http://news.independent.co.uk/world/environment/story.jsp?story=117890

 

03.02.2002.

 

Geoffrey Lean

 

Antarktik postaje isuvise vruc za pingvine

 

Opadanje `frak' vrste je upozorenje za svet

 

Pingvini pocinju da napustaju delove Antarktika jer ledena pustos postaje isuvise vruca.

 

Broj dugorepih pingvina na poluostrvu Antarktik - najsevernijem delu ovog zamrznutog kontinenta - sve je manji kako globalno zagrevanje uzima maha. A strucnjaci upozoravaju da se, ako se nastavi promena klime, moze desiti da oni sasvim napuste veliki deo ovog rta dugog 900 milja.

 

Arhetipska "frak" vrsta voli hladno cak i vise od drugih pingvina. A ovo poluostrvo se zagreva brze nego skoro ijedno mesto na svetu, jer se tu temperature povecavaju barem pet puta brze od svetskog proseka. Naucnici smatraju da ovo remeti njihove izvore hrane.

 

Globalno zagrevanje im donosi jade i u drugim njihovim uporistima, na Ros moru. Dva gigantska ledena brega su se odlomila od ledene ploce Antarktika i blokiraju put od njihovih kolonija parenja do oblasti gde se hrane. Zbog toga oni moraju da hodaju 30 milja dalje da bi dosli do hrane - sto nije mala stvar kad se uzmeu obzir da oni mogu da idu samo jednu milju na sat. A s druge strane kontinenta se na hiljade mladih carskih pingvina udavilo blizu britanske baze Hali jer se led slomio rano, pre nego sto su oni naucili da plivaju.

 

Kao i rudarski kanarinci, frak-pingvini Antarktika upozoravaju na opasnosti koje se priblizavaju. Jer globalno zagrevanje zagreva ovaj zaledjeni kontinent brze nego ostatak sveta, a pingvini su medju prvima koji osecaju te efekte.

 

Posto ne lete, te ne mogu da pobegnu kao druge ptice, njih pogadja ono sto se desava i na kopnu i na moru. I posto je njih lako primetiti i izbrojati, oni rano ukazuju na to sta se mozda desava drugim vrstama.

 

Oni osecaju vrucinu najjace na poluostrvu Antarktik, koje strci iz polarne kopnene mase prema Juznoj Americi. Studije vazdusnih temperatura sirom sveta tokom protekla pola veka ukazuju na to da je ovo jedna od onih oblasti na planeti - zajedno sa severozapadom Severne Amerike i delom Sibirom - koja se najbrze zagreva. Britanski nadzor Antarktika kaze da su se biljke cvetnice brzo rasirile u ovoj oblasti, da se gleceri povlace, a da se sedam ogromnih ledenih povrsina istopilo.

 

Dok se poluostrvo zagreva, broj dugorepih pingvina opada. Naucnici sumnjaju na to da sve vece temperature ugrozavaju male ribe i druge morske zivotinje kojima se oni hrane, iako jos nisu sigurni kako.

 

Profesor Stiven Emsli sa Univerziteta Severi iz Severne Karoline smatra da ako se zagrevanje nastavi broj pingvina "ce i dalje opadati na ovom poluostrvu, a mnogi ce potpuno napustiti veci deo njega". Proucavanje fosiliziranih ostataka koje je on sproveo blizu britanske baze Rotera pokazuju da je broj pingvina naglo opao tokom toplijih perioda u praistoriji.

 

U barem jednoj prilici, pad broja pingvina na ovom poluostrvu bio je obelezen brzim porastom broja pingvina na Ros moru koje je vise od 2.000 milja udaljeno odatle. Ali poslednjih meseci im globalno zagrevanje i ovde stvara probleme. Istrazivaci americke Nacionalne naucne fondacije su rekli da jedna kolonija dugorepih pingvina na Rtu Rojds ove godine uopste nece sneti mlade. A naucnici na Skrips Institutu Okeanografije dodaju da jedna kolonija carskih pingvina na Rtu Krozijer takodje nije donela nove mlade.

 

Globalno zagrevanje takodje ugrozava ishranu carskih pingvina. Kad ima manje leda na moru populacija racica - koja je glavna u njihovoh ishrani - opada.

 

Uprkos svemu ovome, pingvini nisu u opasnosti od iskorenjivanja; njih jos uvek ima u milionskom broju na Antarktiku, a jedna vrsta pingvina izgleda uziva u ovom toplijem vremenu. Ali oni jos uvek upozoravaju na dolazece opasnosti. Po recima Medjunarodne unije za konzervaciju prirode, vodecem svetskom telu za konzervaciju: "Stvari koje se desavaju pingvinima su uvod stvari koje dolaze".