalizam. A ovaj rat je bio u stvari da se zapreti svim drzavama koje bi mogle imati ideje o nezavisnosti ili suverenitetu. Skoro jedina u Istocnoj Evropi, Jugoslavija je odbila da dozvoli americke vojne baze na svom tlu. Prema predsedavajucem ruske Dume, Jugoslavija nervira NATO jer vodi nezavisnu politiku, ne zeli da se prikljuci NATO-u i ima atraktivnu geografsku poziciju.
Kanadska vlada, navodeci hitne deficitne uslove, srezala je zdravstveno osiguranje, poljoprivredna istrazivanja, socijalne stambene smestaje i cak sklonista za tucene zene, pa ipak trosi na desetine miliona dolara da bombarduje Jugoslaviju i jos milione da dovede albanske izbeglice u Kanadu i odrzi ih tu i trosi jos milione na okupaciju Kosova. Pri tome, Kanada odbacuje sopstveni suverenitet i privredu u korist zahteva SAD, bilo da su u pitanju casopisi, riba, zito, drvo ili transport.
Implikacije napada na Jugoslaviju za demokratiju su dalekosezne. Ko je tacno naredio da Kanada udje u rat? Da li neizabrani generali u NATO-u sada odredjuju spoljnu politiku Kanade, ukljucujuci tu i odluke o ratu i miru? Jasno je da nas parlament ne odlucuje. Kanadski ratni avioni su bili u vazduhu pre nego sto je parlament razgovarao o ovom pitanju i nije se uopste glasalo o toj stvari. U krunskom odbacivanju odgovornosti, premijer Kretjen je objavio da sta god NATO "tim" odluci o kopnenom ratu, Kanada ce se drzati toga. U SAD su izabrani predstavnici glasali protiv objave rata i protiv podrzavanja vazdusnog rata, ipak se sve to odigralo.
Globalizacija podriva i demokratiju i nacionalni suverenitet, glavne garante ljudskih prava. U zapanjujuce iskrenom clanku objavljenom u listu New York Times 28. marta 1999., glavni diplomatski dopisnik tog lista, Tomas Fridman je napisao:
Da bi globalizacija mogla da radi, Amerika se ne moze plasiti da deluje kao svemocna supersila koja jeste... Skrivena ruka trzista nece nikad raditi bez skrivene pesnice - McDonald`s restorani ne mogu cvetati bez McDonnell Daglasa, dizajnera aviona F-15. A skrivena pesnica koja drzi svet bezbednim za tehnologije Silikonske doline zove se Vojska SAD, Ratno vazduhoplostvo, Ratna mornarica i Marinci.
Kada su NATO trupe usle na Kosovo bilo je objavljeno da ce nova valuta ove pokrajine biti nemacka marka. Nakon meseci sto nam je govoreno da je Slobodan Milosevic glavni problem, culi smo vasingtonskog eksperta za Balkan, Danijela Servera, kako objasnjava: "Ovde nije u pitanju jedna osoba, vec rezim u Beogradu koji je inkopatibilan sa onom vrstom ekonomije na kojoj Svetska banka... mora da insistira."
Napad na Jugoslaviju predstavlja tacku prekretnicu u svetskoj istoriji, sa obimnim implikacijama i za demokratiju i za vladavinu zakona. Ipak, tisina koja je usledila nakon kraja bombardovanja je zaglusujuca. Ova situacija vristi za parlamentarnom istragom, da se ispita kako se Kanada umesala u ovaj nelegalni napad, koristeci medjunarodno zabranjeno oruzje, protiv svog bivseg saveznika. U isto vreme, urgentnije je nego ikad da Kanada povrati svoj suverenitet, da bi mogla da se bori za pravdu, da igra nezavisnu ulogu u svetskim poslovima i nikad vise ne ucestvuje u neisprovociranom napadu na drugu drzavu, suprotno zakonu i moralu.
(G. Orchard, vodeci kanadski protivnik NAFTA, bio je kandidat u proslogodisnjim izborima za lidere Progresivne konzervativne stranke. On je ovaj govor odrzao na skorasnjoj konferenciji u Torontu, koju su zajedno organizovali Fondacija Lord Bajron i Centar za mir na Balkanu.)