|
New Dawn (Australia)
April 2000.
Trajni rat radi trajne trgovine
KRV ZA NAFTU, DROGA ZA ORUZJE
pise Bob Djurdjevic
ZAPADNA AUSTRALIJA, 10. april 2000. - Krv za naftu, droga za oruzje - to su dva trajna legata 20.veka, daleko najsmrtonosnijeg veka u 100-godisnjoj ljudskoj istoriji. Takozvani “americki vek” se pretvorio u katastrofu za covecanstvo, sa skoro 200 miliona ljudi samo koje su ubile vlade, prema istrazivanju profesora R.J.Rumela sa Univerziteta Havaji. Kad bi zapadni potrosaci ikad shvatili koliko ljudske krvi sipaju u svoja kola kada pune svoje rezervoare benzinom, greju svoje kuce ili pale svoje rostilje; postoje sanse da bi oni savesniji medju njima mozda onda vise voleli da se vrate u dane konjskih kocija i koriste sporete na drva.
Naravno, ova uzasna statistika smrti nije takva samo zbog nafte. Ali velikim delom jeste, narocito u poslednje dve decenije ovoga veka. Kada je americki predsednik Dzim Karter proglasio krajem 70-ih godina da su naftna polja Bliskog istoka od vitalnog interesa za SAD, takozvana Karterovska doktrina je otvorila branu buducim ratovima.
Karterova linija u pesku vis-a-vis tadasnjeg njegovog protivnika iz Hladnog rata, Sovjetskog Saveza, zajedno sa malo lukavstva Ministarstva spoljnih poslova Busa i Bejkera, navela je Irak da izvrsi invaziju na Kuvajt u leto 1990. i dovela zatim do Zalivskog rata. Sto je bilo prvo veliko prolivanje ljudske krvi radi nafte Novog svetskog poretka, u kome je nestalo na stotine hiljada Iracana.
Rat u Zalivu je takodje bio i shematski plan za buduce naftne i geopoliticke ratove 90-ih godina. Najmocnije zemlje sveta se udruzuju protiv malih drzava koje ne zele da predaju svoju slobodu i suverenitet Princevima 20.veka, multinacionalnim kompanijama i njihovim zastupnicima u zapadnim vladama. Somalija, Haiti, Bosna, Ruanda, Tajland, Kosovo, Istocni Timor… sve one mogu da svedoce o tome.
Kako je pala zavesa na sumrak industrijske ere krajem veka; prolivanje ljudske krvi da bi se postavili dzepovi zapadnih multinacionalnih kompanija i da bi se dobilo gorivo za pogon nasih fabrika, vozila i domova, dostiglo je morbidni kresendo. Ali je takodje obelezilo i klimaks Zapada, kako je svetlucanje nove zore covecanstva na Istoku postalo razaznatljivo prvog dana 21. veka.
Ratovi u Ceceniji
Uzmite, na primer, ratove u Ceceniji. Mediji establismenta nam govore da su razlozi sukoba 1994.-1995. i 1999.-2000. islamski separatizam i etnicka mrznja. Ali nisu. Sukobi su zbog nafte. I zbog smrtonosne igre geopolitickih domina.
Na Kavkazu, kviz geopolitickih ratnih domina ide ovako... Sta pada nakon Osetije (1)? Odgovor: Nagorno-Karabak. Sta pada nakon Nagorno-Karabaka (2)? Odgovor: Abhazija. Sta pada nakon Abhazije (3)? Odgovor: Cecenija. Sta pada nakon Cecenije (4)? Odgovor: Dagestan. Sta pada nakon Dagestana? “Nadamo se Boris Jeljcin, pre nego radioaktivne padavine od nuklearnog rata,” komentarisao je ovaj autor u izvestaju od 12. avgusta 1999.
