Ovih dana boja terora je zelena. Islamski zelena. Tako je u Rusiji i Indoneziji, na primer, kao i sada na Kosovu tokom NATO "mirovne farse." Razlicite zemlje, razlicita oruzja; slicna mrznja podstaknuta iz fabrike za proizvodnju kriza u Vasingtonu. Jedna konstanta sirom sveta je boja nevine krvi. Koja se proliva u sve vecoj kolicini kako se najsmrtonosniji vek u ljudskoj istoriji blizi svome kraju.
Pocetkom septembra Novi svetski poredak snabdeo se novim orudjem za jos jednu krizu - u Istocnom Timoru. Reakcija u Indoneziji na vesti UN intervencije bila je brza i negativna. Gomila se skupila ispred australijske i britanske ambasade u Dzakarti, ali je policija kontrolisala. "Postoji istinsko verovanje medju elementima indonezanskog drustva da spoljni svet ovu zemlju tretira nefer", izvestio je 16. septembra list London Telegraph. Takodje je bilo velikog ogorcenja zbog moralizatorskih lekcija o ljudskim pravima koje je odrzala Portugalija, bivsi kolonizator Istocnog Timora, koja je naglo napustila ovo mesto 1974. godine, nakon sto je vekovima nemilosrdno eksploatisala njeno stanovnistvo. Takodje postoji gnev zbog slicno uzvisenog tona koji je usvojila Australija, koja je odobrila invaziju indonezanske vojske na ovu teritoriju 1975. godine i priznala njenu aneksiju kao republike. Samo da bi je Vasington imenovao za lidera najnovije neokolonijalne ekspedicije Novog svetskog poretka, maskirane kao humanitarna intervencija.
Odnosi izmedju Australije i Indonezije su se ponovo pogorsali kad je Dzakarta 16. septembra otkazala cetvorogodisnji sporazum o bezbednosti izmedju ove dve zemlje, zbog krize u Istocnom Timoru. Ova odluka je koincidirala sa talasom anti-australijskog osecanja koji se sirio Indonezijom. Diplomatske veze izmedju Australije i Indonezije su primile jos jedan udarac kada je vodeci indonezanski zvanicnik rekao 16. septembra da je otkazan sporazum sa Australijom iz 1995. godine o vojnim konsultacijama.
Onda je Evropska Unija formalno usvojila odluku da uvede cetvoromesecni embargo na prodaju oruzja Indoneziji. A Vasington je poslao oko 200 americkih vojnika u Australiju da pruzi logisticku podrsku invaziji Istocnog Timora i pomogne naknadnu "izgradnju drzave" i lekcije o "demokratiji" koje slede stanovnicima Istocnog Timora i Indonezanima.
Ako vas sve ovo podseca na rane faze bosanske i kosovske krize, u pravu ste. Ali "onaj ko zivi u staklenoj kuci ne treba da se baca kamenjem," kaze americka poslovica. "Oni koji su nas deformisali ne mogu nas reformisati," pisalo je na jednom zidu u Pragu tokom takozvane "Plisane revolucije" u Cehoslovackoj 1989. godine. Vlade koje su deformisale demokratiju u Americi i Australiji tesko da mogu da propovedaju o onome sto same ne sprovode.
Americka i australijska "Demokratska farsa"
Pogledajte demokratiju u Americi. Ona se razvila u "americku demokratsku farsu," kao sto sam rekao u mojoj kolumni u listu Washington Times 1996. godine. Pogledajte dva predsednicka kandidata na izborima 1996. godine:
Oba glavna kandidata, "Ajatolah Klintonmeini" i "Kosovski Dol," bili su konji koji su se trkali za istog vlasnika stale - "Princeve." Eto zasto vasingtonski politicari, visoki svestenici Novog svetskog poretka, nose turbane, fesove ili jarmulke (jevrejske kapice, prim.prev.). Sta god odgovara interesima velikog biznisa njihovih sefova u datom momentu. Samo ne srpske "sajkace." [vidi slajd - crtani
HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-101.jpg]
To je razlog sto i republikanci i demokrate zvuce potpuno isto kada je u pitanju spoljna politika. I uvek se ujedinjuju protiv politickih izazivaca koji se zalazu za patriotizam i domace vrednosti, sto su americke stavke prvog tipa. Kao sto je Pet Bjukenen, na primer, koji je na prevaru izgubio izbornu pobedu 1996.
