|
|
John Lichfield iz Pariza
Eurozona izmamljuje stedise da potrose staru nagomilanu
gotovinu
Mozda bi Evropska centralna banka trebalo da kopira pricu o Aladinu i zaposli torbare da setaju ulicama Evrope nudeci novi novac za stari.
Milijarde franaka, marki, pezeta, lira i silinga su se tokom protekle godine izvlacili ispod madraca i donjih fioka sirom Evrope, ali za ogromnu kolicinu nagomilanih novcanica velike vrednosti u "starim" valutama jos se ne zna gde su.
Ostalo je jos samo tri nedelje do lansiranja jedinstvene valute, pa se zvanicnici brinu da bi lavina konverzije velike kolicine gotovog novca nakon 1. januara - sa bumom u kupovini gotovim novcem tokom nove godine - mogla poremetiti prelaz na euro i poremetiti kalkulacije o platnom prometu i zdravlju ekonomija.
Francuska centralna banka je procenila pocetkom ove godine da je do 15 milijardi funti u gotovini nagomilano u Francuskoj, uglavnom u novcanicama od 500 franaka. Veliki deo toga su sredstva od "rada na crno", koji nije prijavljen poreskim vlastima. Mnogi stariji ljudi, medjutim, nikad nisu naucili da veruju bankama i nastavili su da stavljaju svoj novac pod madrac - ili u ono sto Francuzi nazivaju bas de laine (vunene sokne).
Do pocetka decembra francuska vlada je izracunala da se 7 milijardi funti ovog skrivenog novca vratilo u "vidljivu" ekonomiju, bilo ulaganjem na stedne racune ili potrosnjom gotovine na odmore, antikvitete, imovinu, prosirenje kuca ili cak staro vino.
Ima nekog buma i u prodaji potrosacke opreme, ali vecina onih koji su gomilali gotovinu kod kuce izleda da je potrosila svoju gotovinu na robu koja se moze preprodati za euro u novoj godini. Cak ima i trke za "otvorene" avionske karte, koje se mogu vratiti za euro ako se ne iskoriste.
Teorisjki, prodavcnice mogu odbiti da prime vise od 20.000 franaka (2.000 funti) u gotovini odjednom, ali ova ogranicenja se uveliko ignorisu - uz precutno zvanicno ohrabrenje.
Zeljna da konverzija postigne uspeh u narodu, francuska vlada nagovestava da nece isuvise detaljno ispitivati poreklo skromnih-do-velikih-suma gotovine koju iznesu pojedinacni gradjani.
Zamena treba da bude "tranzicija, a ne inkvizicija", rekao je Loren Fabius, Ministar finansija. Ipak, kako je ostalo 21 dan do dolaska eura - i samo 69 dana do ubrzanog nestanka franka 17. februara - ostaje oko 80 milijardi franaka za koje se jos ne zna gde su. To iznosi oko 1.600.000.000 novcanica od 500 franaka.
Jedan privatni bankar u Parizu je komentarisao: "Tajnost postaje navika, droga. Neki ljudi su paralisani idejom da iznesu novac, bez obzira na to kakve garancije daje vlada. Nisu to samo stare dame sa svojim zivotnim ustedjevinama. Ja znam sigurno da jedan od nasih klijenata, doktor, ima 3.500.000 franaka u novcanicama od 500 franaka kod kuce. On jos uvek pokusava da smisli sta da uradi sa tim".
Prema francuskom zakonu, privatnim pojedincima je dozvoljeno da zamene do 6.500 franaka preko bankarskog saltera a da im se ne postavljaju nikakva pitanja do kraja juna. Prema tome bi bilo moguce tom doktoru da zameni sav svoj novac ako poseti 50 razlicitih banki u sledecih 25 nedelja.
Slicni problemi postoje svugde. Spanske banke procenjuju da je ekstra 100.000 stanova prodato za gotovinu ove godie, sto je uzelo 3 milijarde funti u pezetama iz skrivene ekonomije. Pad u prodaji nekretnina se predvidja sledece godine. Slicna suma je opet potrosena u gotovini na nakit, umetnicka dela i potrosacku opremu. Smatra se da je kod gradjana nagomilano jos najmanje 6 milijardi funti u pezetama.
U Austriji vlada racuna da je 3 miliajrdi funti u silinzima sklonjeno i ocekuje ogroman bum potrosnje za Bozic. U Nemackoj je, zvanicni podsticaj da se donese procenjenih 3 milijardi funti u malim apoenima, skrivenim u flasama i fiokama, postigao veliki uspeh. Medjutim, smatra se da je jos uvek van opticaja nekoliko milijardi funti maraka.
Evropski bankarski zvanicnici se plase da bi skok u potrosnji gotiovine tokom narednih 11 nedelja mogao iskriviti cifre o platnom prometu unutar eurozone i proizvesti kratak, vestacki ekonomski bum. Jedan francuski zvanicnik je rekao: "Takav bum bi bio u redu, osim sto bi mogao biti pracen isto tako kratkim i vestackim padom, bas u trenutku kad mi zelimo da ljudi razmisljaju pozitivno o euru".