U stvari, Jeljcin je vec pao kada je bio primoran da imenuje Vladimira Putina za premijera tri dana ranije. Samo sto je tada malo ljudi van ruske vojske to shvatilo. Manje od pet meseci kasnije, ostavka Jeljcina nije ostavila nikakve sumnje u to.
Isto kao i u Bosni i na Kosovu, gde je Zapad tezio da rasparca bivsu Jugoslaviju, Zapad je podstakao ratove u Ceceniji, u naporu da destabilizuje Rusiju. Princevi su imali stecena prava na ohrabrivanje i finansiranje islamskih pobunjenika na Kavkazu, isto kao sto su koristili islamske secesioniste u Bosni i na Kosovu da rasparcaju bivsu Jugoslaviju.
Zasto? Da bi popunili geopoliticki vakuum koji je kraj hladnog rata stvorio na Balkanu. I da bi pokusali da povezu dva geografski odvojena krila NATO - Tursku sa Italijom - preko takozvane “Zelene transverzale” (vidi mapu).
Ili preko Koridora VIII, ako vise volite “zvanicni” geopoliticki zargon lisen krvi inherentne za pokusaje Novog svetskog poretka da izgradi islamsku demografsku “autostradu” od Bihaca u zapadnoj Bosni do Ankare u Turskoj, i eventualno Karacija u Pakistanu. Ukljucujuci tu i kljucne naftne rute Kaspijskog mora.
Pogledajte mape Kavkaskog regiona, pa cete razumeti zasto je ovaj autor predvideo pre vise od dve godine (u svom izvestaju od 12. januara 1998. za Truth in Media) da ce nafta Kaspijskog mora postati sledeca velika svetska zarisna tacka.
Videcete da ruski naftovod prolazi kroz Dagestan i Ceceniju - regione koje Zapad pokusava da destabilizuje, da bi isterao Rusiju iz njenog mekog juznog donjeg stomaka, koristeci islamske "borce za slobodu", jos poznate i kao teroriste, kao svoje biceve. Kao sto je to uradio i u Bosni i na Kosovu, koristio je uglavnom islamske albanske OVK "borce za slobodu," jos poznate i kao teroriste koji se bave svercom droge, da prouzrokuju nevolje Srbiji.
(Vidi jos i mapu "Tri prstena Novog svetskog poretka oko Rusije" i kolumnu ovog autora "Krv i blago radi privatnih interesa?", objavljenu u listu Washington Times u nedelju 4.maja 1997., na web sajtu Truth in Media, ako zelite da razumete zasto je Rusija jos uvek strasilo br.1 Novog svetskog poretka i zasto je juzni islamski prsten jedini od ova tri koja je Zapad has smislio da bi se progurao).
Ali novi ruski predsednik, Vladimir Putin, izgleda da je postao musica u mazivu naftnih kompanija i drugih geopolitickih shema Princeva. Sto je razlog prezira koji plutokrate Novog svetskog poretka ispoljavaju za Putina, dok njegova popularnost kod kuce raste. Demonizacija Rusije starim poznatim lozinkama, koje su ranije koriscene da se oklevetaju Srbi, opet je u modi ove godine u medijima establismenta Novog svetskog poretka.
Uzmite dokazanog Ruso- i Srbofoba, Zbignjeva Bzezinskog, na primer, jednog od sticenika Dejvida Rokfelera koji je osnovao Trilateralnu Komisiju (TC) 1973.godine. Predsednik Karter, takodje jedan od osnivaca i clan ove Komisije, imenovao je Bzezinskog za svog savetnika za nacionalnu bezbednost kada je izabran za predsednika 1976.godine. Poprskajte zlobu Bzezinskog preko jos jednog dokazanog Ruso- i Srbofoba - urednicke strane lista Wall Street Journal, i dobicete borsc mrznje, koga po svojoj anti-pravoslavnoj, anti-slovenskoj zlobi nadmasuje mozda samo americki zvanicni “Sekretar mrznje,” Medlin Olbrajt.
