16.05.2000.

Novi svetski poredak i Srbi - Deo XXXII

MILOSEVIC: "ZAGONETKA UMOTANA U MISTERIJU"

Zavrsio sam moju proslonedeljnu kolumnu o Zoranu Djindjicu, "‘Heroju’ u crnom dzemperu sa rol kragnom, sada dostavljacu za ‘Crnu listu’", podsecanjem citalaca beograd.com-a da je moja kolumna objavljena u listu Washington Times 29. decembra 1996. godine o takvim nihilistickim politicarima napisana i objavljena u ovom americkom nacionalnom mediju u vreme kada je na stotine hiljada Srba smatralo Djindjica za svog pravog heroja. Isto kao sto je preko 90% Srba podrzavalo Milosevica u vremenskom okviru 1989-1990.godine iz slicno pogresnih razloga, uprkos upozorenjima ovog autora jos tada da mozda gaje despota. Cak je i pokojni otac ovog autora bio kritican u pogledu mog kritikovanja Milosevica u leto 1990.godine.

Ali cak i ako memorija citalaca beograd.com-a ne ide tako daleko unazad, evo sta sam jos napisao o Milosevicu u jednoj drugoj kolumni u listu Washington Times, koja je prvi put objavljena 5.jula 1998, da - skoro devet meseci pre nego sto su NATO bombe pocele da pljuste po Srbiji:

"Dva svetlucavo bela "korporacijska mlaznjaka", na kojima su bili nacrtani jugoslovenska zastava i grb, bili su parkirani ispred hangara na beogradskom aerodromu u ponedeljak, 15.juna 1998.godine, samo oko 100 jardi dalje od komercijalnog leta British Airways-a, kojim je ovaj autor trebalo da leti iz Beograda za London. Dva coveka, obucena u poslovna odela, zagrljena, kao sto to imaju obicaj da rade dobri prijatelji u istocnoj Evropi, setkala su se oko jednog mlaznjaka, ocigledno zaneta zivom konverzacijom. Konacno su se poljubili tri puta u obraze, kao sto to pravoslavci imaju obicaj da rade. Jedan od njih, koji je nosio malu akten tasnu, usao je u mlaznjak. Drugi se odsetao nazad do Audija parkiranog u blizini. "Kladim se da su ovo neki od ljudi iz pratnje (Slobodana) Milosevica na njegovom putu u Moskvu gde treba da se sastane sa (Borisom) Jeljcinom," rekao je ovaj autor svom saputniku. I zaista, bili su, kao sto smo kasnije saznali iz britanske stampe. Covek koga americka vlada i mediji obozavaju da mrze, a ipak ga tretiraju kao da je Kralj Balkana, putovao je da se sastane sa Borisom Jeljcinom, Izdajnikom Rusije. Koji je trebalo da natera "Slobu," Izdajnika Srbije, da proguta neke od lekova loseg ukusa Novog svetskog poretka za Kosovo, navodno na racun tradicionalnog rusko-srpskog prijateljstva, kao sto navode zapadni mediji (suprotno stvarnim istorijskim dokazima u smislu odnosa vlada). Ipak je izdaja interesa njihovih nacija ovu dvojicu bivsih komunista ucinila pticama istog jata. Ono sto ovaj autor nije znao u vreme kada je posmatrao sta se desava na beogradskom aerodromu, medjutim, bilo je da je leteca sarada 85 NATO aviona upravo bila zavrsila svoju vazdusnu demonstraciju zveckanja oruzjem nad Albanijom i Makedonijom, dve vazalne zemlje koje je nakon hladnog rata osvojio Novi svetski poredak, ne mecima, vec dolarima. Jesu li o tome tako zivo razgovarala ona dva srpska zvanicnika?

