|
http://www.guardian.co.uk/serbia/article/0,2479,378777,00.html
subota, 7. oktobar 2000.
Nemojte zahvaljivati onima koji su bombardovali
Ne treba dozvoliti da Zapad pokupi zaslugu za pad Milosevica
Pise: Jeremy Hardy
Sta god da se dogodi u narednim danima i nedeljama, covek bi morao da bude Staljinista kamenog srca pa da mu posmatranje naroda u Beogradu kako igra na ulicama ne ulije entuzijazam. Cak i ljudi za koje su isti ovi jugoslovenski civili predstavljali legitimne mete pre samo nekoliko meseci uzivace u slikama.
Oni koji su pozdravljali NATO dok je istovarivao svoj razni tovar - od kojih neki i dalje eksplodira, ubija i obogaljuje ljude na Kosovu od kraja rata - nesumnjivo ce tvrditi da su oni zasluzni za pad Milosevica. Jos nisam cuo komentar Marka Lejtija. Slucajno je bas vreme da on vrati sav novac koji je primao kao vojni dopisnik BBC-ja. Zao mi je, ali kada se osoba koju optuzuju da je portparol NATO-a onda zaposli kao portparol NATO-a, ta optuzba se zalepi za njega kao premijer za svoju kosulju. Godinama smo placali za kosulje koje je nosio Mark Lejti, kao i njegovu pizamu, koja, imam pouzdanu informaciju, ima saru Tornado mlaznjaka. Da li uvlaci gornji deo u donji, ne znam. Recimo samo da se to cini sigurnim.
U svakom slucaju, bice receno da je poraz od NATO-a izdejstvovao pad Milosevica. Cak ce se verovatno tvrditi i da je oslobadjanje Srba od Milosevica uvek bio cilj rata i da je NATO znao da ce se to dogoditi; sto je kao da kazete da je Hitler aneksirao Austriju jer je znao da ce `Treci covek` biti odlican film pa je bio odlucan da se taj film snimi. Obe strane u debati o ratu protiv Jugoslavije su pravile predvidjanja i predvidjanja obe strane su bila netacna. Rat je, na primer, ubrzao stvar koju je toboze trebalo da spreci.
Na anti-ratnoj strani smo mi takodje pravili netacna predvidjanja. To ne znaci da nismo bili u pravu sto smo se protivili ratu, vec znaci da nismo uvek nas slucaj bas dobro predstavljali. To je bilo delimicno zato sto smo bili nesiguran savez. Ja sam marsirao zajedno sa ljudima koji su bili otvoreni Milosevicrevi obozavaoci i onima koji su podrzavali OVK, tvrdeci da, iako oni ne podrzavaju NATO, "mi treba da naoruzamo Kosovare". Posto nismo imali oruzje, nisam zapravo shvatao ovo obrazlozenje, ali se cinilo da znaci da mi treba da vodimo kampanju da NATO postane neprofitabilni trgovac oruzjem.
Ali vecina nas je, mislim, videla nacionalizam kao prokletstvo Balkana. I mi smo svi bili ujedinjeni u verovanju da svetska politika ne bi trebalo da bude oblikovana prema nacrtu SAD. Mi smo bili u pravu, iako nisu sva nasa predvidjanja bila tacna. Mi nismo imali nacina da znamo kako ce se rat odvijati. Neki ljudi su rekli da se Jugoslavija nikad nece potciniti bombardovanju. Ovo mi se cinilo kao nemudro predvidjanje. Uprkos neverovatnim lazima NATO-a o njegovim uspesima protiv jugoslovenske vojske, jugoslovenski narod je bio mnogo meksa meta, a postoji limit koliko jedna zemlja moze da podnese.
Takodje se tvrdilo da ce rat utvrditi Milosevica na vlasti. U jednom kratkom periodu to je ocigledno bilo tacno. Glasovi neslaganja, koji su hrabro izazivali rezim godinama bez priznavanja na Zapadu, odmah su ucutkani. Da se unistavanje Jugoslavije nastavilo jos mnogo meseci, tesko je znati kakav bi oblik opozicioni pokret poprimio. Bio sam iznenadjen brzinom njegove kapitulacije, ali Milosevic mora da je shvatio da NATO nema interesa u njegovom svrgavanju pa je napravio dogovor.
Ipak je on doneo ponizenje, smrt i nesrecu svom narodu. Stavise, trzisni kapitalizam je doneo vece siromastvo i raseljenje u Istocnoj Evropi i malo vladara sada moze da se obrati industrijskim radnicima za podrsku. Postoji granica do koje vladari mogu da koriste rasizam i nacionalizam koji gaje pod kapitalizmom, da odvuku paznju ljudi sa cinjenice da nisu dovoljno placeni da normalno zive.
Ovo ne znaci da ce novi rezim u Jugoslaviji odbaciti kapitalizam. On ce ga prosiriti. Jedan od velikih zlocina starih nalogodavnih ekonomija je bio da su one udruzivale planiranje sa tiranijom. Nije onda cudo da kapitalisticki propagandisti mogu da prodju kad povezuju trziste sa slobodom. Siguran sam da su neki od onih koji igraju na ulicama Beograda deo rastuceg svetskog anti-kapitalistickog pokreta. Ali ne moze se ocekivati da oni sada imaju veliku domacu publiku.
Neki bi mogli reci da je lako biti anti-kapitalista kada to sebi mozete priustiti, sto je jos jedan nacin da se kaze da su ideje proizvod materijalnih okolnosti. U stvari, mnogo je lakse biti anti-kapitalista ako radite u nekoj fabricici na Dalekom Istoku praveci odecu za americku omladinu. Treba veoma pohvaliti americku omladinu sto toliko mnogo njih protestvuje zbog uslova u kojima se radi njihova odeca. Mogli biste reci da su njihovi protesti luksuz. Ja kazem fer igra njima; oni bi mogli prosto otici u soping centar.
Jugoslovenska revolcuija nas podseca da ljudi u sebi imaju snagu da promene svet. Robin Kuk, Medlin Olbrajt, NATO i kompanija Nike mozda sada trljaju ruke, ali ne bi trebalo da se osecaju isuvise udobno.
comment@guardian.co.uk