U oba moja anti-ratna govora u Vasingtonu - u Beloj kuci 1. maja i na Vietnam Memorial groblju 5. juna, rekao sam okupljenima:
"Ovo vise nije vlada naroda, narodska, za narod. Ovo je vlada grupe i za grupu bankara, 'trgovaca smrcu' i drugih industrijalaca, kojima rukovode korumpriani politicari, kao sto je Bil Klinton. Ovo je vlada PROTIV interesa americkog naroda."
Niti je "Demokratska farsa" neka vrsta kapricioznog, izolovanog americkog fenomena.
Pogledajte dva glavna kandidata Novog svetskog poretka u zemlji Tamo dole (Australiji - prim.prev.) - Dzon Hauarda i Kim Bizlija. Slucajno sam bio tamo i proslog oktobra, u vreme saveznih izbora. Skoro jedina stvar koja se razlikovala od probadanja Bjukenena u SAD bio je pol parceta patriotskog mesa koje su australijski visoki svetsenici Novog svetskog poretka bacili na nacionalnu izbornu "barbiku". [vidi slajd-crtani -
http://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-102.jpg
]
Tamo dole, pravili su mleveno meso od Hansona. A isto kao i u SAD, navodni politicki protivnici - Liberali i Laburisti - UJEDINILI SU SE u naticanju Hansona na razanj.
I opet isto kao i u Vasingtonu, oni se ne razlikuju puno kada su u pitanju kljucna pitanja spoljne politike.
Kada je proslog meseca Decak Klinton pozvao Decka Hauarda da plati ono sto duguje Princevima Novog svetskog poretka, i da rizikuje 4.500 australijskih zivota u Istocnom Timoru, da li se Decak Bizli usprotivio?
Ne gospodine... Ja nisam cuo da jeste. Bizli je podrzao Hauarda po pitanju Istocnog Timora. Isto kao sto su Decak Dol, Decak Mek Ken i drugi republikanski lideri podrzali Klintona po pitanju Bosne i Kosova.
A kojim australijskim nacionalnim interesima sluzi neokolonijalna intervencija u Istocnom Timoru?
Da li je u nacionalnom interesu Australije da izaziva jedog od svojih najmocnijih suseda i dovede u pitanje sopstvenu bezbednost?
Da li je u nacionalnom interesu Australije da ugrozi svoj izvoz jednom od svojih najvecih trgovackih partnera?
Da li je u nacionalnom interesu Australije da otudji najbrojniju muslimansku drzavu na svetu?
Da li je nacionalnom interesu Australije da izlozi riziku svoje gradjane, kao potencijalne mete za taoce militantskih islamiskih grupa sirom sveta?
Da li je u nacionalnom interesu Australije da optereti svoje poreske obveznike troskovima rasporedjivanja svojih trupa u Istocnom Timoru?
Naravno, odgovori na ovo su ne, ne, ne, ne i ne!
A sigurno NIJE u nacionalnom interesu Australije da njeni vojnici ginu braneci dzepne knjige Princeva Novog svetskog poretka, umesto bezbednost sopstvene zemlje!
Narocito ne posto je Vasington godinama obucavao najgore indonezanske cete smrti u "umetnosti" klanja ljudi, prema prici objavljenoj 19. septembra u listu London Observer. I nakon sto je Britanija pomogla sa milion funti pomoci indonezanskoj vojsci.
Pa sta vam to govori o Decaku Bizliju i Decaku Hauardu? Da su isli u isti izvidjacki kamp za obuku Novog svetskog poretka u koji su i Decak Klinton, Decak Dol, Gospodja Olbrajt, Decak Bler, Garson Kretjen, Srederkind, Ledi Tacpac (Tacer), Garson Sirak, itd.? Najverovatnije u nekom luksuznom odmaalistu Bilderberga, CFR ili Trilateralista.
Zato mi se cini da Australija ima isti tip ne-australijske plutokratske parazitske klike koja jase na poreskim obveznicima zemlje kao i mi u SAD. Samo jos gori... Jer, australijska "Demokratska farsa" cak nije ni domaci proizvod. [pauza & osmeh]
Kosovo naspram Istocnog Timora
Sto nas dovodi do pitanja slicnosti i razlika izmedju Kosova i Istocnog Timora: "Zasto su Princevi isli u rat zbog Kosova ali ne i zbog Istocnog Timora?"
Jedan odgovor je zato sto nisu morali. Vasington je poslao Australijance i druge vazale da to uradi za njih.
