|
pise Bob Djurdjevic
23.11.1999.
Novi svetski poredak i Srbi - VII deo
MEDVED U JAGNJECOJ KOZI
Zagrljaj Novog svetskog poretka za Madam Evropu
Cesto korisceni termin "evropski saveznici Amerike" je jedan od najvecih oksimorona naseg vremena. Mnogo bi prikladniji termin bio "evropski vazali Amerike". Jer politika vlade SAD prakticno unistava nase takozvane "saveznike," dok pomaze multinacionalne korporacije, "Princeve 20. veka."
Ovo se ne razlikuje od toga kako je sovjetski medved tretirao svoje istocnoevropske "saveznike," citaj SSSR sluge. Samo je perfidnije. Jer medved sa Zapadne strane zariva svoje velike kandze u ledja Madam Evrope i uvlaci je u svoj brlog, pretvarajuci se da spasava nju i njene mlade. ("spasava od cega?" - to je misterija jos od kraja hladnog rata i smrti sovjetskog medveda).
Prvo zarivanje kandzi u Evropu je "Evropska unija;" drugo je "euro;" trece je "Y2K" (iako ne moze da se tvrdi da je SAD direktno odgovorna za to); cetvrto i peto su dva "uvecanja" - ekspanzija Evropske Unije i NATO u Istocnu Evropu; sesto je "imigracija." Svih sest kandzi ce na kraju iscrpsti konkurentsku zivotnu krv iz zrtve ako se tekuci trend nastavi (vidi grafiku na
http://www.truthinmedia.org/images/Eur-bear.gif
).
Prvu kandzu - evropsku integraciju, prvo ekonomsku, onda politicku - jasno guraju globalisti Novog svetskog poretka, ciji je centar Vol strit i Vasington, u korist multinacionalnih, a ne nacionalnih ili regionalnih kompanija. Na primer, pogledajte samo napad koji su lansirali bankari iz Vol strita.
Od 1992., godine kada je ista gomila sa Zapadne strane prisilila Evropu da otvori svoja trzista za stranu konkurenciju, banke u Vol stritu stalno dominiraju u spajanju i akviziciji kompanija u Evropi. Na primer, 1996. godine americke banke su bile zaduzene za dve trecine takvih poslovnih poteza. Morgan Stenli, Goldman Saks, J.P. Morgan i Meril Linc su bili na njihovom celu, prema izvestaju lista New York Times od jula 1997.
Jos jedan primer prinude Novog svetskog poretka je da je izborno telo Starog kontinenta jasno odbacilo ideju pan-evropeizma, iako je glasalo za prvi pan-evropski parlament. Mnogi predstavnici izabrani u junu 1994., na primer, su iz raznih evropskih nacionalistickih partija.
Cak i u Nemackoj, tom bastionu integracije Evropske unije, gde je vlada Helmuta Kola delovala prakticno kao zastupnik vlade SAD po skoro svakom pitanju, doslo je do jake reakcije glasaca. Kola su na izborima u septembru 1998. porazili socijaldemokrati Zeleni, koji su kritikovali specijalni odnos vlade sa NATO i SAD. Ali obe partije su se brzo i same ukljucile, podrzavajuci i ucestvujuci u divljem napadu NATO na Srbiju godinu i po dana kasnije. Upoznajte nemacko izdanje americke "demokratske farse" - plutokratski politicki sistem u kome sve velike stranke rade za i iz dzepova Princeva Novog svetskog poretka.
Ovo je takodje jos jedan dokaz za to da je Mastriska povelja iz 1991. bila primer progurivanja ideje globalisticke elite o Evropskoj uniji niz grla Evropljana. Jer Evropska unija dodaje znacajno poresko opterecenje, daleko iznad troskova svake nacionalne vlade - kao i birokratija Ujedinjenih Nacija.
Isti ovaj argument se moze izneti vezano za drugu kandzu Euro-destrukcije Novog svetskog poretka - konverziju nacionalnih valuta u "euro." Nema sumnje da je "euro" koristan za horde americkih i evropskih konsalting, pravnih i knjigovodstvenih firmi koje su angazovane na projektima konverzije valuta. Da ne spominjemo banke, istrazivacke centre i druge pijavice koje se hrane proizvodnim ekomonskim delatnostima. Isto kao sto su Harvardski inspirisane "reforme" u Rusiji 1992.-1994. znacile priliku za bogacenje nekolicine (kvislinga i stranaca) na racun mnogih (Rusa).
