|
pise Bob Djurdjevic
19.09.2000
Novi svetski poredak i Srbi - Deo LIII
U susret jos jednom "Crvenom oktobru"
Kostunica: Don Kihot u krevetu sa skorpionima - "Trojanski konj" Evropske unije je pravi "Poljubac smrti", kao i Djindjicevo odobrenje
Srbija se mozda suocava sa jos jednim "Crvenim oktobrom" (tj. ratom), bez obzira na to ko pobedi na izborima za predsednika 24. septembra, predvidjaju neki uceni ljudi. I dobrim izgledima za totalnu NATO okupaciju zemlje, bilo silom ili uz pristanak nekog srpskog kvislinga.
Ima indikacija da Bil Klinton zeli svoju funtu mesa srpskih lidera pre nego sto istupi sa mesta predsednika. Ne samo Radovana Karadzica, za cije je hvatanje americki predsednik upravo ponovo izdao naredjenje, vec i Slobodana Milosevica. A koje je bolje vreme da se to pokusa nego u poslednjem mesecu americke predsednicke kampanje, kada to moze pomoci i Al Goru i CNN-u.
Srbija je prosle subote optuzila Ujedinjene nacije da postavlja obavestajne centre u zemljama koje je okruzuju da obori srpsku vlast preko nevladinih organizacija, prema izvestaju agencije UPI od 2. septembra.
U prvim danima septembra specijalne kancelarije americke vlade u americkim ambasadama u cetiri susedne zemlje ce zapoceti temeljito isplaniranu i sinhronizovanu aktivnost "stezanja obavestajnog i propagandnog prstena oko Srbije", sa ciljem "podrivanja legalno izabrane vlade u Jugoslaviji," kaze UPI izvestaj, citirajuci jugoslovensku drzavnu novinsku agenciju Tanjug.
Specijalne kancelarije su otvorene jedna za drugom u Budimpesti, Sofiji, Bukurestu i Tirani, po nalogu koji je sredinom avgusta izdala ministar spoljnih poslova Medlin Olbrajt. One su do sada angazovale usluge skoro 120 iskusnih strucnjaka za spijunazu i psiholosko propagandni rat, prema Tanjugu.
Okej, pa hajde da pretpostavimo da su najnoviji postupci Klintona i Olbrajtove na Balkanu da naprave prsten oko Srbije mozda samo gomila propagande MIloseviceve vlade. Ali mi smo primili izvestaj koji je objavljen u 2. septembra u nezavisnom bugarskom listu "Monitor", a koji je prevela Blagovesta Donceva, koji ne samo da potvrdjuje Tanjugovu vest, vec pruza i dodatne detalje.
Kao to da su se americki ambasador i neki ljudi iz CIA sastali prosle godine u hotelu Sheraton u Sofiji sa nekim srpskim liderima "Otpora". I da, pocev od 28. avgusta, CIA vodi 10-dnevni specijalni kurs u Sofiji za njih. "Na tom kursu ce americki spijuni poducavati srpske aktiviste iz "Otpora", pise list "Monitor" 28. avgusta, navodeci BBC kao izvor.
Toliko o tome da je "Otpor" spontani narodni srpski pokret!
Dve nedelje ranije sef CIA, Dzordz Tenet, je licno posetio Bugarsku (13.-15. avgusta). Tenet se navodno sastao sa bugarskim predsednikom, Petrom Stojanovim i njegovim premijerom, ministrom unutrasnjih poslova i ministrom odbrane, izmedju ostalih. Rezultat ove posete je da ce neke NATO trupe poceti da operisu iz Bugarske pocetkom oktobra. Americka vojska takodje planira da iznajmi bazu Sabla na severoistoku Bugarske za "obuku i vezbanje".
Usred sveg ovog zveckanja oruzjem ima nekih indikacija da vodeci kandidat srpske ne-tako-ujedinjene opozicije, Vojislav Kostunica, pocinje da pati od istog sindroma "Trojanskog konja" koji je svrgnuo dobronamerne, ali lakoverne bosansko-srpske politicare (koje je ovaj pisac upozorio u decembru 1994. da je Dzimi Karter "Trojanski konj"). Sto bi trebalo da zabrine slobodoumne Srbe mnogo vise nego ono sto Tanjug kaze.
STRATESKE greske bosanko-srpskih lidera (uprkos tome sto su STALNO dobijali savete o suprotnom!) na kraju ih je kostao njihove zemlje i licne slobode. Oni su na kraju doveli do totalne okupacije bosanske srpske republike od strane NATO. Kostunica sada gazi njihovim stopama i ponavlja njihove greske u proceni. Kao sto je njegova nova saradnja sa vasingtonskim "Trojanskim konjima" Evropske unije, ili Olbrajtovim ovcama u vucjoj kozi, ako zelite.
