14.11.2000

Specijalna kolumna o americkim izborima 2000.

Zasto Demokrate vise ne citiraju Kenedija?

ISUVISE KRVI I GORA?

(igra reci: na engleskom Gore = krv, krvoprolice)

Kolegijum Izbornika: Mitovi naspram zakona i zdravog razuma

U mojoj kolumni od 5. septembra pod naslovom "Kolegijum izbornika: Kamen temeljac dvostranackog monopola," napisao sam da "nema puno Amerikanaca i nijedan stranac koje je ovaj pisac ikad upoznao koji razumeju da americki narod zapravo NE glasa za predsednika. On glasa za Izbornike iz svake drzave koji kasnije (obicno sredinom decembra) biraju predsednika. Barem tako navode americki Ustav i federalni zakoni."

Pa, cetiri dana posle americkih predsednickih izbora 7. novembra, ovaj pisac vise ne rizikuje spominjanjem Kolegijuma izbornika kao teme na koktelu, na sta ga njegovi sarmantni, ali inace ne bas mnogo pametni sagovornici upitaju koje su godisnje plate u tom Kolegijumu.

Sada iznenada "svi" znaju za Kolegijum Izbornika, koji je izabrao 53 americka predsednika tokom protekla dva veka. Kako nema pobednika na vidiku, a 275 miliona gubitnika ocekuje ishod najnovije americke "demo farse," verovatno bi bilo tesko pronaci nekog gradjanina bilo gde, ne samo u SAD, ko nema nikakvo misljenje o Kolegijumu Izbornika. Koliko obavesteno misljenje, medjutim, to je vec druga prica.

Uzmimo uvodni clanak profesora prava sa Yale univerziteta, "Nepravican od prvog dana," koji je objavljen u listu New York Times 9. novembra. Clanak nadugacko prica o istoriji i politickoj pristrasnosti, ali kratko o zakonu i zdravom razumu. To odgovara kursu, pretpostavljam, u danasnjoj "liberalnoj" akademiji. Prof. Akil Rid Amar zasluzuje najbolju ocenu za svoje istorijsko istrazivanje porekla Kolegijuma Izbornika. Ali bi tesko dobio prelaznu ocenu po drugim pitanjima. Iako je cak i njegova istorija predstavljena na pristrasan nacin i tako dovodi u pitanje njegovu akademsku objektivnost. On pise, na primer: "Stvaranje Kolegijuma Izbornika bio je deo dogovora da juzne drzave, pri izracunavanju njihovog dela izbornih glasova, mogu da racunaju robove (iako umanjeno za dve petine), kojima naravno nisu date nikakve privilegije gradjanstva. Virdzinija se pojavila kao veliki pobednik, sa vise od cetvrtine potrebnih izbornika da se izabere predsednik. Jedna slobodna drzava kao sto je Pensilvanija dobila je manje izbornih glasova iako je imala priblizno isti broj stanovnika. Pro-juzna pristrasnost Ustava brzo je postala ocigledna. 32 od prvih 36 godina Ustava beli robovlasnik Virdzinijanac je zauzimao mesto predsednistva."

Okej, hajde da prihvatimo tvrdnju profesora Amara kako je navedena - da je Ustav bio "pristrasan prema Jugu". Ali sta je sa preostalih 188 godina postojanja ove Republike? Ili cak i njenih prvih 90-ak godina, dok je robovlasnistvo jos uvek postojalo na Jugu? Ocigledno da ovaj argument ne pije vodu kada prosirite raspon godina. Sto je razlog da on bira da koristi selektivne cinjenice da podrzi svoje pristrasno misljenje. Tesko da je to obelezje objektivnog akademskog ili pravicnog istoricara.

Ima jos gorih stvari. Narocito za jednog profesora prava. "Kolegijum Izbornika je zapoceo kao nepravican sistem, a takav je i ostao. Pa zasto ga onda zadrzati?", pita profesor Amar.

Pa, jedan razlog je zakon. Potrebna je vecina glasova dve trecine oba zakonodavna doma, koju mora da ratifikuje 38 drzava, da bi se izmenio Ustav. Covek bi mislio da jedan profesor prava to zna. A u zemlji koja je podeljena, kao sto je to SAD danas - sa 0,1% (97.000 od 97 miliona glasova) koji dele dva vodeca predsednicka kandidata nakon prvog dana brojanja glasova, sanse da se to desi ZAKONSKIM PUTEM u neko skorije vreme su skoro iste koliko i da se vidi sneg na Havajima.

Kad govorimo o drzavama kao Havaji. Profesor Amar pravi jos jednu veliku gresku - za koju zasluzuje najlosiju ocenu iz zdravog razuma - kada otpisuje njihov jedinstveni interes uz sledeci komentar: "U sadasnjem sistemu kandidati ne apeluju toliko na drzavne interese (sta je to, uopste?) koliko na demografske grupe (stariji glasaci, itd.) unutar drzava."