Sto je razlog da su razboriti americki gradjani naucili da skepticno slusaju reci takvih potpuno neamerickih Amerikanaca. I da onda urade suprotno. Ako oni kao Bzezinski ili Olbrajtova kazu "zig," probudjeni Amerikanci, zajedno sa svojom bracom u zapadnim zemljama, bi trebalo skoro instinktivno da kazu "zag."
Uvodni clanak Bzezinskog u listu Wall Street Journal 4. januara koristio je uvredljive termine, kao "genocid," da opise borbu Rusije protiv islamskih pobunjenika u Ceceniji. I oplakivao "pokolj Cecena," isto kao sto je ovaj Rokfelerov ideolog-na-iznajmljivanje zalio zbog (fiktivnih) "masakra" kosovskih Albanaca, za koje se sada pokazalo da su bili podvala Novog svetskog poretka.
Sto se tice cecenskih terorista, koji su, na primer, mucili i odrubili glave dvojici britanskih radnika u Ceceniji prosle godine i koji su dizali u vazduh stambene zgrade sirom Moskve proslog septembra, ubivsi na stotine ruskih civila - takve hladnokrvne ubice nevinih ljudi su "borci za slobodu," prema Bzezinskom. Niti ovaj "Big Zbig" iskazuje neko zaljenje ili izvinjenje porodicama stanovnika Moskve koje su ubili cecenski "borci za slobodu." Nista vise nego sto je to uradio za preko 2.000 srpskih civila koje je ubio NATO.
Ali ima jedan komadic istine u njegovom uvodnom clanku koji vredi vise nego sva mrznja i rasizam od koga se sastoji ostatak clanka. Bzezinski priznaje da "Zapad ima strateske, koliko i humanitarne razloge da mu bude stalo sta se desava u Ceceniji."
A koji mogu biti ovi strateski razlozi? "Destabilizovati Gruziju…," rekao je "Big Zbig" i tako "ugroziti pristup Zapada energetskim izvorima u Kaspijskom regionu."
Bingo! G.Bzezinski nas je zaduzio sto je ostavio vase otiske prstiju na ovom zlocinu Novog svetskog poretka protiv istine. Jedino sto sada treba da uradimo je "zag" umesto "zig," i doci cemo do prave istine. Tako zamenite "destabilizovati Gruziju," sa "destabilizovati Rusiju." Zamenite "ugoriziti pristup Rusije energetskim izvorima u Kaspijskom regionu" sa "ugroziti pristup Zapada..." Onda cete videti da je Bzezinski bestidno lagao kao pas i da je nenamerno dopustio da istina izbije na videlo.
Bitka za naftovode
U medjuvremenu americka vlada, orudje u rukama Princeva, vrsi pritisak da se napravi ruta kroz zemlje koje su njeni vazali, kao sto je Turska. A ovog puta je to i uradila, uprkos protivljenju nekih Princeva naftnih kompanija, koji su se tome (neuspesno) suprotstavljali - zbog mnogo vecih troskova turske rute. Njena procenjena cena je skocila na 2,5 do 4 milijarde USD.
Kao rezultat toga, naftovod dugacak 1.100 milja - od Bakua, glavnog grada Azerbejdzana, do turske luke Kejhan - krcat je geoplotickim i ekonomskim problemima. Stagnirajuca potraznja, kaspijska proizvodnja koja je manja od ocekivane i stalni konflikt Azerbejdzana i Jermena, sve je to nanelo gubitke.
Ovom projektu nedostaje kapital privatnih investitora jer druge investicione prilike u zonama bogatim naftom, kao sto su Gvinejski zaliv u Zapadnoj Africi, Meksicki Zaliv i more Brazila, nude sigurniji povracaj u manje rizicnim ekonomskim i bezbednosnim okruzenjima. Investitori u Kaspijsku naftu sve su nestrpljiviji zbog naizgled tesko resivog problema u razvoju turske opcije. Ali sada oni sve vise ocekuju da ce Vasington pruziti finansijske garancije za projekat koji smatra za prioritetni strateski cilj da bi se ekonomski stimulisao juzni Balkan.