Na demonstracijama u petak (1. septembra) u Srbiji se Kostunica zakleo da ce da "brani Jugoslaviju i da je vrati u Evropu," prema izvestaju u listu New York Times od 4. septembra.
On samo nije rekao pod kojim uslovima? Ali mi vam to mozemo reci. Jedini nacin na koji Kostunica moze da "vrati Srbiju u Evropu" je sa lancem vazala oko vrata. A i nece se "vratiti". Srbija nikad nije bila deo Zapadne Evrope, osim kada je okupirana silom, kao sto je bilo za vreme prvog i drugog svetskog rata.
Akcije Evropske unije u poslednjoj deceniji su pokazale van svake razumne sumnje da EU nije nista do marioneta Ministarstva spoljnih poslova SAD. Ako sumnja u to, Kostunica bi trebalo da se raspita kod Joske Fisera, nemackog ministra spoljnih polsova. Ili da procita nas izvestaj i kolumnu na sajtu Beograd.com o tome sta je on imao da kaze.
Ako cak ni najmocnija evropska zemlja nije nista do poslusni vazal vasingtonskog Velikog brata, zasto Kostunica misli da on moze biti nesto drugo? Ili da vec nije to postao, uprkos samozavaravanju i pricama o suprotnom?
Kostunica: Naivan ili neuk ili se samo pretvara?
Da li je on naivan, ili neuk, ili se samo pretvara? - upitao nas je jedan TiM citalac srpskog porekla iz Floride, misleci na Kostunicu.
Neuk - nije; naivan - definitivno. Kao sto su to bili i lideri bosanskih Srba. Sto je razlog da Kostunica nema opravdanje za svoju lakovernost. On samo treba da pogleda sta se dogodilo sa Biljanom Plavsic, na primer, bivsim predsednikom bosanskih Srba, da bi video sta ceka njega i Srbiju.
To jest, ako ima srece. Plavsicka je makar jos ziva i nije u zatvoru - ni pravom ni virtuelnom, kao sto su to njeni zemljaci i bivsi sefovi - Dr. Radovan Karadzic, Momcilo Krajisnik ili pokojni prof. Nikola Koljevic. Sa prijateljima kao sto su vasingtonske EU kurve, Kostunici i Srbiji nisu potrebni drugi neprijatelji.
Sto je razlog da je to sto Kostunicu odobrava "Evropa", koja je srecno ucestvovala u bombardovanju hriscanske Srbije 1999. godine u kome je vise od 2.000 Srba poginulo, indikacija i naivnosti i lakovernosti. Evo sta je on rekao, na primer na konferenciji za stampu u Beogradu 4. septembra:
"Mi ne mozemo bez Evrope niti mozemo da i dalje zivimo pod sankcijama. Vazno je da Evropa shvati da ni ona ne moze bez Srbije i Jugoslavije, da je to daleko od normalnog i prirodnog."
Stvarno? Ta "Evropa" je sasvim fino zivela bez Srbije i Jugoslavije tokom poslednjih osam godina genocidnih UN sankcija koje je ta "Evropa" spremno sprovodila.
Kostunica: "Bas kao sto nije ni normalno zatvoriti ceo narod zbog jednog coveka. Politika se ne moze na taj nacin personalizovati, barem (ne) na duge staze."
Molim? To "nije normalno?" Gde je bio Kostunica poslednjih 10 godina Novog svetskog poretka? Ne samo da je to "normalno", vec je to i norma za genocidni NSP koji je proterao i desetkovao citave narode koristeci "jednog jedinog coveka" kao izgovor (Iran, Irak, Severna Koreja, Libija, Srbija, Kuba.).
Kostunica: "Nikada u istoriji nije kult licnosti izgradjen osim iznutra. Irak i Jugoslavija, odnosno Srbija, i Kuba do izvesnog stepena, su jedini primeri da se on moze izgraditi i spolja. A to je velika greska Amerike. Takva stvar ne samo da je nepravedna, vec i izuzetno iracionalna. Stavise, ona je i stalni izvor regionalne nestabilnosti.
Zbog toga moram da ponovim da je ovaj nagovestaj promene stava Evrope veoma vazan i moze da unese malo nade svima nama. Mi se mozemo samo nadati da ce i Vasington to videti. Ja sam siguran da bi evropske prestonice koje verno prate svaki pokret Amerike isto tako prihvatile ovaj novi stav."
Ukratko, Kostunicin plan da "vrati Srbiju u Evropu" je izgleda zasnovan na nadi da ce se EU kurve okrenuti svom makrou i ubediti Velikog brata da od sada stvarno treba da bude dobar momak i da se ponasa kao Veliki slabic!