U medjuvremenu, pobornici "eura" tvrde da ce zajednicka valuta smanjiti troskove transakcija. Mozda. Ali cak i da je tako, ne pre nego sto ih prvo ne podigne. Osim toga, jedino kompanije koje rade na pan-evropskom nivou mogu da imaju koristi od toga. Sto se tice ostalih, narocito malog biznisa - kicme vecine evropskih privreda - "euro" ce uglavnom znaciti dodatne troskove.
Sto se tice pojedinacnih evropskih zemalja, "euro" ce ubrzati gubitak njihovog nacionalnog suvereniteta i kolonizaciju Starog kontinenta od strane Princeva Novog svetskog poretka. Umesto bombi i tenkova, kako je to Hitler pokusao da uradi, perfidnija banda sa Zapadne strane se laca finansijskog oruzja, da njime porobi svoje "evropske saveznike."
A onda, tu su i politicki rizici vezani za "euro." "Nova valuta ce postati meta sukoba oko raspodele, magnet za politicku akciju i git izmedju kontinentalnih snaga," primetio je u julu 1998. izvestaj Bertelsmann Foruma. "Euro" bi mogao da isforsira veliki proces finansijske kompenzacije sirom Evrope i tako aktivira sukobe novog intenziteta." Zaista.
Treca kandza koja se zariva u ledja Evrope je "Y2K" problem, takozvana
Milenijumski bag. "Y2K," naravno, pogadja ceo industrijalizovani svet, ne samo Evropu. Ali i Evropa i Japan, dva glavna konkurenta multionacionalnim kompanijama sa bazama u SAD, su barem devet meseci iza SAD u obradi ovog problema, prema studiji agencije CIA.
Sada, 9 do 12 meseci mozda ne zvuci puno za neke industrije gde se promene mere godinama ili decenijama. Ali je ovo prilicno vracanje unazad za Evropu u svetu visoke tehnologije. Proizvodni ciklusi personalnih kompjutera reducirani su na oko 12 meseci. Internet je sada smanjio "Web godinu" sa 12 meseci na oko 90 dana. Ukratko, "Y2K" ce verovatno vratiti Evropu jos vise unazad u odnosu na SAD nego sto je danas.
Cetvrta i peta kandza evropskog samounistenja koje je inspirisala SAD su dva velika "uvecanja" - prosirivanje clanstva Evropske unije na neke istocnoevropske zemlje i ekspanzija NATO.
Kako je to pokazala integracija Nemacke, cak i ujedinjenje dve zemlje koje imaju isti etnicki i kulturni identitet je Herkulov posao. I veoma skup posao. Ogromni troskovi ponovnog ujedinjenja su prakticno oborili na kolena drzavnu blagajnu najvece evropske privrede.
Od ponovnog ujedinjenja u oktobru 1990. bogati Zapadni Nemci slivaju vise od 100 milijardi USD svake godine u Istocnu Nemacku, da bi ucinili da se njihova siromasna braca osecaju jednakima za porodicnim stolom. Ipak, osam godina kasnije, mnogi Istocni Nemci se jos uvek osecaju kao gradjani druge klase u sopstvenoj zemlji.
Za vreme moje posete Istocnom Berlinu 1995. godine, na primer, fotografisao sam znak grubo ispisan rukom na oronuloj zgradi u Istocnom Berlinu, nedaleko od bivseg kontrolnog punkta “Carli”, granicnog prelaza izmedju Zapada i Istoka, na kome je pisalo (vidi
http://www.truthinmedia.org/images/e-berlin.jpg
):
"Die Grenze verläuft nicht zwischen den Völkern, sondern zwischen oben und unten" (“Granica nije izmedju naroda, vec izmedju vrha i dna”)
Znacenje? Berlinski zid je mozda pao, ali klasne razlike su ostale. Sto samo pokazuje da se novcem ne moze kupiti sreca ili osecaj blagostanja.
Sada pomnozite teskoce i troskove nemacke integracije faktorom 20 ili vise, da biste shvatili razorni uticaj koji ce integracija imati na poreske obveznike novih buducih clanova EU.
Poljoprivredni sektor u Istocnoj Evropi, na primer, jos uvek je od kljucnog znacaja za zaposljavanje i generisanje prihoda u tim zemljama. Ipak, poljoprivredna proizvodnja u Istocnoj Evropi je trenutno oko 30% od one u zemljama EU, a cene su samo oko 50-70% od nivoa EU, prema izvestaju Bertelsmann Foruma. Pripajanje samo 10 istocno evropskih zemalja Evropskoj uniji povecalo bi njenu povrsinu obrade za 44%. Economija 101 bi ukazala na to da bi posledica takvog ostrog porasta u poljoprivrednoj proizvodnji bila niza cena hrane u vecem delu Evrope.