U medjuvremenu, Rusija ne sedi besposleno posmatrajuci multinacionalne Princeve kako pokusavaju da je odzepare. Kako je to izvestila agencija Associated Press 27.jula 1999., Grcka i Rusija, zajedno sa Bugarskom, su se dogovorile intenziviraju rad na izgradnji grcko-ruskog gasovoda za transport ruske sirove nafte kroz Bugarsku i Grcku. Ovaj naftovod, dugacak 285 kilometara, bi trebalo da povezuje luke Burgas u Bugarskoj i Aleksandropolis u severnoj Grckoj, omogucavajuci Rusiji da izvozi naftu preko Crnog mora, zaobilazeci Bosfor u Turskoj (vidi mapu).
A onda, tu je jos jedna predlozena trans-balkanska linija, od Burgasa do luke Dures u Albaniji (vidi mapu). Ona bi bila mnogo jeftinija od turske rute. Njena procenjena cena bi bila izmedju 800 miliona i 1 milijardu USD. Stalni sukobi u bivsoj Jugoslaviji, narocito na Kosovu, ucinili su da ona proteklih godina deluje neprakticno. Ali sada, kada bi americka vlada garantovala bezbednost u ovom regionu prisustvom svojih trupa u Makedoniji, i kada je NATO predvodio okupaciju Kosova, Princevi, koji su imali najvise da dobiju od toga sto je NATO u kosovskom ratu preuzeo ovu srpsku pokrajinu, mogu se ohrabriti da nastave rad na ovom projektu.
Kao da zeli da istakne ovu poruku, americka vlada je Bugarskoj prosle godine dodelila pola miliona dolara da ispita izgradnju naftovoda kroz Balkan, kojim bi se transportovala nafta iz Kaspijskog mora na Zapad - na vrhuncu Kosovskog rata (2.juna 1999). Ovaj postupak je poslao talase soka kroz Tursku, kljucnog saveznika SAD, koja zeli ovaj potencijalno unosni naftovod za sebe.
Americka Agencija za trgovinu i razvoj objavila je da je dodelila Bugarskoj 588.000 USD da uradi studiju o izvodljivosti ovog naftovoda. Prema predlozenom planu, Kaspijska nafta bi se prevozila tankerima od crnomorskih luka Novorosisk u Rusiji i Supsa u bivsoj Sovjetskoj Gruziji, a onda bi se kopnenim naftovodom preko Bugarske, Makedonije i Albanije transportovala do evropskih klijenata.
"Ovaj dodeljeni novac predstavlja znacajan korak napred za ovu politiku (visestrukih ruta naftovoda) i za americke poslovne interese u Kaspijskom regionu," rekao je direktor Agencije za trgovinu i razvoj Dz.Dzozef Grandmezon. Ovaj naftovod bi takodje zadovoljio grupe za zastitu zivotne sredine, koje su izrazile zabrinutost da bi tankeri natovareni kaspijskom sirovom naftom pretili ogromnom stetom za zivotnu sredinu za Bosforski moreuz izmedju Crnog mora i Mediterana.
Ruta Bugarska-Makedonija-Albanija je vec dobila podrsku u Moskvi i od Konzorcijuma kaspijskog naftovoda pod vodjstvom Sevrona, koji razvija naftne naslage kaspijsko-kazahstanske nafte. Turske vlasti su sada privatno priznale da je Ankara potcenila kapacitet Rusije da prosiri svoj uticaj u juznim kavkaskim drzavama Jermeniji i Gruziji i time diktira bezbednosno okruzenje visokog rizika za izgradnju i odrzavanje naftovoda Baku-Kejhan.