Iskreno receno, mi nismo sigurni da bi ovo proslo cak ni kao scenario holivudske bajke, a kamoli kao platforma za "nacionalni spas" ili "preporod" Srbije. Medjutim, ono sto znamo je da su mnoge diplomate EU saputale na uvo Kostunici u poslednje vreme, nakon cega je on promenio pricu u vezi budimpestanskog postupka Madam Maloumne (igra reci Albright - Halfbright).
Povlacenje od kritikovanja Madam Maloumne
Posto je prvo (s pravom) osudio Vasington sto se mesa u unutrasnje stvari Srbije kad je Stejt Department objavio da osniva specijalnu kancelariju u Budimpesti, Kostunica je zatim poceo da se domundjava sa razlicitim zapadnim izaslanicima.
Pet dana kasnije (21. avgusta) Kostunica je "razgovarao u rezidenciji japanskog ambasadora Nariaki Ovade sa diplomatskim predstavnicima G8 i EU zemalja. Dugacki i znacajni razgovori su se uglavnom fokusirali na predstojece izbore..." (odlomak iz njegovog saopstenja za stampu).
"G8," usput, OBUHVATA i SAD i Britaniju, dve zemlje za koje Kostunica tvrdi da se od njih distancira - iz "taktickih" razloga, kako to objasnjava clanak u listu New York Times od 4. septembra (tj. da ga ne bi isuvise brzo poceli da posmatraju kao marionetu zakletih srpskih neprijatelja).
Dva dana kasnije (23. avgusta), Kostunica se takodje sastao i sa ambasadorima i otpravnicima poslova Francuske, Holandije, Spanije i Austrije.
E pa sad, sta mislite o cemu su pricali svi ovi diplomati GB i EU NATO zemalja Kostunici u vezi njegovog prethodnog komentara o "poljupcu smrti" povodom Olbrajtove i Stejt Departmenta? "Tako je, momce?" Ili "Bolje da promenis ton ako zelis nasu podrsku?" Sto je ovaj nekada pristojan i posten srpski politicar poslusno uradio. Promenio je pesmu.
Narednog dana (24. avgusta), Kostunica se predomislio u vezi prethodnog komentara o "poljupcu smrti" navodne vasingtonske podrske srpskim demokratskim strankama. On je u saopstenju za stampu rekao da je "nedavna izjava americkog ministra spoljnih poslova Medlin Olbrajt vazna utoliko sto otkriva pozitivnu promenu stava SAD prema razvoju dogadjaja u Jugoslaviji, i treba da se okarakterise kao dobar znak u tom kontekstu."
"Sve sto je trulo na Zapadu je iza Kostunice"
Od svog predomisljanja 24. avgusta Kostunica je dobio i nekoliko drugih odobrenja "poljupca smrti.
Prvi je dosao od Zorana Djindjica, dokazanog srpskog vazala, koji je rekao u clanku 26. avgusta objavljenom u beogradskom listu "Danas" da, "sve sto je uticajno na Zapadu danas je iza Kostunice"
Drugim recima, sve sto je trulo na Zapadu danas je iza Kostunice!
Drugo, koje dolazi u formi laskavog clanka objavljenog 4. septembra na naslovnoj strani levicarsko-liberalnog fanaticno anti-pravoslavnog hriscanskog dnevnog lista koji je najvise u Americi srbofobican - New York Times. Ova prica je ima datum 2. septembar, ali su je urednici sacuvali da je objave na Dan rada da bi je procitao maksimalan broj ljudi, sto je signal da su i oni sada iza Kostunice.
Jos jedan nagovestaj toga ko stvarno stoji iza Kostunice je tisina Stejt Departmenta kad je on u pitanju. Jeste li primetili neuobicajeno odsustvo javnog komentara nekog portparola Stejt Departmenta u listu Times? Ako bi ovo trebalo da budu objektivne ili kriticne novine, a ne propagandna greska, svaki dopisnik iz inostranstva koji ima imalo samopostovanja objavio bi neke komentare Stejt Departmenta. Oni to sigurno urade svaki put kada im je potreban neki negativni citat o Srbiji. Ipak list Times nije, cak ni iako ove novine imaju dobre izvore tamo.
Vec izmenjen
Da se vratimo na "Sve sto je trulo na Zapadu je iza Kostunice".
Konacno, nijedan srpski nacionalista, cak ni "umereni nacionalista," kako list Times sada opisuje Kostunicu (bas kao sto je opisao i Biljanu Plavsic pre tri godine, kada se ona okrenula protiv Karadzica), ne bi NIKADA dao EKSKLUZIVNI intervju neprijateljskoj stampi. Osim ako nije naivan ili pazljivo izreziran od strane srpskih neprijatelja "koji ga prevode zednog preko vode". Vec! Pre nego je cak i dosao do vlasti.
