12.10.2002.
Selekcija zvana 'udarac' po Busu
PAUL KORING
Sa izvestajima Reuters i AP
VASINGTON - Politiziranje sa Nobelovom nagradom vrednom milion USD je
tradicija stara skoro koliko i sama nagrada, koja je prvi put dodeljena
1901.godine, a jucerasnja dodela nije nikakav izuzetak.
Dzimi Karter je dobio ovu nagradu, nazvanu po Svedjaninu filantropu koji je
izmislio eksploziv, Alfredu Nobelu, ali su ovu objavu brzo iskoristili
kanadski ministar spoljnih poslova Bil Grejem, bivsi laureat Nelson Mandela i
drugi kao priliku da udare po americkom predsedniku Dzordzu V. Busu.
Izbor g. Kartera, starog 78 godina, koji se snazno protivi spremnosti da se
vodi rat za svrgavanje Sadama Huseina, "moze i mora da se shvati i kao kritika
stava koji je sadasnja americka administracija zauzela o Iraku", rekao je
Gunar Berge, predsedavajuci petoclanog norveskog komiteta za selekciju.
G. Berge je rekao da je to smisljeni "udarac" po g. Busu, sto je redak
komentar. Drugi clanovi su se distancirali od te izjave, nazivajuci je licnim
stavom predsedavajuceg. G. Grejem je bio manje otvoren od g. Bergea, ali je
poruka ista.
"To je veoma cenjena nagrada za bivseg predsednika Kartera", rekao je, dodavsi:
"Ja mislim da ce svet generalno prihvatiti da je ova nagrada veoma pozitivan
znak . . . o tome kako bismo voleli da vidimo da se SAD ponasaju u odnosima sa
svetom".
G. Karter, uzgajivac kikirikija pomorski oficir od karijere, predsedavao je
sporazumima u Kemp Dejvidu koji su doveli do mira izmedju Egipta i Izraela, a
od kad ga je porazio Ronald Regan na izborima 1980. godine posvetio je veci
deo svoje energije centru u Atlanti koji nosi njegovo ime, a angazovan je u
medjunarodnom posredovanju, pomaze da se posmatraju izbori i promovisu ljudska
prava.
On je visegodisnji kandidat za ovu nagradu, i verovatno bi je podelio 1978.
godine sa izraelskim premijerom Menahemom Beginom i egipatskim predsednikom
Anvarom Sadatom za svoju ulogu u posredovanju u postizanju njihovog mira, ali
tada nije bio nominovan.
Ovaj bivsi predsednik je rekao da je njegova prva reakcija kad je cuo za
nagradu bila "osecaj neverice", a kasnije je izdao sledece saopstenje: "Moj
koncept ljudskih prava se prosirio da ukljuci ne samo pravo da se zivi u miru,
vec i pravo na adekvatnu zdravstvenu negu, smestaj, hranu i ekonomske
mogucnosti. Ja se nadam da ova nagrada odrazava univerzalno prihvatanje i cak
preuzimanje ovog sirokog koncepta o ljudskim pravima".
Jucerasnje zvanicno saopstenje nije direktno pomenulo preteci rasplet izmedju
Iraka i SAD, jer je samo navedeno da "U situaciji koja je sada obelezena
pretnjama o upotrebi sile, Karter stoji na principima da sukobi moraju, koliko
god je to moguce, da se resavaju putem posredovanja i medjunarodne saradnje
koja se zasniva na medjunarodnom pravu, postovanju ljudskih prava i ekonomskom
razvoju".
Samo malom broju ljudi je promaklo da g. Karter, koji je naredio americkim borbenim
snagama da stupe u akciju samo jedanput (neuspesni napor da se spasu americke diplomate
koje su drzane kao taoci u Iranu) kritikuje spremnost g. Busa da ratuje.
"Cak i sada, kad je predsednik Bus zauzeo taj ratoborni stav, on [g. Karter]
ga osudjuje", rekao je portparol bivseg juznoafrickog predsednika Nelsona
Mendele, dobitnika nagrade za mir 1993. godine.
Sam g. Karter je rekao za CNN da ne bi podrzao ovonedeljnu odluku Kongresa
kojom se odobrava rat protiv Iraka ako se to bude smatralo neophodnim.
"Ja bih glasao protiv toga, da sam bio u Senatu", rekao je. "Mislim da nema
nacina da izbegnemo obavezu da radimo preko Saveta bezbednosti Ujedinjenih
nacija [da prisilimo g. Huseina] da se u potpunosti slozi sa inspekcijom
neogranicene prirode, i da se uverimo da cemo unistiti sve njegovo oruzje za
masovno unistenje i njegovu sposobnost da proizvede nuklearno oruzje u
buducnosti".
G. Bus je odbio da bude uvucen i pozvao je g. Kartera da mu cestita.
"Predsednik misli da je ovo veliki dan za predsednika Dzimija Kartera i vazan
trenutak", rekao je portparol Bele kuce Ari Flajser, koji je odbio da odgovori
na komentar g. Bergea o "udaru".
Jucerasnja nagrada nikako nije prva Nobelova nagrada koja je izazvala
politicku senzaciju.
1935. godine, razbesneli Adolf Hitler je proglasio Nemce nepodobnim posto je
bagrada za mir dodeljena anti-nacistickom novinaru Karlu fon Osijeckom. 1997.
godine nagrada aktivistima kampanje protiv nagaznih mina against je
preporucena kao prekor administraciji americkog predsednika Bila Klintona,
koja je odbila da usvoji zabranu.
Dzejms Erl Karter mladji
Starost: 78 godina; rodjen 1. oktobra 1924.
Dom: Plains, Dzordzija
Porodica: ozenjen sa Rozalin Smit. Karterovi imaju tri sina i cerku.
Obrazovanje: Diplomirao 1946. na Pomorskoj akademiji u Anapolisu, u Merilendu.
Karijera: Usao u drzavnu politiku 1962. Izgubio je prvu gubernatorsku kampanju
1966., ali je pobedio na sledecim izborima i postao guverner Dzordzije1971.
godine. Bio predsednik kampanje Demokratskog nacionalnog komiteta za kongresne
izbore 1974. godine.1976. je porazio republikanca Dzeralda Forda na prvim
izborima posle afere Votergejt i postao predsednik. Vratio se kuci u Dzordziju
posto je izgubio na izborima od Ronalda Regana 1980. godine, posto mu je
pozicija predsednika podrivena dvocifrenom inflacijom, energetskim slomom i 444-dnevnom
krizom taoca u Iranu.
Karter centar: Sa svojom zenom i univerzitetom Emory stvorio je 1982. godine u
Atlanti istrazivacki i aktivisticki politicki centar koji se bavi nacionalnim
i medjunarodnim pitanjima.
[ Ostali clanci i misljenja ]
|