Ali nemojte racunati na to. Jer, ovde na scenu stupa "Socijalizam 101". "Uvecanje" bi zapravo dovelo do "znacajno povecanog opterecenja budzeta EU," zakljucio je Bertelsmann Forum. Zasto? Zato sto EU birokrate daju olaksice farmerima Zapadne Evrope uz zagarantovane cene, da ne bi dozvolili konkurenciju "slobodnog trzista".
A onda, tu je i NATO "uvecanje," kandza broj pet u ledja Madam Evrope. Vecina ljudi misli da se ovde radi o "evropskoj bezbednosti" posto je to ono o cemu nam mediji establismenta stalno pricaju. Ne radi se o tome. Kako bi to moglo biti u pitanju kada nema neprijatelja na vidiku na hiljade milja unaokolo? NATO uvecanje je uvecanje novcanika americkih trgovaca smrcu - za na desetine milijardi dolara koje ce novi clanovi morati da potrose da bi svoje oruzane snage doveli do NATO standarda. Jos jedna blagodat za americke multinacionalne kompanije; jos jedno opterecenje za poreske obveznike Evrope.
Ovo nas dovodi do kandze broj sest zarivene u ledja Evrope - njene liberalne imigracione politike, koja je ogledalo one koju SAD toboze sprovodi u ime "multikulturalizma," sto je u stvari eufemizam za pomaganje Velikom Biznisu da smanji cenu rada.
Kao sto je i "zatamnjivanje Amerike" "demografski efekat seizmickih proporcija" jos od Imigracionog zakona iz 1965. godine, prema Piteru Brajmlou, uredniku magazina Fortune i autoru knjige "Strana nacija," koji pomaze da se unisti kohezija uglavnom hriscanske Evrope, je dnevni red iste materijalisticke globalisticke gomile. Nastupaju milioni "Gast Arbeiters" ("gastarbajtera") iz Turske, Alzira, Albanije, Tunisa, zemalja Bliskog Istoka... i dok se oni razmnoze i/ili dovedu svoju bracu, Evropa ce izgubiti svoj kulturni identitet, upravo kao sto ga gubimo mi u Sjedinjenim Drzavama. I oni i mi cemo postati "kontinenti budala;" puni "golih do koze" - ocajnih, siromasnih i raseljenih bednih radnika, kao onih naslikanih u ovom odlicnom britanskom filmu.
Sada uzmite svih sest globalistickih medvedjih kandzi zajedno - koncentraciju birokratije Evropske unije, "euro," "Y2K," dva "uvecanja" plus "imigraciju" - koji ISTOVREMENO spopadaju i cepaju Evropu! Samo sam djavo bi mogao smisliti takav nacin da "pomogne" Evropi. A ime djavola je - "Novi svetski poredak" 90-ih.
Ako je "teza" globalista centralizovana, integrisana Evropska Unija, a jeste; onda "antiteza," koja rezultira iz jake reakcije naroda protiv djavolovog plana, moze biti dezintegracija Evrope. Pretpostavljam da globalisti Novog svetskog poretka nisu procitali nijednu istorijsku knjigu napisanu pre Karl Marksa?
Konacna i neizbezna smrt NATO i/ili EU ne bi bila los ishod za americke i evropske poreske obveznike, ako bi takve beskorisne institucije bile jedine stvari koje bi umrle kada se smrvi Novi svetski poredak globalista. Ali mogucnost jos jednog grcko-turskog konflikta je nesto od cega se covek jezi. Za razliku od "Kosovske krize" koju su proizveli Vasington i Bon, ova poslednja bi mogla da podstakne sukob izmedju velikih sila u stilu "prvog svetskog rata", i uvuce celu Evropu u taj sukob. Krajnji rezultat bi mogao biti ponovni gubitak na milione zivota, sto bi mozda zauvek prognalo uticaj SAD na Starom Kontinentu, isto kao sto je Prvi svetski rat doveo do kraja Austrougarsko carstvo.
Kakva se Evropa moze pomoliti iz svega ovoga? Vise o tome u mojoj sledecoj kolumni - "Nova gvozdena zavesa nad Evropom."