Zanimljivo je da je Kostunica gomili koja mu je odobravala na zboru u Srbiji proslog petka (1. septembra) dao svoju "casnu rec" da ce "pokusati da izmeni ovo nase stanje nabolje u skladu sa Bozjim i ljudskim zakonima i nikada necu dozvoliti da me vlast izmeni," prema clanku u listu New York Times od 4. septembra.
Ipak ga je vec izmenila, kao sto vidite iz gornjih primera "poljupca smrti". Nije to nista iznenadjujuce. Kako je lord Ekton primetio pre vise od 140 godina "vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno."
Nekada davno (kada se ovaj pisac prvi put sreo sa srpskim predsednikom u januaru 1990.), Milosevic je, kao i Kostunica, takodje ziveo u skromnom stanu. Njegova popularnost medju Srbima je bila vise nego duplo veca nego Kostunicina i drugih opozicionih kandidata danas - zajedno. Ni Milosevic nije tvrdio da zudi za nekom velicinom takodje. Ona je nasla njega.
Zato, samo pogledajte Milosevica sada. Nakon 11 godina samobogacenja i korpucije pod sponzorstvom drzave, Miloseviceva je postala samo manjeg obima verzija Titovog samovelicanja (jugoslovenski komunisticki diktator 1945.-1980., koji je navodno imao preko 30 rezidencija rastrkanih sirom zemlje).
Usput, Kostunica je neko koga ovaj autor licno veoma dobro poznaje. On je zaista skroman covek. Sve dok nije poceo da se mesa sa onima slicnim Draskovicu i Djindjicu zapadnim kvislinzima, Kostunica je bio jedan od malobrojnih pristojnih i postenih politicara u Srbiji. On se rastao sa Djindjicem 1991. godine i formirao sopstvenu Demokratsku stranku Srbije zbog navodne korumpirane prakse prikupljanja novca njegovog starog, a ironicno sada i novog partnera.
Ali svako ima svoju cenu. Mi ne znamo kolika je bila Kostunicina. Mozda on cak nije ni svestan da ga koriste srpski neprijatelji. Ili da se vec promenio. Mozda on pati od velikog napada samozavravanja pod okriljem vasingtonskih EU sluga?
Sta god da je u pitanju, znate kako ono kazu - coveka sudite po drustvu u kom se krece, ne samo po recima koje izgovara. U tom pogledu Kostunica je pokazao losu moc prosudjivanja. I ne samo zbog njegovih cestih razgovora u dva oka sa EU diplomatama sredinom leta.
Taktika vaznija od strategije
Kad se ovaj pisac zadnji put sastao sa Kostunicom u Beogradu proslog aprila zapitali smo ga zasto sada suruje sa dokazanim srpskim kvislinzima, kao sto su Djindjic i Draskovic, izmedju ostalih. Kostunica je priznao da je morao da odgovara na slicna pitanja mnogih svojih prijatelja i biraca na Dorcolu, starom delu Beograda gde on zivi.
"I sta im kazete?" pitali smo.
"Da ponekad dodje vreme kada je taktika vaznija od strategije," odgovorio je Kostunica. Molim? To bi bilo kao da kazemo da je vaznije KAKO doci negde nego GDE idete.
Ali to je tacno put kojim Kostunica ide u poslednje vreme. Ukljucujuci tu i neprijatni put u Moskvu koji je presao krajem maja u drustvu Djindjica i Draskovica - da moli neke ruske zvanicnike nizeg ranga za podrsku srpskim opozicionim strankama u njihovoj borbi protiv Milosevica.
Strateski interesi NATO-a i Srbije
Uprkos svim ovim posrednim dokazima da je Kostunica sada vezao svoj pupak za ljude koji su bombardovali Srbiju 79 dana prosle godine (uprkos njegove price o suprotnom), ankete u Srbiji kazu da on sada udobno vodi u odnosu na Milosevica - oko 35% do 23% trenutno.
Pa sta se to desava? Da li ankete lazu? Ili su srpski glasaci mozda "naïvni ili neuki," da citiramo naseg zbunjenog TiM citaoca sa Floride?
Mozda jesu. Ali vecina ocajnicki zeli da se oslobodi Milosevica, djavola koga poznaju. A "ocajni ljudi rade ocajnicke stvari," kako je Sekspir rekao. Kao sto je dovodjenje na vlast djavola koga Srbi ne poznaju (NATO) koji se sulja iza ovce u vucjoj odeci koju poznaju - Kostunice.
Da li mi to nagovestavamo da ce ako Kostunica bude izabran za predsednika NATO trupe konacno uci u Srbiju? I da ce Crnoj Gori biti dozvoljeno da se otcepi od Jugoslavije?
