|
http://www.independent.co.uk/argument/Commentators/2001-01/steel110101.shtml
11. januar 2001.
Pazite se! Amerika oslobadja svoju osiromasenu mastu
'Verovatno postoji i film u kome se upozoravaju vojnici da obrisu ruke ako dodirnu osiromaseni uranijum'
Pise: Mark Steel
Trik kad je u pitanju propaganda je da se ucini da izgleda neutralno i naucno. U skoli su nam jednom prikazali film o nukelarnoj sili u kome je cvrkutavi pripovedac ispricao da je radijacija "svuda oko nas - u vazduhu, na televiziji. Svuda". Ne mogu tacno da se setim, ali mislim da je usledio glas jedne starice koja je rekla: "Ali ja sam cula da to moze da bude opasno", a pripovedac je odgovorio "ha ha, znate, cak je i bomba bacena na Hirosimu sadrzala manje radijacije od prosecne konzerve laka za cipele".
Tako propaganda moze biti jedna od onih stvari, kao korupcija policije, za koju se cesto pretpostavlja da je bila uzasna pre 20 godina, ali koja se vise ne desava. Tako da mozemo da masemo glavama na to kako su crnci prikazivani u Holivudu, kad im je bilo dozvoljeno samo da budu posluga koja izgovara recenice kao "Oh opet vi, gospodjice Sofi, nudite nam slobodu i jednakost i sve to. Pa, mi, prost, ali veseo crnacki narod nemamo vreme da idemo da glasamo i da se vozimo trolejbusom, suvise smo zauzeti sa kuvanje i sviranje u trubu".
Ali danasnji Holivud je isto toliko ideoloski, dok se Amerika pretvara da je uvek bila fanaticna po pitanju ljudskih prava. Tako u filmu Patriota, cija se radnja desava u vreme americkog rata za nezavisnost, i cak u Spilbergovom filmu Amistad, bela Amerika je liberalna i divna i uzasnuta da moze biti diskriminacije. Sto vas tera da se pitate ko je organizovao svo to ropstvo. Mora da je postojao jedan neprosvetljeni vlasnik plantaze, pre nego sto ga je FBI uhapsio i upisao na kurs o rasnoj svesti.
Mi se mozemo smejati maniji hladnog rata o Zelenim beretkama ili Rokiju kako premlacuje Rusa. Ali Holivud je upravo pustio u opticaj novi film koji se zove Trinaest dana, o kubanskoj raketnoj krizi iz 1962. godine, kojeg su kriticari opisali kao "145 minuta Kenedijevskog obozavanja heroja" i "uzasno netacnim". Jedan od razloga je da se u njemu Fidel Kastro uopste ne spominje.
Ovo je novi udar Holivudske propagande. Opozicija vise nije zla i kukavicka, ona ne postoji uopste. U rimejku filma Veliki beg, glumac koji igra ulogu koju je igrao Stiv Mek Kvin u originalu ce najaviti svoj plan za tunel, a drugi ce reci: "Pa, posto vidimo da nema Nemaca, mogli bismo prosto da izadjemo kroz vrata".
Sto je steta, jer bi film o pravom ponasanju Amerike tokom ove krize bio fina zabava. Njihov stav bi se mogao rezimirati dokumentom CIE koji je navodio "Ce Gevara je prilicno intelektualni tip za jednog Latinoamerikanca". Za razliku od Amerikanaca, naravno, koji su svi geniji kao Ronald Regan i Dzordz V. Bus i koji nikad ne bi verovali ni u sta sto nije intelektualno kao sto je kreacionizam, ili astrologija ili rvanje.
Sef kubanske drzavne bezbednosti dokumentovao je 612 zavera Amerikanaca protiv Kastra, ukljucujuci tu i skoljke koje eksplodiraju, puder koji ce da ucini da mu otpadne brada i davanje poklona u vidu otrovanog ronilackog odela. Sto vas tera da se pitate da li americkom spoljnom politikom rukovodi kojot Koja pod utiskom da je Kastro ptica trkacica (iz onog crtanog filma).
Sve ovo, ukljucujuci i farsicnu invaziju na Zaliv svinja, odigralo se uz Kenedijev blagoslov. Tada, tokom tih "13 dana" krize, britanski ambasador, Dejvid Ormsbi Gor, otisao je na veceru kod Kenedijevih i kasnije pricao: "Dzeki je smatrala da je predsedniku potrebno opusteno vece, tako da je razgovor o Kubi i raketama bio tabu tema".
Tako da dok se svet teturao na ivici anihilacije, on nije mogao da razgovara o tome jer je njegova zena rekla: "Sve sto cujem od tebe je Kuba Kuba Kuba cele ove nedelje. E pa, neces nam pokvariti veceru sa tvojim glupim raketama. Muskarci, stvarno".
I dok je Amerika poludela zbog ruskih raketa usmerenih ka americkim gradovima, ona je imala rakete u Italiji i Turskoj usmerene ka ruskim gradovima. Iako su ove samo mogle proizvesti prekid odnosa koji, kao sto znamo iz informativnih filmova nije nista stetniji od mladog luka. Ali nista od toga nece biti prikazano u ovom novom filmu. Umesto toga verovatno cemo videti kako Hruscov pomaze Kenediju da trazi rakete, koje je na Kubu poslao neki poslovni magnat u podzemnu pecinu Sadama Huseina, kojeg herojski hvata Martin Luter King.
Sada, navodno, zivimo u novom svetu, bez zlih carstava, koji zahteva novu propagandu posle hladnog rata. Mi sada treba da verujemo u pravila Zapada po prijateljskoj liniji.
Sve do sada ovo je bio americki i britanski nacin resavanja briga oko osiromasenog uranijuma. Mi nikada ne bismo bacili nista sto je opasno na mesta koja pokusavamo da zastitimo. Verovatno postoji i film obuke koji upozorava vojnike da, ako im malo osiromasenog uranijuma dospe na ruke, treba da ih dobro obrisu krpom pre nego sto uzmu da spreme povrce za rucak. Mozda prikazuju i film o Dzordzu Robertsonu koji dokazuje koliko je bezbedan dajuci sendvic sa osiromasenim uranijumom svojoj cerki.
Ali bas kao i pre, svi su oni znali sve vreme da blefiraju. Na primer, ja ne pretpostavljam da je Toni Bler, kad je osetio da mu nestro pada na ledja pomislio: "Nadam se da je to samo osiromaseni uranijum, a ne prokleti paradajz, jer te stvari je uzasno tesko oprati".
© 2001 Independent Digital (UK) Ltd.