Konacno malo optimizma na Balkanu
Johannes Linn i Christiaan Poortman
International Herald Tribune
TIRANA, Albanija - Nedavni 10-dnevni put kolima po Balkanu nam je omogucio
bolji uvid u to sta je postignuto u ovom regionu i koji mu jos izazovi
predstoje. Isli smo od Zagreba u Hrvatskoj preko Bosne i Hercegovine, Crne
Gore i Kosova do Albanije.
Sreli smo na stotine ljudi, od visokih drzavnih zvanicnika i poslanika do
siromasnih planinskih seljaka i opstinskih aktivista. Svi su oni pricali o
teskocama s kojima se suocavaju, o frustracijama haoticnih politickih sistema,
nedostatku drzavnih kapaciteta i infrastrukture, teretima korpucije i drzavnog mesanja, neefikasnosti
pravnih sistema.
.
Ipak svi su insistirali na tome da se stvari popravljaju i da su veoma
optimisticni u pogledu buducnosti. Na Kosovu nam je vodeci novinar Veton
Suroi rekao: "Barem sada mozemo da se smejemo necemu - najgore je iza nas".
Uprkos pitanjima o efikasnosti donatorskih napora u ovom regionu i odrzivosti
reforme i izgledima za mir i integraciju u Evropu, videli smo iz prve ruke da
je finansijska i politicka podrska Zapadnom Balkanu proizvela neke impresivne
rezultate od pocetka 1990-ih godina.
Opasnost je u tome da bi medjunarodna zajednica mogla izgubiti interesovanje
kako krize u drugim delovima sveta privlace paznju. Ovo bi ostavilo posao
napola obavljenim u ovom regionu i rizike preobracivanja tesko postignutog
napretka. Medjunarodna zajednica je investirala na milijarde dolara na Balkanu
tokom poslednjih deset godina, pocev od Albanije pocetkom 1990-ih godina, pa
preko Bosne i Hercegovine od 1996. godine, Kosova i sada Makedonije i
Jugoslavije.
Videli smo mnoge primere progresa na terenu. U Mostaru se jaz izmedju bosanske
i hrvatske zajednice premoscava, sasvim bukvalno, rekonstrukcijom Starog
Mosta u ovom gradu. Sirom ovog regiona, vlade izradjuju strategije za
smanjenje siromastva i nezaposlenosti i promovisanje ekonomskog i socijalnog
oporavka.
Sve ekonomije u ovom regionu su postigle brz rast u proteklih par godina,
narocito Albanija, koja je ucetvorostrucila svoj prihod po glavi stanovnika od
1992. godine. Bosna i Hercegovina i Kosovo su se takodje brzo razvili od kad
su prestale borbe, a Jugoslavija je pocela da se oporavlja od odlaska Slobodana
Milosevica i zapocinjanja ozbiljne privredne reforme.
Ogromni radovi izgradnje su u toku. Kriminal i nasilje su opali, a izbeglice
se vracaju u neocekivanom broju. Medjunarodna zajednica je obezbedila osnovnu
sigurnost svojim vojnim prisustvom. Takodje je pomogla da se ponovo izgrade
javne zgrade, skole, putevi, strujni i vodovodni sistemi. Pomogla je
privatizaciju drzavnih preduzeca i banki. Pomogla je izgradnju drzavnih
institucija gde nisu postojale nikakve ili su postojale slabe institucije.
Podrskom demokratskim procesima medjunarodna zajednica je dala gradjanskom
drustvu sansu da se razvije.
Do sada je dobro. Ali posao je samo napola obavljen a postoji i rizik da
ocekivanja mogu premasiti napredak. Slabe institucije i korumpirani politicari
mogu usporiti ili preobratiti ovaj proces. Veliki dzepovi siromastva i
socijalne iskljucenosti mogli bi postati endemski.
Dok su izazovi i dalje obeshrabrujuci donatorska podrska treba da opadne u
Albaniji, Bosni i Hercegovini i narocito na Kosovu. Privatne strane
investicije su i dalje male, jer strani investitori jos nisu prepoznali
postignuti napredak ili ih odvracaju preostale teskoce.
Dugorocni horizont EU integracije daje osecaj - narocito mladima na Balkanu -
da su i dalje gradjani drugog reda, izolovani od Evrope i ostatka sveta.
Sta se moze uraditi? Svi partneri moraju ostati na ovom kursu. Vlade moraju da
se pozabave korupcijom i kriminalom. Takodje moraju da se izbore sa brzo
rastucim ocekivanjima svojih gradjana. Medjunarodna zajednica mora da nastavi
da podrzava vlade koje sprovode reforme. To znaci stalni rad na otvaranju
zapadnih trzista, kao i finansijsku podrsku za investicije u sigurne puteve,
cistu vodu i pouzdano napajanje strujom. To takodje zahteva pomoc da se
razviju zdrave institucije, i pomoc za obrazovanje, zdravstvo i cistu zivotnu
sredinu.
Johannes Linn je potpredsednik Svetske Banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Christiaan Poortman je direktor Svetske banke za Jugoslaviju, Bosnu i
Hercegovoinu, Makedoniju i Kosovo. Oni su ovaj komentar dali za International
Herald Tribune.
[ Ostali clanci i misljenja ]
|