Misterije i pretpostavke kao ova su tako tipicne za Balkan kao sto su dan i noc. I iz dobrog razloga. Jer, covek koji se cini da je "zagonetka umotana u misteriju unutar enigme" (Milosevic), da pozajmimo opis koji je Vinston Cercil upotrebio 1939.godine za Sovjetski Savez, uziva u svojoj ulozi balkanskog saobracajnog policajca izmedju Istoka i Zapada, bas kao sto je njegov komunisticki prethodnik, Josip Broz Tito, radio tokom hladnog rata. Ali ko je zapravo Slobodan Milosevic? Komunisticka satana ili nacionalni heroj? Pragmaticni drzavnik ili nevesti strateg? Kao i Amerikanci, vecina Srba nije nikad upoznala svog predsednika. Ali za razliku od svog americkog pandana, Milosevic retko govori u javnosti ili cak na TV. Ipak, slicno Amerikancima, vecina Srba ima jasno misljenje o svom glavnom sefu. [...] "Milosevic je katastrofa za Srbiju," rekao je jedan 33-godisnji asistent Beogradskog univerziteta. "Da nije njega, Srbija bi sada bila deo Zapada." Slobodoljubivi Amerikanci treba da imaju na umu da su se posteri sa natpisom "Slobo-Sadame" prvi put pojavili u Beogradu tokom martovskih demonstracija protiv Milosevica 1991.godine, a ne u Vasingtonu ili Vol Stritu. Tako da nas gore spomenuti beogradski akademski izvor mozda ima pravo. Da nije bilo Milosevica, Srbija bi mogla danas biti deo Zapada. Ali, da nije bilo Zapada, Milosevic danas ne bi bio deo Srbije. Zbog toga je Zapad precutno podrzavao Milosevica. Eliti Novog svetskog poretka, na cijem je celu SAD, bilo je potrebno strasilo na Balkanu da bi opravdala svoje gazenje jedne male zemlje, koja je bila osnivacki clan Ujedinjenih nacija i saveznik SAD u dva svetska rata 20. veka. Tako da bi SAD sada mogle da prete bombardovanjem Srbije zbog Kosova - totalno nepostujuci medjunarodni zakon, nacionalni suverenitet ili cak rezolucije Saveta bezbednosti UN. Zauzvrat je Milosevic prodao srpske nacionalne interese iz istog razloga iz kojeg globalisticka americka vlada prodaje americke nacionalne interese - da ostane na vlasti.

Sta mislite zasto je americka vlada odbila da otvoreno podrzi masovne pro-demokratske pozive demonstranata za ostavku Milosevica prosle zime? Zato sto je Milosevic sada naucio kada da mase repom, a kada da pokaze zube, u zavisnosti od toga sta je potrebno njegovim gospodarima Novog svetskog poretka u datoj situaciji. Bez njega kao negativne licnosti americka anti-srpska politika bi se pokazala onakvom kakva je - genocid protiv celog naroda, sto su u stvari stare i nove predlozene sankcije. Ovaj podli parijski odnos Novog svetskog poretka je i simbioticki obrnut. Svaki put kad se proizvede neka nova kriza, ona omogucava lokalnom vladaru da uzurpira vise vlasti nad svojim narodom na racun nacionalnog vanrednog stanja. Iz istog ovog razloga, proizvedene krize, kao sto je ova tekuca kosovska, ili februarska u Iraku, u stvari idu u prilog diktatorima kao sto su Milosevic ili Sadam Husein. One im daju sansu da konsoliduju ili ojacaju svoju vlast nad sopstveniim narodom. Ja ne poznajem Sadama Huseina. Nikada ga nisam sreo. Ali sam se sreo sa Milosevicem nasamo. Dva puta. Jednom u januaru 1990. Drugi put u februaru 1992. Oba puta nakon nekoliko sati razgovora, povremeno veoma zivog, ovaj bivsi komunisticki diktator me je ostavio pod utiskom da je zalosno van toka kad je u pitanju spoljna politika ili situacija u svetu.