Ali za mene, jos vaznije pitanje je: "Zasto su Princevi bombardovali Srbiju, a Indoneziju ne?" Na kraju krajeva, oba ova rezima su optuzena za vrsenje zlocina.
Jednostavan odgovor je, jer se bez Srbije moze; a bez Indonezije se ne moze [vidi slajd -
HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-103.jpg]
Srbija je mala, uglavnom hriscanska zemlja, izolovana u srcu Evrope i okruzena neprijateljima i vazalima Novog svetskog poretka.
Indonezija je ogromna zemlja, bogata naftom, cijih je 17.000 ostrva dom najvece muslimanske populacije na svetu.
Ubijanje i otudjivanje Srba ne bi ugrozilo strateske interese SAD nigde na svetu, kao sto je rat oko Kosova i pokazao.
Bombardovanje Indonezije bi moglo izazvati jaku reakciju sirom sveta, dovodeci u rizik strateske interese Princeva ne samo u Indoneziji, vec i u drugim muslimanskim zemljama, kao sto su one na Bliskom Istoku.
Na Kosovu, zlocini su inscenirani ili izmisljeni i za njih su okrivljeni Srbi, prema scenariju filma "Wag the Dog" u pravom zivotu. To je postalo jasno u poslednje vreme zbog odsustva navodnih "masovnih grobnica" nakon sto je KFOR preuzeo stvar u svoje ruke.
U Istocnom Timoru, zlocini su bili stvarni i tokom 14 godina ih vrse krvnici koje je obucila Amerika.
Princevi nisu imali nikakvog uticaja u Srbiji, jedinoj ne-vazalnoj zemlji u Evropi, cija je ekonomija vec bila razorena i pre NATO bombardovanja, godinama genocidnih sankcija. Sto znaci da multinacionalisti Novog svetskog poretka nemaju ovde nimalo kapitala koji je pod rizikom. Ali nisu imali nimalo ni uticaja u povlacenju politickih poteza u Beogradu. To je razlog sto su se oni okrenuli bombama, a ne zajmovima.
U Indoneziji, zemlji u koju su investirali na desetine milijardi dolara samo 90-ih godina, Princevi su imali puno uticaja. Narocito nakon MMF paketa pomoci od 60 milijardi USD.
Sto je, usput, jos jedan primer "Internacionalnog socijalizma" Novog svetskog poretka. Zasto "Internacionalni socijalizam?" Zato sto se globalni novac poreskih obveznika - MMF - koristi za pomoc Princevima Vol Strita zbog losih investicija koje su napravili u Indoneziji.
Okupacija Istocnog Timora a da ne mora da se bombarduje Indonezija samo dokazuje da "slobodna trgovina" i "globalizam" znace da se drzave mogu kolonizovati dolarima isto tako efikasno kao i bombama.
U mojoj kolumni u listu Washington Times "Ruzan dvostruki standard u kosovskom konfliktu," objavljenom 25. oktobra, 1998. rekao sam:
"SAD/NATO nikad nisu bombardovali Tursku zbog njenih zlocina nad Kurdima; niti Kinu zbog Tibeta; niti Indoneziju zbog istocnog Timora; niti Izrael zbog raznih cak vanteritorijalnih vojnih napada na susedne zemlje; niti Rusiju zbog Cecenije; niti veliku Britaniju zbog Severne Irske; niti Spaniju zbog njenog tretmana Baskije."
Ali su bombardovali Irak kada je Vasington izgubio svoju moc u Bagdadu, uprkos tome sto su podrzavali Sadama Huseina, i vojno i finansijski, tokom rata iraka sa Iranom.
I bombardovali su Libiju, kada je SAD izgubila svoj uticaj kod Moamar Gadafija, jednog od sponzora islamskog terorizma.
I bombardovali su Avganistan i Sudan, isto zemlje bez kojih se moze, po standardima Princeva.
Tako je sustina neokolonijalne strategije globalista Novog svetskog poretka: "Bombardovati jogunaste slabe drzave, potkupiti jogunaste velike drzave. Onda zavladati svetom."
(vidi slajd - HTTP://www.truthinmedia.org/Tour-de-Oz-99/Slides/aus-104.jpg)
Mozda. Jer, kako je to Nikolo Makijaveli upozorio u svojoj knjizi "Vladar", koju je napisao 1513. godine: "Nista nije teze isplanirati, nista nije tako nesigurno u uspeh, niti opasnije da se kontrolise, od stvaranja novog poretka stvari." Vise o tome u mojoj sledecoj kolumni - "Ka Menage a Trois Novog svetskog poretka."