Druge naftne rute naftovoda od rezervi iz Kapijskog mora, koje bi takodje zaobisle Tursku, sada razmatraju investitori i korporacijski planeri. One ukljucuju i rutu Turkmenistan-Iran, kojom bi se transportovala nafta iz Centralne Azije na jug, do terminala u Persijskom zalivu. A ona se proteze cak na predlozenih 2.100 milja naftovoda preko Centralne Azije na istok, iz Kazahstana do brzo-razvijajucih industrija u Kini gladnih nafte.
Ovi planovi takodje prete da podriju dugorocno poverenje investitora u projekat Baku-Kejhan. Turska vlada zato pocinje da priznaje potrebu da ponovno definise svoju energetsku politiku i strategiju naftovoda. 21.juna 1999. Ankara je objavila da je njena drzavna naftna kompanija, Turkish Petroleum, sklopila sporazum o mesovitom preduzecu sa Atlantic Richfield (ARCO), za radove busenja za naftu i gas u vodama turskog Crnog mora.
Balkanski ratovi
Tako se nastavlja igra geopolitickih ratnih domina koju igraju globalisti Novog svetskog poretka. Kako jedna kriza jenjava, protagonisti strategije "trajna trgovina kroz trajni rat" pale nova etnicka zarista po svetu.
Na Balkanu, kviz globalistickih ratnih domina ide ovako... Sta pada nakon Slovenije i Hrvatske? Odgovor: Bosna. Sta pada nakon Bosne? Odgovor: Kosovo. Sta pada nakon Kosova? Odgovor: Crna Gora. Sta pada nakon Crne Gore? Odgovor: Vojvodina ili Sandzak - izaberite sami. A svi oni padaju u krilo NATO-a, sto znaci da su svi deo globalne anti-ruske strategije Novog svetskog poretka sa tri prsta - koje se povezuju u gvozdeni prsten oko zapadnog (evropskog) vrata Rusije (vidi mapu).
Dva meseca nakon Novog dana Sramote, 24.marta 1999., dana kada je NATO zapoceo bombardovanje Srbije, ja sam rekao u kolumni koju sam napisao za magazin New Dawn, “Vasingtonska Fabrika kriza,” da je cela “Kosovska kriza,” ukljucujuci tu i stvaranje takozvane Oslobodilacke vojske Kosova (OVK), za koju niko nije cuo sve do manje od pre dve godine, bila rezultat tajnih americko-nemackih operacija.
Komentarisuci navodni masakr u Racku, takodje sam istakao u tom clanku da diplomate americkog Stejt Departmenta, kao “Koljac iz El Salvadora,” Vilijam Voker, koga je Olbrajtova imenovala da bude na celu americkih “diplomatskih napora” u ovom regionu, nisu bile nista drugo do instrument za destabilizaciju Kosova i glas demonizacije Srba.
Pa, sada je i londonski list Sunday Times potvrdio 12.marta 2000., u clanku pod naslovom “CIA je pomagala gerilsku vojsku Kosova.” “Americki obavestajni agenti su priznali da su pomogli da se obuci OVK pre NATO bombardovanja Jugoslavije“, kaze Times. “Ovo otkrice je razbesnelo neke evropske diplomate, koji su rekli da je ovo podrilo pokusaje za politicko resenje konflikta izmedju Srba i Albanaca.”
Neke evropske diplomate u Pristini, glavnom gradu Kosova, zakljucile su iz Vokerove biografije da je on bio nerazdvojivo povezan sa CIA. Ova slika je bila zamagljena stalnim odvajanjem americkih "diplomatskih posmatraca" od ove misije. “Americka agenda se sastojala od njihovih diplomatskih posmatraca, jos poznatih i kao CIA, koji su operisali potpuno razlicito od ostatka Evrope i OEBS-a,” rekao je jedan evropski izaslanik.
Izvori CIA koji su sada prekrsili svoju tisinu kazu da su diplomatski posmatraci blize povezani sa ovom agencijom. “To je bio CIA front, koji je prikupljao obavestajne informacije o oruzju i liderima OVK,” rekao je jedan od njih, prema clanku u listu Times.
