Novi Dan sramote, kako sam nazvao 24.mart 1999. u urednickom komentaru u to vreme, dan kada su prve bombe bivsih saveznika Srbije pale na tu zemlju, nije daleko. Moramo obeleziti taj dan sirom sveta mirno, svecano, casno, sa svecama u rukama - kako prilici jednom starom narodu koji je naucio da proliva suze za svojim palim herojima, kao i da im odaje pocasti i da slavi njihovu hrabrost.
Pre nego sto sam krenuo za Australiju, sredinom februara, da odrzim predavanje u Sidneju 18.februara na temu “Novi svetski poredak i Srbija”, poslao sam poruku Njegovoj svetosti, Patrijarhu Pavlu, sa kojim sam se redovno sastajao kad god sam posecivao Srbiju.
U tom pismu sam predlozio Njegovoj svetosti da on posalje poruku srpskim svestenicima sirom sveta, sa instrukcijama da tacno u podne 24.marta sva crkvena zvona svih srpskih crkava sirom sveta zvone tacno pet minuta. Po jedan minut za duse 500+ nevinih civila NATO zrtava. I jedan minut za casne duse 576 srpskih vojnika koji su dali svoje zivote braneci svoju zemlju.
I za Beograd.com, preko Interneta, kazem, svaki Srbin ili prijatelj Srbije, gde god da se nalazi, treba da napravi pauzu u podne 24.marta i da oda duznu pocast srpskim zrtvama Novog svetskog poretka nemom molitvom, ili minutom cutanja. U mom domu ce 24.marta goreti sveca ceo dan, kao na slavu.
Srbi ne treba da urade tako zato sto ja tako kazem, vec za spasenje sopstvenih dusa. Da li ste ikada pomislili da su sve patnje koje je zemlja prozivela u 90-im godinama mozda Bozji nacin da kazni Srbe za 45 godina bezboznistva pod komunizmom? Da je to prisiljavanje Srba da ponovo pronadju svoje duse?
Kao hriscani, mi mozemo oprostiti gresnicima koji se iskreno pokaju; cak i NATO ratnim zlocincima. ALI NE SMEMO NIKADA ZABORAVITI! Ne smemo nikada zaboraviti zlocine koje su perfidni bivsi saveznici izvrsili nad ovom lepom zemljom, tim malim narodom, koji nikad nije njima pozeleo niti ucinio nista nazao.
Sto je razlog da sam 24.marta 1999. napisao, cak i pre nego sto su prve bombe pale na Srbiju: “Obelezite ovaj dan - 24.mart 1999.! On moze biti zapamcen u istoriji kao novi Dan sramote. Isto kao sto je to bio 7.decembar 1941., dan kad su Japanci bombardovali Perl Harbur. Osim sto su ovog puta NATO americke rakete i piloti ti koji bacaju pakao na Srbiju u ime sila Zla.
Naredbom da lasniraju vazdusne napade protiv Srbije, NATO i predsednik Klinton su stupili u neucrtanu teritoriju istorije covecanstva. Cak ni kada je Hitler posegnuo za Sudetom 30-ih godina, sto je konacno dovelo do Drugog svetskog rata, se ne rangira kao uporediva travestija. Jer, ovde nema nikakvih americkih interesa koje ce NATO bombardovanje pomoci, ili zastiti; samo bespotrebnih rizika kojima izlazu americke vojnike i imovinu, da ne spominjemo zrtve na teritoriji Srbije.
Bombardovanje Srbije je cin sirove, nemilosrdne agresije i nasilja Klintonove administracije gladne moci. Nije ni cudo da vecina Amerikanaca koji nam pisu kazu da ih je sramota zbog toga. Ali sramota se moze brzo pretvoriti u krivicu (Klintona), ako plamenovi rata u Srbiji zahvate i druge nacije, mozda cak i Rusiju.
Neka Bog pomogne svim nevinim ljudima koje su Klinton i njegovi neo-kolonijalni NATO saveznici doveli u smrtnu opasnost!"
Bob Djurdjevic, osnivac i urednik sajta Truth in Media (= Istina u medijima), Feniks, Arizona”
Pre ili kasnije, svi cemo se sastati sa nasim Tvorcem. I on ce nas pitati ista pitanja koja je pitao Kneza Lazara pre vise od 610 godina:
"Kneze Lazare plemenitog porekla!