Apsolutno. Uprkos Kostunicnom tekucem naletu samozavaravanja, koji uspesno deli sa velikim delom srpskog izbornog tela. Ovo ce se desiti sa njim ili bez njega kao sefa drzave. Bilo da Kostunica pobedi ili izgubi nije vazno.
A koji su to "vitalni interesi" NATO-a?
Zapravo ih ima citavo mnostvo. Sa geopolitickog stanovista je najvazniji da se Rusiji uskrati prisustvo i sirenje uticaja na Balkanu.
Sto nas dovodi do kljucne i jedine STRATESKE alternative koju srpski narod ima ako zeli da na duge staze prezivi napad anti-hriscanskih snaga Novog svetskog poretka koji nikako ne jenjava. Treba da se udje u savez STRATESKI i TRAJNO sa Rusijom i Belorusijom. Tacka! Sve drugo je zavaravanje i odlaganje neizbeznog porobljavanja Srbije od strane Zapada.
Na sta Srbija moze glupo da podlegne ljudima koji su je bombardovali prosle godine i da postane jos jedno materijalisticko, bez mozga, bez hrabrosti, bez duse - ali neizmerno srecno drustvo, prema CNN-u, koje voli i guta svu onu brzu hranu i kulturu koju nudi Novi svetski poredak.
Sta da se radi?
Pa sta moze da se uradi?
Idemo redom. Milosevic mora da ode. Ne zato sto to kazu Klinton i Olbrajtova. Zato sto je ovaj srpski lider uradio toliko toga da naudi nacionalnim interesima koliko i spoljni neprijatelji zemlje. Izdao je Srbe u krajini, Bosni i na Kosovu; odgovoran je za gubitke ovih starih srpskih zemalja; smrt na hiljade njih; i raseljavanje stotine hiljada srpskih civila. Kod kuce je omogucio izgradnju oligarhije oko njega koja pljacka narod tokom njegovih najvecih iskusenja (nametnutih spolja).
Moze se ispostaviti da je svrgavanje Milosevica, pozeljno glasanjem, onaj laksi deo, sudeci prema tekucim anketama. Tezi deo je smisliti ko treba da ga nasledi i gde ce novi lider povesti naciju.
Mi nismo dobro upoznati sa detaljnim platformama srpske izborne kampanje, ali ako neki drugi predsednicki kandidat (pored Milosevica) zagovara da Srbija mora da UDJE U STRATESKI SAVEZ SA RUSIJOM, a sa "Evropom" komunicira samo koristeci Rusiju kao polugu - to je covek za Srbiju! Barem sa geopolitickog stanovista.
Srbi sa kvalitetima lidera bi mogli da urade jos neke stvari. Kao da prestanu da kukaju ili cekaju da dodje neki Mesija i spase zemlju, i da se kandiduju za predsednika na takvoj "panslovenskoj osnovi."
Ali ako Kostunica nije taj covek zbog svojih novoformiranih veza sa vasingtonskim EU i srpskim kvislinzima, i ako Milosevic nije taj covek, zbog svojih proslih greha; i ako nema nijednog drugog kandidata na vidiku koji vidi geopoliticku neophodnost za Srbiju da udje u savez sa Rusijom - sta onda?
Pa, srpski glasaci koji su u takvoj dilemi treba da razmisle o tome da urade ono sto je 62% americkog izbornog tela uradilo na proslim kongresnim izborima (novembar 1998.) - da SE UZDRZE! Da odbiju da ucestvuju u jos jednoj "demo farsi" koja bi mogla da ozakoni nekog despota ili marionetu Zapada. Barem ce Srbi koji to urade moci da se pogledaju u ogledalo i kazu svojoj deci jednog dana "ja nisam pomogao da dodje na vlast jos jedan despot, ili jos jedan kvisling."
Oh, ali da li bi uzdrzavanje od glasanja samo pomoglo Milosevicu?
Ko kaze? Jedan od zapadnih marioneta, kao Zoran Djindjic, koji tvrdi da sto vise ljudi izadje na izbore to su bolje sanse da se porazi Milosevic?
Zasto bi pomoglo Milosevicu ako bi mali broj ljudi izasao na glasanje? Mi smo zamolili nekoliko inteligentnih i dobro obavestenih Srba da podrze ovu teoriju dobrim argumentima i nijedan nije do sada uspeo da nas ubedi argumentima koji drze vodu.