A kako je OVK dosla do svog oruzja i opreme? Na isti nacin kao sto su Kontrasi 80-ih godina - trgovinom narkoticima, uz precutnu ili otvorenu pomoc Vasingtona. Jedan izvestaj iz februara/januara 2000. u listu Mother Jones Wire (MJW), “Heroinski heroji”, potvrdjuje veze sverca droge i migova koje Klintonova administracija i OVK razmenjuju vec godinama. I potvrdjuje da SAD vode siledzije koje pomazu siledzije koje diluju drogu, izmedju ostalih, sirom sveta.
“Policijski zvanicnici u Evropi sumnjaju vec godinama da postoje veze izmedju kosovskih pobunjenika i balkanskih svercera droge,” pise MJW. “Ali u onih 6 meseci od kada je Vasington ustolicio OVK u toj jugoslovenskoj pokrajini, sverceri droge povezani sa OVK su zacementirali svoj uticaj i koriste svoj novi status da uvecaju trgovinu drogom i uspostave veze sa drugim nacionalistickim pobunjenickim grupama i kartelima droge... Reperkusije ove veze trgovine drogom tek sada se pojavluju, a mnogi kosovski posmatraci se plase da bi ova pokrajina mogla da se razvije u virtuelnu narko-drzavu pred nosom 49.000 vojnika mirovnjaka ” - koji su neki od najboljih musterija OVK, prema izvestajima srpskih medija.
Vec stotine godina albanski sverceri sa Kosova su medju najuspesnijim svetskim trgovcima svercovanom robom, potpomognuti povoljnom geografijom izolovanih luka i planinskih sela, kaze MJW. Nemacka Savezna policija sada kaze da kosovski Albanci uvoze 80% evropskog heroina. Toliko je dominantno prisustvo kosovskih Albanaca u trgovini drogom da mnogi evropski korisnici nezakonite droge nazivaju generalno "Albanka".
U jednom trenutku 1996.godine... vise od 800 etnickih Albanaca je bilo u zatvoru u Nemackoj optuzenih za trgovinu drogom, prema MJW. Na mnogim mestima su kosovski Albanci stekli uporiste putem sirovog nasilja. Prema izvestaju nemacke Savezne policije za 1999.godinu, "Bande Albanaca su umesane u trgovinu drogom i oruzjem, bave se ucenama i ubistvima. One su sve vise sklone primeni nasilja."
Ono sto je mozda jos alarmantnije, kosovski trgovci drogom udruzeni sa OVK, poceli su da formiraju partnerstva sa kolumbijskim trgovcima - najozloglasenijim lordovima droge na svetu. "Sada imamo jednu potpuno novu situaciju," rekao je za MJW Storbek iz Europol-a. "Kolumbijci vole da koriste grupe kosovskih Albanaca za distribuciju kokaina. Albanci su sve jaci i sada postoji odredjena podela posla. Njih koriste Turci za svercovanje u Evropsku Uniju, a Kolumbijci za distribuciju kokaina."
A sta je Klintonova Bela Kuca rekla u vezi s tim?
Americki Zakon o pomoci stranim zemljama iz 1961.godine zabranjuje pomoc bilo kakvom entitetu je u dosluhu svercerima narkotika. Krajem proslom proleca senator Carls Grasli (Republikanac iz Ajove) je poslao pismo predsedniku Bilu Klintonu zahtevajuci procenu sverca droge kojim se bavi OVK. Predsednik je odgovorio da ni CIA ni DEA (Agencija za borbu protiv droge) "nemaju nikakve informacije koje ukazuju na to da je OVK umesana u neku kriminalnu aktivnost, ili da ima direktne veze sa bilo kojim organizovanim kriminalnim grupama."
