|
pise Bob Djurdjevic
22.02.2000.
Novi svetski poredak i Srbi - Deo XX
KO JE PRAVI PUTIN?
On je vitak, odlucan, skrupulozan i ponovno rodjeni hriscanin. Nije ni cudo da je Vladimir Putin najpopularniji politicar u svojoj zemlji. I to za citavu milju. Nije ni cudo da kukavicke, bezbozne debele macke Novog svetskog poretka, bez skrupula, koje su aplaudirale kada su NATO “Ubermenschen” (supermeni) ubijali zene i decu u Srbiji prosle godine, kad nisu bombardovali drvene MiG-ove i makete tenkova, aktiviraju “Crveni alarm?” (u uvodnom clanku lista Wall Street Journal od 24. januara, 2000.). U tipicnom stilu komunistickih propagandista - reci neku laz, izostavi neku istinu, reci zrtvi da je prosta - urednici lista Wall Street Journal nazvali su vrsioca duznosti predsednika Rusije komunistom-simpatizerom Staljina.
Jednom davno je Vinston Cercil opisao Rusiju kao "zagonetku umotanu u misteriju unutar enigme." Ali to je bilo u onim danima kada je Josip Staljin bio na celu komunisticke predstave u Kremlju; kada su stvari bile “crvene” i “bele,” ako ne crno-bele u Rusiji. A onda je americki i britanski narod trebalo da zaboravi Staljinove ubilacke zlocine protiv njihove hriscanske brace u Rusiji, jer je ovaj drugar Frenklin Delano Ruzvelta i Cercila ubio vise Nemaca (opet hriscana) nego Rusa tokom drugog svetskog rata.
Danas, medjutim, stvari u Rusiji su mnogo komplikovanije. Ko je pravi Vladimir Putin? Bivsi KGB aparatcik, koji je cekao pogodnu priliku pretvarajuci se da je “reformista,” sve dok nije dospeo na vlast, kada pokazuje svoju pravu komunisticku prirodu? To je sigurno preovladjujuce stanoviste rusofobicnih komentatora Novog svetskog poretka.
Ili je Putin novi “spasilac Majke Rusije,” pravi patriota koji ce povratiti ovu prostranu zemlju na njeno ranije mesto svetske supersile?
Ili je on samo jos jedan “danas je tu, sutra ga nema” ruski politicar, bas kao i niz premijera koje je bivsi ruski predsednik Boris Jeljcin reciklirao preko vrhovnih rukovodilackih pozicija Kremlja.
Jos od kad je Truth in Media objavio tekst “Putin vraca Rusiju na mapu svetskih sila,” TiM GW bilten 2000/1-2, 5. januara (koji je kasnije objavljen na ruskom jeziku u Moskvi i na srpskom jeziku u Beogradu - vidi moju kolumnu od 18. januara na Beograd.com), primili smo puno interesantnih reagovanja od TiM citalaca iz Rusije i celog sveta.
Skepticima sam odgovorio da porota jos uvek veca po pitanju Putina. Ali protekle nedelje ovog januara svet je mogao da vidi jos znakova koji su ukazivali na to da je tacka dva gore mozda najverovatnija. Evo izvoda iz mog komentara od 10. januara poslatog jednom ruskom TiM citaocu koji sada zivi u Bakuu, u Azerbejdzanu: “Porota jos uvek veca po pitanju Putina. Ni ja licno jos nisam oformio neko misljenje o njemu. Ali njegovi prvi potezi su ohrabrujuci. Kao sto je, na primer, otpustanje Djacenko (Jeljcinove cerke) i odlazak u Grozni na dan Nove godine. I to je sve po cemu sada mozemo da sudimo. Za sada... Od 10. januara, naravno, Putin je napravio jos prilicno drugih poteza koji su potvrdili moju prvobitnu ocenu. Kao sto je otpustanje, 11. januara, Pavela Borodina (iz “familije Jeljcin”) i razalovanje Mihaila Aksjonenka (iz “familije Berezovski”). I njegov zavrsni udarac na “reformiste” u ruskom parlamentu, koje je dovoljno isfrustrirao da pucaji sami sebi u noge bojkotovanjem kljucne sednice Dume krajem januara.
Ali mozda je stvar koja najvise iznenadjuje i koja najvise otkriva o Putinu, koja je mozda izazvala sav taj gnev koji su bezbozni komentatori Novog svetskog poretka obrusili na njega, ta da je, daleko od toga da je tvrdokorni komunista, novi popularni vrsilac duznosti predsednika Rusije mozda ponovno-rodjeni hriscanin.
Bilo je to vece uoci pravoslavnog Bozica (6. januar) i Vladimir Putin je presao pravo na sustinu hriscanskog shvatanja ovog praznika. "Zasto je Hrist dosao na ovaj svet?" rekao je, naizgled pricajuci bez pripremljenog teksta ili telepromptera. "Da oslobodi ljude bolesti, nevolja, smrti. Po svojoj sustini, Bozic je praznik nade."
Putinovi komentari od 6. januara su se uveliko razlikovali od konvencionalnih praznicnih izjava ruskih politicara, koji se obicno ogranicavaju na hvaljenje uloge pravoslavne crkve u ruskoj istoriji i promovisanju drustvene harmonije.
Putinovi komentari kao da su dosli pravo iz propovedi.
