| |||||
10.02.2002.
Stephen Castle iz Haga
Milosevic izbegava britanskog advokata koji je tu da se
brine da sudjenje bude fer
Kad udje u sudnicu u utorak, na pocetku najveceg sudjenja za
ratne zlocine jos od Nirnberga, Slobodan Milosevic nece
razmeniti ni najosnovnije pozdrave sa Britancem izabranim da
stiti njegovo pravo na fer sudjenje.
Stiven Kej je jedan od tri advokata ciji je posao da se pobrinu
za fer sudjenje bivsem jugoslovenskom predsedniku, koji je odbio
da imenuje branioca i ne priznaje autoritet UN tribunala. Kako
ce g. Kej i njegove dve kolege obavljati svoj posao moze da
utice na ishod sudjenja, a moglo bi odluciti i da li ce takvi
kljucni medjunarodni svedoci kao Toni Bler, Bil Klinton i
Havijer Solana biti pozvani da svedoce.
Ali ovaj londonski advokat nece ocekivati zahvalnost optuzenog,
od koga do sada nije izvukao ni jednu rec. Svaki put kad su se
sreli na sudu, kaze g. Kej, "ja sam mu se nasmesio i klimnuo i
rekao 'Zdravo'. Nikad nisam dobio nikakav odgovor".
Jos od kad su pobednici drugog svetskog rata nametnuli pravdu
pobedjenima nije bilo tako vaznog sudjenja za ratne zlocine. G.Milosevic
je prvi bivsi sef drzave u istoriji kome se sudi na
medjunarodnom sudu za ratne zlocine i prvi lider protiv koga je
bila podignuta optuznica jos dok je bio na polozaju. Optuzbe
ukljucuju i genocid - sto je najozbiljnija optuzba u ladici ovog
UN tribunala - koja nosi dozivotnu robiju.
Vodeci sopstvenu odbranu, g. Milosevic je osigurao da ima
dovoljno vremena da iznese svoje stavove. On ce verovatno
provesti ceo drugi dan ovonedeljnog sudjenja govoreci.
Odgovor tribunala na neizbeznu optuzbu da je to predstava od
sudjenja bio je da imenuje g. Keja, i advokate iz Holandije i
Srbije, kao amici curiae (prijatelje suda) - neutralne
posmatrace koji mogu da ispituju optuzbu i unakrsno ispituju
svedoke. Oni ne primaju instrukcije od optuzenog, ali mogu
razviti argumente od stvari koje on kaze. A ako g. Milosevic
tvrdi (kako nagovestavaju izvori u Beogradu) da gospodu Blera i
Klintona treba pozvati, ovi amici curiae kazu da su
spremni da pokusaju da ubede sudije da se sloze s tim.
Optuzbe protiv g. Milosevica odnose se na zlocine na Kosovu, u
Bosni i Hrvatskoj. Pre devet dana optuzba je dobila znacajnu
pomoc kad su se sudije slozile da spoje ova tri sudjenja u jedno. To
je bilo olaksanje za tuzioce, jer se pokazalo da nije lako
ubediti svedoke da dodju iz Beograda i jednom, a kamoli dva ili
tri puta.
Na jednom nivou optuzbe koje se odnose na Kosovo trebalo bi da
su najlakse za dokazivanje. Ova pokrajina je bila (i ostala) deo
Jugoslavije, ciji je predsednik bio g. Milosevic kad se
odigravalo etnicko ciscenje. Dokazivanje komandne odgovornosti
trebalo bi da bude jednostavno u poredjenju sa teskocama
povezivanja g. Milosevica direktno sa zlocinima u Bosni i
Hrvatskoj.
S druge strane Karla Del Ponte, glavni tuzilac, je vec postigla
osude za druge za genocid u Srebrenici, i utvrdila se u drugim
sudjenjima koja su se tu odigrala. Ona ne mora da pocinje iz
pocetka, kao sto mora oko Kosova.
Prema Mihailu Vladimirofu, jos jednom amicus curiae,
postoje kljucne razlike izmedju ovog sudjenja i Nirnberga, od
kojih je vazna ta da je ovaj tribunal ustanovljen pod patronatom UN.
Jos jedan element je da su "Nemci imali dokumentaciju o svemu".
Ove nedelje stvar optuzbe ce biti vise pitanje skupljanja "posrednih
dokaza" od svedoka nego sa dokumenata.
Moze li sve ovo rezultirati u fer sudjenju? Profesor Vladimirof
kaze da se nada da ce ljudi zakljuciti da je bilo fer. Ali g.
Kej nije tako optimistican. "Videcemo", kaze on.
|
|||||
|