Da. Upravo kao sto je ovaj isti jadni americki predsednik jednom trvdio da “nije imao seksualne odnose sa tom zenom.” I upravo kao sto je jedan raniji lazov iz Bele Kuce (Ricard Nikson) tvrdio na drzavnoj televiziji pocetkom 70-ih godina, “Ja nisam varalica!” pre nego sto je bio prisiljen da sramotno napusti Belu Kucu.
"Nije bilo akcije," rekao je jedan izvor iz Kongresa blizak Grasliju. "Nije
bilo odgovora na to."
Zvanicnici Bele Kuce poricu zataskavanje aktivnosti OVK. "Nama jeste stalo do toga [sverca droge OVK]," rekao je Bob Agresti (iz Biroa Bele Kuce za Nacionalnu politiku kontrole droge, cije ime, usput, ovom autoru zvuci vrlo albanski. Ako je tako, onda pricamo o lisici koja cuva pilicarnik!?). "Stvar je samo u tome da imamo pune ruke posla pokusavajuci da tamo donesemo mir.”
“Mir?” Kakav mir? Bolje receno “mirovna farsa,” kao sto je ocigledno po preko 1.100 kosovskih Srba koji su ubijeni tokom NATO “mirovne” misije koja je zapocela 12. juna 1999., i kao sto se moze videti po vise od 200.000 njih koji su isterani iz domova svojih predaka.
DEA, cija je jedina svrha u zivotu da se bori protiv sverca narkotika, cinila se podjednako povucenom kad je trebalo da se pobrine za ovo pitanje. Prema Majklu Kutuzisu, DEA website je ranije sadrzao odeljak u kome je bio detaljno opisan sverc droge kosovskih Albanaca. Ali nedelju dana pre nego sto je pocelo bombardovanje pod vodjstvom SAD ovaj odeljak je nestao.
Razorna optuzba MJW kriminalnih aktivnosti Klintonove administracije sprovedenih pod maskom uctivosti i "humanitarnih" intervencija, sve je to rezimirala na sledeci nacin:
“Da li je nase grljenje OVK poslednje u podloj tradiciji pomaganja trgovaca drogom iz politickih razloga? Slicni primaoci americke darezljivosti ukljucuju i nikaragvanske Kontrase, bivseg panamskog drzavnika Manuela Noriegu, avganistanske Talibane i burmanske Khun Sa.”
Kosovo i Cecenija: Slicnosti i razlike
Sada zamenite Cecene za kosovske Albance u gornjim paragrafima i videcete zasto su cecenski ratovi bili ogledalo destabilizacionih napora Zapada i u bivsoj Jugoslaviji i u Rusiji.
Ipak, s jednom velikom razlikom. Za razliku od ruske vlade Borisa Jeljcina koja se ulagivala Zapadu tokom cecenskog rata 1994.-1995., ili Slobodana Milosevica koji se uplasio i izasao iz Kosova proslog juna, Putinova administracija je reagovala odlucno i punom snagom protiv cecenskih terorista. Kao rezultat toga, oni su bukvalno zbrisani, pri cemu su preziveli prisiljeni da se kriju u planinskim pecinama na jugu ove ruske pokrajine.
Da li ista sudbina ocekuje pre ili kasnije kosovske Albance, uprkos NATO “zastiti”? Verovatno. Jer, Balkan je poznat u istoriji kao groblje carstava. Otomansko i austrougarsko carstvo su ovde slomili kicme. Treci Rajh je takodje pokopan ovde. Vec pocinje da izgleda kao da je to mesto gde ce Zlo Carstvo Novog svetskog poretka takodje pasti ubijeno.
Kako je nedavno rekao jedan bivsi ruski pomorski oficir, citirajuci cuvenog ruskog autora Valentina Pikula, "(u borbi) Srbi stoje kao kamenje, a padaju kao stene." “Cunami” kojeg je pad Kosova pokrenuo tek treba da stigne do zapadnih obala. Ali nema sumnje da je na putu.