Naravno, postoje tvrdokorne Miloseviceve pristalice koje ce glasati bez obzira na sve. Ali takodje postoje i tvrdokorni Milosevicevi protivnici koji ce glasati bez obzira na sve. Nikad nismo videli statisticki pregled koji dokazuje da: (a) je broj onih prvih veci od broja drugih (u stvari, zdrav razum i skorasnje ankete ukazuju na suprotno - Kostunica vodi ZATO STO postoji veliki broj tvrdokornih protivnika Milosevica; sto ukazuje na to da bi mali broj onih koji izadju na glasanje samo pomogao Kostunici i naudilo Milosevicu);
(b) ako ostatak neodlucnog izbornog tela izadje i glasa u velikom broju, da ce oni obavezno biti protiv Milosevica; oni koji sada kazu da ce glasati za X mogu da promene misljenje 100 puta do 24. septembra i da na kraju glasaju za ipsilon.
Ukratko, reci da bi NEGLASANJE pomoglo Milosevicu je nedokazana teorija povodom koje smo mi i dalje skepticni. Cinjenica da je podrzavaju Stejt Department i EU treba da svakog Srbina ucini duplo sumnjicavijim.
Sta ako je to deo zapadne perfidnosti? Jos jedan "poljubac smrti?" Sta ako oni (NSP neprijatelji Srba) zaista zele da Milosevic pobedi, a naivni ili korumpirani srpski politicari samo kao papagaji ponavljaju reci srpskih protivnika?
Na kraju krajeva, kao sto smo rekli mnogo puta ranije, genocidnom Novom svetskom poretku su potrebna strasila kao Milosevic ili Sadam da bi mogli da opravdaju svoju demonizaciju srpskog ili irackog NARODA.
Miloseviceve neustavne izbore podrzavaju "Demokrate," Zapad
Za nas je isto toliko vazan razlog zasto srpski "opozicioni" kandidati cini se ne potezu pitanje sto je MIlosevic zapovednicki izmenio ustav zemlje da sebi omoguci jos dva mandata na mestu predsednika. Sto cini izbore 24. septembra vec na pocetku - pravno spornim.
Za nas je isto tako zbunjujuce zasto Kostunica i EU i Stejt Department iza njega, pozivaju Srbe da izadju i glasaju u velikom broju uprkos tako ocigledno ILEGALNIM izborima? Da li bi moglo biti da je Kostunicin komentar o "taktici i strategiji" zapravo znacio da je sticanje vlasti daleko vaznije od zakonitosti ili demokratije?
Ako je tako, tuzan je to dan kada se jedan ustavni pravnik slozio da ucestvuje u "demo farsi." A jos tuzniji kada ga samoproklamovani sampioni demokratije u svetu u tome podrzavaju. Ili su oni stvarno "makroi demokratije?" Sto je razlog da je ovaj autor napisao u jednom skorasnjem tekstu:
"Molicu se Bogu da narod iz kojeg smo ja i moja porodica potekli bude dovoljno mudar da izabere svoj buduci kurs mudro. I da ta buducnost bude buducnost bogobojazljivog pravoslavno hriscanskog spasenja, a ne teznje materijalistickog Novog svetskog poretka za blagom "Zemaljskog carstva" sveta CNN-a, Koka Kole i Mekodnalda.
24. septembra 2000. ja cu se moliti za Srbiju. Prorocanski, to je 8-mesecna godisnjica pocetka NATO bombardovanja, Novog Dana sramote (24. mart 1999.). A takodje je slucajno i Kostunicin rodjendan.
Da li su Srbiji potrebni neki veci znaci od Boga?"
Tako da svaki srpski glasac treba da deluje u skladu sa svojom savescu 24. septembra. Neglasanje je bolje od laznog glasanja.
Kostunica: Don Kihot u krevetu sa skorpionima
I zato je nama zapanjujuce da srpski "opozicioni lideri," da ne spominjemo druge intelektualce sa inteligencijom iznad prosecne, dozvoljavaju sebi da njima manipulise Zapad kao sa nekim glupim marionetama. Ili su neki srpski "opozicioni lideri" placeni da "ne osecaju bol" i "ne vide nikakvo zlo" u onome sto rade?
Jedan Jevrejin-Amerikanac, koji se dokazao kao veliki prijatelj Srba tokom 79 dana NATO bombardovanja i tokom naredne kosovske "mirovne farse" (on drzi web sajt www.emperors-clothes.com ), napisao nam je u odgovor na nas komentar o nasilnom preuzimanju kosovskog srpskog rudnika Trepca pocetkom avgusta.
Evo sta Dzered Izrael kaze, u jednom delu svog komentara od 17. avgusta:
(Kostunicino) "demagoska osuda americke stvari u Madjarskoj, demagoska zbog onoga sto je rekao o 100 miliona USD datim njegovim saveznicima (od strane Zapada)? Saveznici je isuvise slaba rec. Jer bez njih on je Don Kihot - a oni ce ga kontrolisati, putem parlamentarne snage, ako stvarno bude izabran. Sve ovo govori da je on sada u krevetu sa skorpionom."