"Koji su ovi [drzavni interesi] inace?" Ovaj profesor univerziteta Yale ne vidi razliku izmedju interesa drzave kao Havaji i drzave kao Novi Hempsajr? Ili izmedju ogromne drzave kakva je Kalifornija, pregazene legalnim i ilegalnim imigrantima do te mere da su beli Amerikanci sada manjina u njoj, i sicusne i jos uvek netaknute drzave Rod Ajlend? Ili izmedju Aljaske, koja je bogata naftom, i Delavera koji je bogat advokatima?

Osim toga, dok oplakuje navodnu nepravicnost Kolegijuma Izbornika i poziva na direktne izbore, prof. Amar iznosi sledeci argument: "Direktni izbori bi mogli dati vladama pojedinacnih drzava podstrek da se poveca broj gradjana koji izlaze da glasaju, jer sto vise glasaca izadje na glasanje u jednoj drzavi, to je veca njena uloga u nacionalnim izborima i veci je njen ukupni udeo u nacionalnoj evidenciji. Predsednicki kandidati bi poceli da obracaju vise paznje potrebama pojedinacnih drzava u kojima veci broj ljudi izlazi na glasanje."

Jeste li ikad videli vece besmislice pod maskom naucnog argumenta na stranicama nacionalnih novina? Da ostanemo pri nasem prethodnom primeru o drzavama, cak i kad bi drzava kao sto je Rod Ajlend uspela da 100% glasaca izadje na glasanje, njenih pola miliona glasaca nikad se ne bi moglo takmiciti sa ogromnim drzavama kao sto je Kalifornija, gde preko je 7. novembra glasalo devet miliona glasaca.

Kad razmislim, bolje da profesora Amara ocenimo sa jedinicom, a ne sa dvojkom, iz predmeta zdravog razuma. Ali da mu damo "5+" za besmislice. Jer apelovanje za direktne izbore na bazi nacionalnog glasanja naroda je u stvari prikriveni argument za preferencijalni tretman velikih urbanih centara na racun americke unutrasnjosti. Sto je jedna od stvari koju su Oci Osnivaci pokusali da sprece kada su stvorili Kolegijum Izbornika i instituciju kao sto je Senat, u kojoj je svaka drzava podjednako zastupljena.

Evo odlomka iz moje kolumne od 5. septembra na tu temu: "Odluka da se NEMAJU direktni predsednicki izbori je jedna od mnogih provera i balansa koje su Oci Osnivaci stvorili da bi zastitili autoritet drzava od uzurpacije Vasingtona. I da bi ocuvali ovu zemlju poletarca da je ne unisti vladavina rulje, t.j. izbor predsednika od strane neuke mase. To je razlog da su se oni odlucili za indirektne izbore preko Kolegijuma izbornika."

Evo kako su oni rezonovali, prema Vilijamu C. Kimberlingu, zameniku direktora Savezne izborne komisije, koji je napisao u svom eseju "Kolegijum izbornika:" "Funkcija Kolegijuma izbornika u biranju predsednika moze se uporediti sa funkcijom Kolegijuma kardinala u Rimskoj katolickoj crkvi, koji biraju Papu. Originalna ideja je bila da iz svake drzave OSOBE KOJI IMAJU NAJVISE ZNANJA I NAJBOLJE SU INFORMISANE izaberu predsednika iskljucivo na bazi zasluga, bez obzira na drzavu iz koje potice, ili politicku stranku kojoj pripada [naglasak dodat].

Strukturi Kolegijuma izbornika moze se uci u trag unazad do sistema Centurijalne skupstine Rimske Republike. Pod tim sistemom odrasli muski gradjani Rima bili su podeljeni, prema svom bogatstvu, u grupe od po 100 (koje su se zvale Centurije). Svaka grupa od 100 je bila ovlascena da da samo jedan glas, u korist ili protiv predloga koje im podnese Rimski Senat.

U sistemu Kolegijuma izbornika drzave sluze kao Centurijske grupe (iako se, naravno, ne baziraju na bogatstvu), a o broju glasova po drzavi se odlucuje prema velicini kongresne delegacije svake drzave."

Jedan pogled na mapu SAD sifriranu bojama (vidi http://www.truthinmedia.org/Images2000/us-elect-00-map.gif ) bi trebalo da je dovoljan svakoj pravicnoj osobi da shvati da bi direktni predsednicki izbori putem narodnog glasanja bili veoma nepravicni za vecinu ruralnih stanovnika Amerike. Zasto bi gradjani Vajominga ili Montane, recimo, morali da imaju predsednika koji se uglavnom brine za gradjane Njujorka, Los Andjelesa ili Cikaga, na primer? Zar nije vec dovoljno lose sto ruralni stanovnici u drzavama Njujork, Kalifornija ili Ilinois moraju da placaju za podzemnu zeleznicu ili autoputeve ili druge gradske komunalne sisteme koje oni ne koriste i nisu im potrebni?