Kraj Severnoatlantske teroristicke organizacije, jos poznate i kao NATO, zapoceo je kada se zavrsilo njeno bombardovanje Srbije. Srbi i 250 ruskih vojnika su izmenili kurs istorije 11.juna 1999., kada su ugrabili sofisticirani podzemni vojni aerodrom Slatina (Pristina, Kosovo) pred samim nosom svojih “pobednickih” ali veselih NATO “Ubermenschen” (=nadljudi). Tog dana je ruski kvisling Boris Yeltsin postao tek model za buducu vostanu figuru u muzeju Novog svetskog poretka. Tog dana su napisani epitafi za Klintona, Tonija Blera, generala Veslija Klarka i Medlin Olbrajt.
Nakon 11.juna 1999. bilo je samo pitanje vremena kada ce zvanicna spoljna politika poceti da odrazava novu anti-zapadnu klimu u Rusiji. To sto je 9.avgusta Jeljcin postavio Vladimira Putina, potpuno nepoznatog na Zapadu, na mesto premijera bio je prvi korak. Jeljcinov odlazak sa mesta predsednika Rusije 31.decembra zavrsio je njegovu tranziciju od predsednika u vostanu figuru.
Bio je to zgodan anti-klimaks Novog svetskog poretka odigran poslednjeg dana 20.veka. Bio je to takodje i preludij za sumrak Zapada.
Jer, prvi dan novog veka je takodje dao covecanstvu svoj prvi nagovestaj nove zore koja se pomalja na istoku. Novi vrsilac duznosti predsednika Rusije i ponovo rodjeni Hriscanin, odleteo je iz Moskve sa svojom suprugom u cik zore da bude sa svojim trupama u Ceceniji prvog dana novog veka. U isto vreme su se zapadni lideri zabavljali u udobnosti svojih palata. Isto kao sto su i austrougarski i turski kraljevici srecno nazdravljali jedni drugima dolazak novog veka pre sto godina, nesvesni svog predstojeceg zalaska.
I tako, Bozji Svetski poredak se ponovo odvija kao sto je i milionima godina do sada. Sunce se radja na istoku, a zalazi na zapadu. Pre ili kasnije, nova zora ce zasjati i na Kosovu. Kao sto vec jeste u Ceceniji.
Bob Djurdjevic je autor ciji se tekstovi objavljuju u mnogim zemljama i osnivac Truth in Media
(Istina u medijima), neprofitne organizacije sa bazom u Feniksu, drzava Arizona, SAD.
( www.truthinmedia.org
).
FUSNOTE:
1. Nacionalna manjina Juznih Oseta u bivsoj sovjetskoj republici Gruziji zapocela je svoju borbu za nezavisnost i (ponovno) ujedinjenje sa Severnim Osetijcima (Rusija) 1990.godine, nakon sto je Gruzija postala nezavisna drzava. Paralele sa borbom bosanskih Srba i njihovim ratom za nezavisnost i (ponovno)ujedinjenje sa Srbijom su nepogresive. Stvar je samo u tome da je Novi svetski poredak priznao Bosnu 1992.
2. Od 1991.godine, Nagorno-Karabak region u Azerbejdzanu, nastanjen uglavnom Jermenima, takodje vodi rat za nezavisnost i za pravo da se prikljuci zemlji matici (Jermeniji).
3. Abhazija je zapadni region bivse sovjetske drzave Gruzije, koja je proglasila nezavisnost u julu 1992.godine, i u ratu je sa Gruzijom od tada.
4. Cecenski rat za nezavisnost od Rusije vodio se 1994.-1995., kada su islamski pobunjenici ubili puno Rusa u ovoj ruskoj pokrajini. Paralele sa teroristickim akcijama albanske OVK na Kosovu, koje su zapocele 1997. godine, a eskalirale 1998.-1999., su nepogresive. Jedino sto nedostaje je NATO bombardovanje i naredna okupacija domine Kosovo.