Drugim recima, Srbija mozda postaje jos jedna zemlja gde bi se zdravorazumski spanski seljak Sanco Pansa, verni sluga Don Kihota, osecao kao kod kuce. Ovaj pisac ima osecaj da se ni Sanco ne bi potrudio da glasa. Ali njegov glupi sef bi. I to sa uzivanjem, kao i kad je napadao vetrenjace pre cetiri veka.
Jedino sto u Srbiji nedostaje su vetrenjace i Ledi Dulcinea, Don Kihotova dragana. Zao nam je, Mira Markovic ne bi mogla da igra tu ulogu uprkos crvenoj ruzi u njenoj kosi. Nema dovoljno stila. A takodje ima isuvise - u ideoloskom smislu.
Ali cekajte. Vetrenjace su takodje mozda tu, samo sakrivene. Zar nisu Milosevic, Karadzic, Krajisnik, Plavsic. et. al. zamahivali na vetrenjace koje je stvorila NSP produkcija virtuelnog sveta tipa "Wag the Dog" u vecem delu ove poslednje decenije? I promasivali. Kao sto poslednji srpski opozicioni "Don Kihoti" mozda sada rade?
Voleo bih kad bi Migel de Servantes mogao ponovo da bude sa nama da napise srpski nastavak na svoj odlicni spanski roman. U kojem bi nam Sanco rekao kako stvari stvarno stoje na svetu. Kao sto je stalno pokusavao da ukaze na to, uzalud, svom ludom gospodaru.
Sta se dalje desava
Dobro. Dakle, danas je nedelja, 24. septembar je dosao i prosao. Redimo da Kostunica prevagne nad Milosevicem u prvom krugu, ali dobije manje od 50% glasova (sto znaci da je potreban drugi krug glasanja 8. oktobra u kome bi kandidati bili samo Kostunica i Milosevic ).
Sta se dalje desava?
U dve reci, "Crveni oktobar." Ali prvo, istorijska perspektiva o proslosti "Crvenih oktobara" - da nam pomogne da se ovaj termin stavi u odgovarajuci kontekst.
Prvi "Crveni oktobar" je bio zapravo 7. novembra 1917. godine, po zapadnom kalendaru, u St. Petersburgu u Rusiji. Ono sto je usledilo bila je takozvana "Ruska revolucija," zapravo zapadni boljsevicko-marksisticki uvoz cije su zrtve bili na desetine miliona Rusa.
Drugi "Crveni oktobar" se odigrao nekih 76 godina kasnije. To je bio "Jeljcinov Crveni oktobar II" (TiM bilten 98/3-10), uzivo prikazivan na CNN-u 3. oktobra 1993. godine, iako zapravo 20. septembra po pravoslavno hriscanskom kalendaru. Opet je na hiljade Rusa nestalo u jos jednoj izdaji njihove nacije od strane zapadnog kvislinga.
Treci "Crveni oktobar" se takodje dogodio u novembru - po zapadnom kalendaru. To je bilo u oktobru 1996. godine po pravoslavno hriscanskom kalendaru, kada je srpska vlada Slobodana Milosevica odbila da preda vlast nakon sto je izgubila na izvesnom broju lokalnih izbora u Srbiji, ukljucujuci tu i u glavnom gradu Beogradu, zatim u Nisu i Kragujevcu - trecem i cetvrtom po velicini gradu.
Usledila su tri meseca, na mahove krvavih, protesta protiv Milosevicevog rezima, u kojem su neki pro-demokratski Srbi ubijeni ili batinjani od Miloseviceve policije (vidi TiM clanak "Podrska prodemokratskim demonstracijama u Srbiji "). Na kraju je MIlosevic popustio i opozicija je preuzela vlast u opstinama u kojima je pobedila pocetkom 1997. Sam Kostunica nije bio na ulicama i govorio je PROTIV prodemokratskih protesta 1996.-1997.
Ipak, navodno "pro-demokratski" Zapad, ukljucujuci tu i Zapadnu Evropu, posmatrao je pokolj na beogradskim ulicama a da nije ni prst pomakao da pomogne demonstratima. Nijedan NATO bombarder niti tenk nije pozurio da podrzi srpske prodemokratske borce za slobodu. Nista vise nego sto su to ucinili sedam godina ranije na Tjenanmen trgu u Pekingu. (1989).
Ali dve godine kasnije NATO je uradio upravo to - bombardovanjem istog onog naroda koji se hrabro suprotstavio srpskom despotu, marsirao za svoja demokratska prava usred zime preko 100 dana na beogradskim ulicama. A NATO je to uradio da pomogne kosovsko albanskim svercerima droge i teroristima, OVK koju je stvorio i finasirao Zapad.