Ono sto je jos tipicno za mrzovoljne liberalne gubitnike je sto oni naginju tome da iznesu svoje primedbe o izbornom procesu prema kojem je izabrano 53 predsednika tek kad stvari ne idu onako kako oni to zele. Sada se cini da bi Dzordz V. Bus mogao dobiti na izborima za predsednika, iako Al Gor mozda dobije vecinu glasova naroda. Ali 1998. godine je bilo obrnuto. Pre dve godine su Republikanci dobili preko 500.000 glasova vise u Kongresnim trkama nego Demokrate. Ipak su izgubili svoja mesta, jer su Demokrate prevagnule u drugom krugu. Tada nije bilo primedbi od strane "liberala".

Medjutim, ono sto se ne cuje cesto, ni od "liberala" niti od "konzervativaca", je da je Kolegijum Izbornika, zamisljen u eri kada NIJE bilo politickih stranaka u nasoj zemlji, izmenjen i zloupotrebljen tokom vremena od strane elite establismenta i pretvoren u garanciju dvostranackog politickog sistema. Prava travestija ovog sistema je da je kandidat koji je mogao da se dodvori 19% nacionalnog izbornog tela (skoro 20 miliona glasova) dobio NULA (!) glasova izbornika za to (Ros Pero 1992. godine).

Ali to je BILA centralna poenta moje kolumne na sajtu Beograd.com 5. septembra:

"Zasto ne nazvati stvari njihovim pravim imenom? Nas izborni sistem je pretvoren u dvostranacki "politicki monopol." Ili plutokratiju. Zahvaljujuci, delimicno, Kolegijumu izbornika - izbornom orudju koje su nasi Oci Osnivaci smislili iz jednog razloga, a koji su rusitelji americkog ustava 20. veka oborili iz drugog.

8. novembra je ovaj pisac bio zapanjen kad je video na CNN-u, od svih zloglasnih "lazi i porici" medijskih glasila Novog svetskog poretka, da se oni slazu s njim. Evo odlomka iz izvestaja CNN-a, koji je emitovan dan posle americkih predsednickih izbora. "Kako smo dobili ovakav sistem? "Mi smo u republici, ne demokratiji. Osnivaci su bili veoma pazljivi da ne kazu da se brinu oko dozvoljavanja narodu da direktno bira predstavnike," rekao je Dr. Dejvid Epstajn, profesor politickih nauka na univerzitetu Columbia.

Kada su oni koji su sastavili Ustav razgovarali o tome kako izabrati predsednika nije bilo politickih stranaka, nije bilo nacionalnih kampanja, a brinulo se o tome da bi regionalni kandidati rascepkali narodne glasove za predsednika i izbacili slabe glavne izvrsioce. Jedan razlog sto to jos nije promenjeno je da Kolegijum izbornika FAVORIZUJE INTERESE DVE DOMINANTNE STRANKE."

Dakle tu smo - sada takodje pravo iz prve ruke Novog svetskog poretka - CNN-a.

Ali sada su cak i ove dve stranke establismenta ukrstile rogove u gorkom sporu oko izbornih rezultata u drzavi Floridi, koja ce na kraju odluciti da li ce predsednik postati Dzordz V. Bush ili Al Gor. Ova bitka obecava da ce biti duga i skupa, pri cemu ce jedini sigurni dobitnici najnovije americke "demo farse" biti advokati.

Evo kako urednici lista Wall Street Journal to kazu u uvodnom clanku 10. novembra pod naslovom "Gorov Coup d'Etat?": "Nereseni rezultati u Floridi nece biti konacni sve do kraja roka za glasacke listice odsutnih biraca 17. novembra, ali juce je sef Gorove kampanje Vilijam Dejli rekao na konferenciji za stampu da se nista nece postici ponovnim brojanjem, koliko god puta da se to radilo. Samo jedan ishod bi bio prihvatljiv "Ako ce da prevagne volja naroda, Al Gor treba da dobije pobedu na Floridi i bude nas sledeci predsednik." A ako to ne urade izborni rezultati, Gorova kampanja ce pokusati da nadje sudiju koji ce to uraditi. U nekoj obicnoj banana republici ovo bi se posmatralo kao Gorov coup d'etat." [...]

Na sta je ovaj pisac odgovorio: Ne. To bi bio coup de Gore. Jer nema drzave (etat) koju takvi ljudi zele. Samo vlast. Sto je prosto nacin razmisljanja. Neki francuski kraljevi su mislili drugacije ("L'état, c'est moi!" - Louis XIV; 1638-1715), sve dok njihovi potomci nisu odvojeni od svojih glava dok su verovali u svoju svemoc. Kako je to rekao Dzon F. Kenedi: "Ako mirnu promenu ucinite nemogucom... cinite nasilnu revoluciju neizbeznom." Zasto Demokrate vise ne citiraju Kenedija? Zato sto vide isuvise krvi i Gora (krvoprolica) u njegovoj izjavi?

[ Prethodni clanci ]

Copyright ©2000 beograd.com. All Rights Reserved.