U januaru 1990, na primer, Milosevic mi je rekao da je, po njegovom misljenju, americka vlada navodno bila zainteresovana za stvar kosovskih Albanaca zbog toga sto je Albanija (geografski) onemogucavala Sovjetskom Savezu direktan pristup Mediteranskom moru. Bio sam zaprepascen Milosevicevim neznanjem, narocito sto je ovo bilo nakon egzekucije rumunskog predsednika Causeskua, koja se odigrala manje od dve nedelje pre naseg susreta. I s obzirom na to da je Berlinski zid pao samo dva meseca pre toga. "Zar nije ta spoljnopoliticka karta malo pozutela do sada?" upitao sam. "Jeste. Ali birokratama Stejt Departmenta je potrebno puno vremena da budu u toku sa stvarnim svetom," odgovorio je on. Mozda i jeste. Ali srpskom predsedniku ocigledno treba jos vise vremena da shvati koji kraj je gore u globalnim pitanjima.

Sledeci put kad smo se sreli, u februaru 1992, bas pre nego sto je izbio rat u Bosni, upozorio sam Milosevica da i on sam moze jednog dana biti optuzen za ratne zlocine ukoliko ne osudi zlocine koje cine Srbi. On je rekao da ih je vec osudio, cereci se i zapisujuci neke zabeleske o mojim komentarima u svoju beleznicu. On ocigledno ili nije mislio da ce biti optuzen ili ga nije bilo briga. Tada je meni prvi put svanulo. Ovaj covek bi mogao biti deo prevare...

Ni Srbima nije ovo promaklo. Jedna reporterka TV stanice u juznoj Srbiji me je u intervjuu filmovanom tokom skorasnje posete ovog autora Beogradu upitala: "Neki ljudi ovde misle da je Milosevic americki covek. Sta vi mislite o tome?" "Ne znam da li je on americki covek. Koliko ja znam, on je covek Mire Markovic". Reporterka se toliko presavila od smeha da je snimanje moralo da bude prekinuto dok nije opet dosla sebi. [...]

"Cini se da je ona izgradila svoj lik sa dimom i ogledalima", izvestavao je list Los Angeles Times 26. decembra 1996. godine. "Markovicka je akademik za koga kazu da je kupila svoje titule; njena politicka stranka tvrdi da je levicarska, ali je vode najbogatiji i najgrublji preduzimaci u zemlji?" [...]

Uticaj Markovicke na muza je takodje odbio mnoge talentovane ljude od Milosevica. Brana Crncevic, na primer, poznati srpski pisac i prvi nekomunisticki clan starog, komunistickog jugoslovenskog parlamenta, u pocetku je podrzavao Milosevica, dok je ovaj igrao na kartu srpskog nacionalizma (otprilike u periodu 1988-1992.). Nakon izvesnog vremena, medjutim, Miloseviceva zena je cak udarila na Crncevica. Dok je podnosio svoju ostavku na mesto clana parlamenta, on je navodno objasnio svoje razloge na sledeci nacin: "Dajem ostavku iz zdravstvenih razloga. Ne sopstvenih... zeninih. Ne moje zene..." Ovaj sarkasticni komentar, naravno, odnosio se na (mentalno) zdravlje Miloseviceve zene.

Mira Markovic u Srbiji moze biti rival Hilari Klinton u Americi, kao zena koju mozda najvise mrze u ovoj zemlji. Ali ne govore svi ljudi lose o njoj. Zoran Djindjic, na primer, lider Demokratske stranke u Srbiji, rekao je ovom autoru, tokom razgovora za vecerom u julu 1994. godine, da dobro poznaje Miru Markovic, jer je ona bila jedan od njegovih profesora na Beogradskom univerzitetu. Djindjic misli da je ona veoma pametna, te tako povlaci konce iza Milosevica. Ali Djindjic je dodao da Markovicka nema licnu harizmu. "Ona muca i ima ogromnu tremu kad prica u javnosti," rekao je. "Ona je takodje i izuzetno niska, cak i za zenu." Ono sto je Djindjica nerviralo vise nego to sto Markovicka povlaci konce iza Milosevica je rezervisanost i srpskog predsednika i prezir za svoj narod. "Moraju se tuci kao stoka dva puta dnevno," Milosevic je, toboze, rekao Djindjicu u jednom razgovoru 1993. godine. Iskreno, malo sam umoran od toga," dodao je ovaj srpski drzavnik.