Mozda bi Evropska centralna banka trebalo da kopira pricu o Aladinu i zaposli torbare da setaju ulicama Evrope nudeci novi novac za stari.
Milijarde franaka, marki, pezeta, lira i silinga su se tokom protekle godine izvlacili ispod madraca i donjih fioka sirom Evrope, ali za ogromnu kolicinu nagomilanih novcanica velike vrednosti u "starim" valutama jos se ne zna gde su.
Ostalo je jos samo tri nedelje do lansiranja jedinstvene valute, pa se zvanicnici brinu da bi lavina konverzije velike kolicine gotovog novca nakon 1. januara - sa bumom u kupovini gotovim novcem tokom nove godine - mogla poremetiti prelaz na euro i poremetiti kalkulacije o platnom prometu i zdravlju ekonomija.
Francuska centralna banka je procenila pocetkom ove godine da je do 15 milijardi funti u gotovini nagomilano u Francuskoj, uglavnom u novcanicama od 500 franaka. Veliki deo toga su sredstva od "rada na crno", koji nije prijavljen poreskim vlastima. Mnogi stariji ljudi, medjutim, nikad nisu naucili da veruju bankama i nastavili su da stavljaju svoj novac pod madrac - ili u ono sto Francuzi nazivaju bas de laine (vunene sokne).
Do pocetka decembra francuska vlada je izracunala da se 7 milijardi funti ovog skrivenog novca vratilo u "vidljivu" ekonomiju, bilo ulaganjem na stedne racune ili potrosnjom gotovine na odmore, antikvitete, imovinu, prosirenje kuca ili cak staro vino.
Ima nekog buma i u prodaji potrosacke opreme, ali vecina onih koji su gomilali gotovinu kod kuce izleda da je potrosila svoju gotovinu na robu koja se moze preprodati za euro u novoj godini. Cak ima i trke za "otvorene" avionske karte, koje se mogu vratiti za euro ako se ne iskoriste.
Teorisjki, prodavcnice mogu odbiti da prime vise od 20.000 franaka (2.000 funti) u gotovini odjednom, ali ova ogranicenja se uveliko ignorisu - uz precutno zvanicno ohrabrenje.
Zeljna da konverzija postigne uspeh u narodu, francuska vlada nagovestava da nece isuvise detaljno ispitivati poreklo skromnih-do-velikih-suma gotovine koju iznesu pojedinacni gradjani.
Zamena treba da bude "tranzicija, a ne inkvizicija", rekao je Loren Fabius, Ministar finansija. Ipak, kako je ostalo 21 dan do dolaska eura - i samo 69 dana do ubrzanog nestanka franka 17. februara - ostaje oko 80 milijardi franaka za koje se jos ne zna gde su. To iznosi oko 1.600.000.000 novcanica od 500 franaka.
Jedan privatni bankar u Parizu je komentarisao: "Tajnost postaje navika, droga. Neki ljudi su paralisani idejom da iznesu novac, bez obzira na to kakve garancije daje vlada. Nisu to samo stare dame sa svojim zivotnim ustedjevinama. Ja znam sigurno da jedan od nasih klijenata, doktor, ima 3.500.000 franaka u novcanicama od 500 franaka kod kuce. On jos uvek pokusava da smisli sta da uradi sa tim".
Prema francuskom zakonu, privatnim pojedincima je dozvoljeno da zamene do 6.500 franaka preko bankarskog saltera a da im se ne postavljaju nikakva pitanja do kraja juna. Prema tome bi bilo moguce tom doktoru da zameni sav svoj novac ako poseti 50 razlicitih banki u sledecih 25 nedelja.
Slicni problemi postoje svugde. Spanske banke procenjuju da je ekstra 100.000 stanova prodato za gotovinu ove godie, sto je uzelo 3 milijarde funti u pezetama iz skrivene ekonomije. Pad u prodaji nekretnina se predvidja sledece godine. Slicna suma je opet potrosena u gotovini na nakit, umetnicka dela i potrosacku opremu. Smatra se da je kod gradjana nagomilano jos najmanje 6 milijardi funti u pezetama.
U Austriji vlada racuna da je 3 miliajrdi funti u silinzima sklonjeno i ocekuje ogroman bum potrosnje za Bozic. U Nemackoj je, zvanicni podsticaj da se donese procenjenih 3 milijardi funti u malim apoenima, skrivenim u flasama i fiokama, postigao veliki uspeh. Medjutim, smatra se da je jos uvek van opticaja nekoliko milijardi funti maraka.
Evropski bankarski zvanicnici se plase da bi skok u potrosnji gotiovine tokom narednih 11 nedelja mogao iskriviti cifre o platnom prometu unutar eurozone i proizvesti kratak, vestacki ekonomski bum. Jedan francuski zvanicnik je rekao: "Takav bum bi bio u redu, osim sto bi mogao biti pracen isto tako kratkim i vestackim padom, bas u trenutku kad mi zelimo da ljudi razmisljaju pozitivno o euru".
|
Copyright © 1995-2001 beograd.com. All rights reserved.
|
||
|
|
|