Kom carstvu ces se prikloniti?
Hoces li se prikloniti zemaljskom carstvu?
Ili ces se prikloniti nebeskom carstvu?
Ako izaberes nebesko carstvo…
Sva tvoja vojska ce nestati,
A ti, oh, kneze, ces umreti sa njima…"
Znate odgovor kneza Lazara:
"Dragi Boze, zemaljsko carstvo traje samo kratko vreme,
A nebesko carstvo uvek i zauvek."
Takav duh je nesto sto komunisti, materijalisticki zapadni lideri, njihovi srpski opozicioni kvislinzi, ili kvazi-Srbi, kao Milosevic/Markovic M&M - mozda nikad nece razumeti! Jer to je bozanska moc koju samo bogobojazljivi ljudi mogu da savladaju.
NATO nije nikad porazio Jugoslovensku armiju. Ovo je postalo ocigledno celom svetu kad su se njeni vojnici i artiljerija povlacili sa Kosova nakon 11.juna 1999.
Kosovo je danas samo pod PRIVREMENOM okupacijom stranih trupa i terorista. Kao sto su i stare srpske zemlje u Hrvatskoj i Bosni.
Koliko PRIVREMENOM? Nadajmo se - par meseci. Posto su KFOR i "medjunarodna zajednica" prekrsili skoro svaki uslov sporazuma o primirju potpisanog 10.juna, ovo daje jugoslovenskoj armiji legalno i legitimno pravo da se vrati na Kosovo, kako je to general Pavkovic rekao u nekoliko intervjua. Na kraju krajeva, niko ne osporava da je Kosovo srpska suverena pokrajina, cak ni NATO ratni zlocinci.
Balkan je poznat u istoriji kao groblje carstava. Otomansko i austrijsko carstvo su tu slomili svoju kicmu. Treci Rajh je takodje pokopan tu. Dace Bog da tu pukne i carstvo Novog svetskog poretka.
Jer, kako je jedan ruski TiM citalac, takodje bivsi ruski oficir, rekao, citirajuci cuvenog ruskog autora, Valentina Pikula, u bici "Srbi stoje kao kamen, a padaju kao stena."
“Cunami” koga je pad Kosova izazvao tek treba da stigne do obala Amerike. Ali je u svakom slucaju na putu, preko Rusije, Indije i Kine.
Da li zapadni Novi svetski poredak stvarno misli da njegove rakete mogu da ucutkaju slovenski duh koga ni Napoleon ni Hitler nisu uspeli da osovje?
Kraj Novog svetskog poretka je zapoceo kada je NATO zavrsio sa bombardovanjem Srbije. Srbi i 250 ruskih trupa su promenili kurs istorije 11.juna, kada su ugrabili sofisticiran i tesko utvrdjen vojni aerodrom Slatina u Pristini (Kosovo) upravo pred nosom svojih veselih NATO “Ubermenschen = nadljudi” (vidi S99-107, "Mirovna farsa" 1, stavka 1, 11.juni)
Od tog dana, 11.juna 1999., je Boris Jeljcin postao samo model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. A epitafi za Klintona, Blera, Klarka ili Olbrajt su vec napisani.
Nakon toga, bilo je samo pitanje vremena pre nego sto je zvanicna ruska spoljna politika pocela da reflektuje tu realnost. To sto je Jeljcin imenovao Putina, koji je totalno nepoznat na Zapadu, na mesto premijera, 9.avgusta, bio je prvi korak. To sto je Jeljcin dao ostavku na mesto ruskog predsednika, 31.decembra, upotpunilo je njegovu tranziciju od predsednika do vostane figure.
Ali cak i ako je Bozja volja da ce Srbima trebati jos 500 godina da oslobode Kosovo od Novog svetskog poretka, sa ili bez ruske pomoci, kao sto se oslobodilo od otomanskog carstva, neka bude tako! Jednog dana, pre ili kasnije, Kosovo ce opet biti slobodno.
Jer "Kosovo je Srbija!" Uvek je bilo i uvek ce biti. Bozja volja.