Ratni scenario
Da se vratimo u realnost oktobra 2000. godine. Da li ce NATO opet to uraditi, kako to nagovestavaju neki uceni ljudi? Mogao bi. Ali sva ova prica o ratu bi takodje mogla biti jos jedno zveckanje oruzjem Vasingtona, deo psiholoskog rata, namenjenog da kida nerve srpskom predsedniku. Ako se medjutim "Crveni oktobar" stvarno dogodi, ratni scenario bi mogao biti sledeci:
Kostunica pobedi u prvom krugu. Milosevic odbije da preda vlast. Crna Gora se otcepi od Jugoslavije u znak protesta. (Vlada Mila Djukanovica ionako bojkotuje ove izbore). Vojska Jugoslavioje pokusa da preuzme funkcije crnogorske vlade silom. Dolazi do sukoba izmedju Djukanovicevih 15.000 pripadnika specijalne policije koju je obucavao SAS i Vojske Jugoslavije. Puno ljugi gine, Srbi ubijaju Srbe za racun Novog svetskog poretka.
Djukanovic salje unapred dogovorenu "SOS" poruku svom drugaru Olbrajtovoj (sa kojom je ponovo bas razgovarao - 7. septembra), moleci za NATO pomoc. Milosevicu se daje ultimatum od strane Vasingtona: Izadji iz crne Gore ili se ponovo suoci sa totalnim ratom.
Milosevic nece da ustukne. Borbe se nastavljaju u Crnoj Gori. Stize podrska Djukanovicu - u formi americkih marinaca koji se iskrcavaju u Crnoj Gori, britanskog nosaca avona "Nepobedivi" (koji je vec u Jadranskom moru), i sa neba, jer NATO ponovo pocinje da bombarduje celu Srbiju tamo gde je stao 10. juna 1999. Osim Kosova i Crne Gore, naravno.
Popularnost Al Gora i CNN-a skace. Rusija protestvuje, ali moze malo toga da uradi da pomogne Srbiji bez svojih trupa na terenu. U medjuvremenu, deo ruske Severne flote uplovljava u Mediteran, kao sto je prethodno planirano, ali uglavnom da nadgleda situaciju, kao sto je to radila i tokom bombardovanja 1999. godine, kada je nesrecna "Kursk" podmornica, medju ostalim ruskim plovilima, lutala po Jadranskom moru.
Konacno, Milosevica ili ubiju, uhvate ili se preda. Kostunica je postavljen za predsednika. Vasington dobija svoju marionetsku vladu. Sankcije se ukidaju. Srbija postaje jos jedna banana republika Mekdonalda-Koka Kole-CNN-a Novog svetskog poretka. Ostrige, sardine i ovce sirom sveta se raduju.
Zapocinje ogroman "Program za rekonstrukciju Srbije" koji finansiraju Svetska banka, EBRD i MMF. NATO zeli da udje u Sbiju, ali Kostunica se u pocetku protivi tome. Pa on popusta, ili dozivljava sudbinu Biljane Plavsic. Zapad ga neko vreme koristi, a onda ga odbaci kao upotrebljenu pelenu. NATO svejedno ulazi. Sada je cela Evropa pod Novom Gvozdenom zavesom.
Da li bi ovaj scenario zaista mogao da se dogodi? Mogao bi. Ali takodje postoji i sansa da bi Milosevic mogao da odustane od vlasti ako bi mu Kostunica garantovao imunitet od sudjenja i ekstradikcije u UN prekog suda u Hagu. Sto je Kostunica vec rekao da bi uradio.
Bez obzira na to KAKO se dogodile, tri stvari se cine sigurnim:
1. Secesija Crne Gore
2. NATO ulazi u Crnu Goru
3. NATO na kraju preuzima i Srbiju
Osim ako Srbija ne udje u strateski savez sa Rusijom i Belorusijom.
Dakle tu smo. Slozeni mozaik sveden na par prostih izbora. Nadamo se da sada vidite o cemu se radi kod izbora 24. septembra u Srbiji, barem sa geopolitickog stanovista. Srpski glasaci medju TiM citaocima mogu sada da odluce da li da glasaju nogama ili rukama. Barem bi njihove oci i um sada trebali da budu siroko otvoreni.
Za one koji nisu, pa, kako kazu, "um je kao padobran, funkcionise samo kada je otvoren." Pretpostavljam da ce takvi glasaci morati da urade ono sto radi veliki deo glasaca u zapadnim "demo farsama" - otrce na glasacka mesta sa glavama cvrsto zagnjurenim u pesak.
[ Prethodni clanci ]
|
|