Ovaj utisak se slaze sa delom razgovora koji je ovaj autor vodio sa Milosevicem u februaru 1992.godine - onom u kome sam ga upozorio da moze biti optuzen na kraju za ratne zlocine ukoliko ne ucini nesto da ih spreci. Dok je ovaj autor bio kritican po pitanju takozvanog Vensovog plana, koji je zsvrsio rat u Hrvatskoj krajem 1991. godine, ali je internacionalizovao jugoslovenski gradjanski rat ubacivanjem UN "mirovnih" trupa na Balkan, Milosevic je branio svoje prihvatanje plana. "A sada, kada stignu 'plavi slemovi', srpski narod ce biti bezbedan," rekao je. "Zar nije to dobar ishod?" Pa, sest godina kasnije, sa vise od pola miliona Srba etnicki ociscenih iz Hrvatske i Bosne, naivnost Milosevica iz 1992. godine izgleda vise kao glupost. Ili izdaja, cak i bez kasnije izdaje bosanskih Srba (u leto 1994., a onda opet u Dejtonu 1995.). Ali ono sto je Milosevic zatim rekao bilo je jos vise zapanjujuce. Jer je otkrilo njegovu neosetljivost za ljudski zivot. "A samo pomislite, postigli smo sve to uz gubitak samo 1.000 zivota," hvalio se o svojoj mudrosti u prihvatanju rasporedjivanja UN snaga. Ipak, ovaj autor se trgao. "Samo 1.000 zivota?" Iako je ova cifra bila veliko umanjivanje stvarnih srpskih gubitaka, ovih 1.000 izgubljenih zivota je znacilo mnogo hiljada ozaloscenih zena, muzeva, dece, roditelja, brace, sestara... sto je cinjenica o kojoj ovaj covek gladan moci ocigledno nije razmisljao. "To je sve?" odgovorio je ovaj autor zapanjeno. "A sta je sa hrvatskim gubicima?" "Oni su mnogo tezi," slozio se Milosevic. "Samo u Vukovaru su izgubili oko 4.000 vojnika. Ali su to uglavnom bili 'crnokosuljasi', hercegovacki Hrvati, najokrutnije 'Ustase' (potomci ubilackih saradnika nacista u Drugom svetskom ratu). Meni ih nije bas zao." Dodao je da su hrvatske snage takodje ukljucivale sve vrste placenika, cak i neke crnce. Pa, crnci ili belci, "ustase" ili "cetnici" - svi isto krvare. A njihove porodice podjednako placu. Znam to. Video sam neke zrtve kako krvare i njihove porodice kako placu...

Sto nas vraca za puni krug na Kosovo, gde je ovaj balkanski konflikt i zapoceo 80-ih godina. Ponovo zrtve - i Albanci i Srbi - krvare. Ponovo njihove porodice placu. Ponovo nas mediji hrane lazima o tome sta se stvarno desava."

A samo pomislite, ponovo: sve je ovo napisano i objavljeno u americkom drzavnom mediju nekoliko godina PRE(!) nego sto su NATO bombe pocele da padaju na Srbiju.

Prema tome, da li se mogla izbeci ova nacionalna nesreca za Srbiju? Pa, ostavicu da VI odgovorite na to pitanje. To jest, ako ste Srbin. Samo se gledajte u ogledalo dok odgovarate.  

[ Prethodni clanci ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.