“Dok svet pokusava da shvati cesto zagonetnog vrsioca duznosti predsednika, pokusavajuci da otkrije sta je on tacno radio kao KGB oficir u Nemackoj i zamenik gradonacelnika St. Petersburga, barem jedna od njegovih licnih karakterisitka postaje jasna: on je aktivan pravoslavni hriscanin sa vise nego prolaznim poznavanjem ove vere,” pisao je list Moscow Times 21. januara.
Kada je Putin postao predsednik 31. decembra, on je posebno zamolio za blagoslov ruskog patrijarha Alekseja za tromesecni prelazni period. I Putin ga je i dobio, kako su objavile ruske novinske agencije i televizija.
Putin se takodje prekrstio i pazljivo slusao tokom Bozicne sluzbe koju je prenosila televizija, u novootvorenoj Katedrali Hrista Spasitelja u Moskvi (koju je Staljin porusio).
U crkvi Svete Trojice na Vrapcevom brdu, gde se Putin zaustavio na pola sata na Bozicno vece, ljudi su lako mogli da vide da je on pravi vernik. "Odmah mozete prepoznati da li je neka osoba vernik ili ne," rekao je svestenik Aleksandar Antipov, koji sluzi u ovoj crkvi, u intervjuu za list Moscow Times 18. januara. "Putin je vernik."
"On je prvi politicar koji je zamolio za blagoslov svetog patrijarha," rekao je on. "Ako neki cilj zapocinje molitvom, to je vec dobro. To znaci da ta osoba ima moralnu osnovu u zivotu. Nadajmo se!"
Istaknuti pravoslavni svestenik u Moskvi, koji je zamolio da ostane anoniman, rekao je da je razgovarao sa Putinom o pitanjima vere i pre nego sto je ovaj postao premijer, i potvrdio da je on "vernik Pravoslavac."
Ali da li ste ikad culi za ovo u Americi - uglavnom hriscanskoj zemlji i “zemlji (navodno) slobodnih?” Ja sigurno nisam. Ja sam za ovo cuo tek od nasih ruskih izvora. Umesto toga, Amerikanci su poplavljeni razlicitim rusofobicnim komentarima.
Jedan izuzetak je list Newsweek, koji je u januaru izvestio da je Putin postao religiozan pre tri godine, nakon sto je spasio svoje dve cerke, koje sada imaju 13 i 14 godina, iz pozara u “daci” (kuca na selu) kod St.Petersburga. Novinar Jevgenija Albats, koja je koautor ovog profila o Putinu objavljenog u listu Newsweek, kaze da je dobila ovu informaciju od "Putinovog veoma bliskog prijatelja," prema listu Moscow Times.
Svestenik Maksim Kozlov, dekan moskovskog drzavnog univerziteta Kapela Svete Tatjane, rekao je da cinjenica da je Putin vernik ne mora da govori mnogo o njemu kao o politicaru. "Ali nam daje nadu da bi osoba koja sebe shvata kao pravoslavnog Hriscanina odbila da uradi neke stvari u politici," kaze Kozlov. "Nazalost, ne mozemo reci isto za druge. Tamo novac vlada svim stvarima."
Covek koji “ima moralnu osnovu u zivotu” je dosao na celo jedine zemlje na svetu koja ima sredstva da se suprotstavi svetu u kojem “novac vlada svim stvarima.” Nije ni cudo da list Wall Street Journal naziva Putina komunistom i aktivira “Crveni alarm.” Jer, Novi Svetski poredak ciji je centar u Vol Stritu, a koji se bazira na principu “moc je pravo”, mozda pocinje da se razmrsuje. A to je nesto sto bi Glavna ulica Amerike trebalo da pozdravi.
Ali razmrsivanje od “carstva Novog svetskog poretka” je pocelo u Srbiji, zemlji poznatoj kao “groblju carstava.” Kako je nedavno rekao jedan Rus citalac : “Srbi stoje kao kamen a padaju kao stene.” “Cunami” (veliki talas) kojeg je pad Kosova izazvao tek treba da stigne do Amerike. A mozda ce i proci neko vreme dok on ne udari o nase obale. Ali je sigurno na putu, preko Rusije, Indije i Kine.
A sve je to zapocelo kada se NATO-vo bombardovanje Srbije zavrsilo prosle godine… Srbi i 250 ruskih vojnika su proslog juna odigrali slovensku verziju igre americkog futbala “zavrsnog udarca”, zgrabivsi sofisticirani i tesko utvrdjeni podzemni vojni aerodrom Slatina u Pristini (Kosovo) pravo pred nosom svojih veselih NATO “Ubermenschen” (supermena).
Od tog dana, 11. juna 1999., naovamo je Boris Jeljcin postao samo model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. I vec su napisani epitafi za Bila Klintona, Tonija Blera, generala Vesli Klarka i Medlin Olbrajt.
Nakon toga, bilo je samo pitanje vremena pre nego sto zvanicna ruska spoljna politika pocne da reflektuje realnost drugog hladnog rata. Jeljcinovo naimenovanje Putina, totalno nepoznatog na Zapadu, na mesto premijera 9. avgusta je bio prvi korak. Jeljcinova ostavka sa mesta predsednika Rusije 31. decembra, dovrsila je ovaj prelaz sa predsednika na vostanu figuru (zapazite cak bozju simetriju kod nacina na koji je Jeljcin dosao na vlast - neuspeli udar u avgustu 1991., Gorbacovljeva ostavka u decembru 1991?).