|
LM - Kosovo - behind the headlines
http://www.informinc.co.uk/LM/documentary/kosovo.html
Ko je sakrio dokaze?
Mick Hume vrsi reviziju racunovodstva Holokaust industrije 'Srbi "pale tela" zureci da sakriju dokaze o ratnim zlocinima`, najavila je naslovna strana lista Observer krupnim slovima 6. juna 1999. U ovom clanku je pisalo da, posto su izgubile rat oko Kosova, srpske snage su ocajnicki pokusavale da uniste dokaze o svojim zlocinima pre nego sto stignu istrazitelji suda za ratne zlocine: 'Tri odvojena izvora su identifikovala rudnik Trepca ... kao mesto gde Srbi spaljuju najmanje 100 tela dnevno u proteklih dva meseca' - sto cini najmanje 6.000 tela ukupno. U to vreme, ta tri izvora lista Observer nisu se cinila bas besprekornim: 38-godisnji etnicki Albanac koji nista nije licno video, ali je cuo price o tom rudniku od drugih izbeglica; starac iz nekog sela blizu Trepce koji je navodno pricao sa svojom cerkom satelitskim telefonom tri minuta; i jedan izvor 'blizak komandi OVK u Makedoniji', za koga su novine priznale da se 'mora obazrivo tretirati'. Ipak je ova sumnjiva mesavina glasina i propagande smatrana dovoljnom da se prica najavi preko cele naslovne strane.
Trepca je bilo jedno od prvih mesta koje su istrazile NATO snage po zavrsetku rata. Cetiri meseca kasnije, u oktobru 1999., medjunarodni tribunal za ratne zlocine u Hagu je morao da prizna da njegova intenzivna istraga tog rudnika nije dala nikakve dokaze o nekim telima; ne 6.000, ne cak ni sest, vec nijedno jedino telo.
U avgustu su spanski kriminolozi-patolozi, koji su otisli na Kosovo da pomognu u istrazi masakra, prezrivo odbacili zvanicne procene o tome koliko je etnickih Albanaca ubijeno. Jedan je navodno rekao novinama El Pais da im je receno 'da se pripreme da izvedu vise od 2.000 autopsija. Mi smo nasli samo 187 leseva i sada se vracamo [za Spaniju]'. Drugi je rekao 'Citam podatke UN. Oni su poceli sa 44.000 mrtvih. Onda su taj broj smanjili na 22.000. A sada idu sa 11.000. Jedva cekam da vidim koja ce biti stvarna cifra'. Za ovog patologa-kriminologa, potraga za masovnim grobnicama se pretvorila u 'semanticku piruetu ratne propagandne masinerije, jer nismo nasli nijednu - nijednu jedinu - masovnu grobnicu'. Jedna privatna americka analiticka grupa, koja je proucavala izvestaje FBI i drugih policijskih agencija koje rade na Kosovu, cak smatra da krajnji broj mrtvih moze da se racuna na stotine, ne na hiljade (vidi: Dzon Laflend: 'Masakri kojih nikad i nije bilo', Spectator, 30. oktobar 1999; Dzon Svejn: 'Izgubljeni u kosovskoj igri brojki', Sunday Times, 31. oktobar 1999.).
Tokom rata je poruka portparola NATO vlada i medija bila malo drugacija, jer su se svi maksimalno angazovali da opravdaju svoju intervenciju optuzivanjem Srba za nacisticki genocid na Kosovu. Ministri britanske vlade su se pojavljivali svakodnevno na konferencijama za stampu i cinilo se da jedva mogu da otvore usta a da ne izgovore rec koja pocinje sa 'g'. Tokom jedne kratke jutarnje konferencije za stampu 28. marta smesni ministar odbrane Dzordz (sada Lord) Robertson je rekao reporterima da se NATO suocava sa 'rezimom koji ima nameru da izvrsi genocid'; da je jedina svrha vazdusnih napada 'da spreci genocidno nasilje' i 'etnicko iskorenjivanje'; da ce se vazdusni rat nastaviti sve dok 'se genocidni napadi ne zaustave'; da je NATO ujedinjen u svojoj odluci 'da zaustavi ovu politiku etnickog ciscenja i eksterminacije'; i da bi srpski komandanti trebalo da pogledaju u svoju savest i da odbiju da poslusaju 'ta genocidna naredjenja'.
Mediji prijateljski nastrojeni prema NATO-u su isli jos i dalje, eksplicitno uporedjujuci sukob na Kosovu sa Holokaustom. U martu je list Sun hladno dao naslov svojoj prici o Kosovu preko cele strane 'NACISTI 1999. - srpska okrutnost jezivo podseca na Holokaust'. Kad su uzasne price o paljenju tela u rudniku Trepca se pojavile u junu, list Mirror nije oklevao da ovo mesto uporedi sa nacistickim logorima smrti. 'Trepca - ovo ime ce ziveti zajedno sa imenima Belzena, Ausvica i Treblinke', tvrdio je ovaj list. 'Ono ce biti urezano u pamcenje onih ciji su voljeni nasli zverski kraj na pravi nacisticki nacin konacnog resenja'.
Da bi podrzale ovu pricu, vlasti su ukazivale na zastrasujuce procene broja mrtvih na Kosovu. 18. aprila je Dejvid Sefer, americki ambasador za ratne zlocine, rekao americkoj televiziji da su Srbi ubili mozda cak do 100.000 mladih albanskih muskaraca. Mesec dana kasnije, 16. maja, americki ministar odbrane Vilijam Koen je rekao za CBS da 'do sada smo videli da je nestalo oko 100.000 muskaraca godista za vojsku. Moguce je da su ubijeni'. Ili, kako se ispostavilo, moguce je da vecina njih nije ubijena.
Naravno, Srbi su pocinili zlocine na Kosovu i bilo je puno tragicnih smrti. Ali, kako su to neki od nas tvrdili u to vreme, pokusati da se uporedi takav krvav, ali ne izuzetan, gradjanski rat sa nacistickom anihiliacijom Jevreja ozbiljna je greska. Cak i ako se sadasnja umanjena tvrdnja o 11.000 mrtvih ispostavi tacna, nazvati to genocidom u nacistickom stilu je slicno izjednacavanju saobracajne nesrece sa velikim zemljotresom. U politickom smislu, takvo poredjenje rizikuje i iskrivljavanje onoga sto se dogadja na Balkanu danas i prekrajanje istorije samog Holokausta, umanjivanje skale tog jedinstvenog uzasa (vidi 'Genocid: sta je u toj reci?' LM, maj 1999.)
Ako im date prazan list papira, inteligentni novinari ce normalno zakljuciti da na njemu nije nista napisano, a ne da ga je neko celog isarao a onda to pazljivo izbrisao. Pa ipak, suoceni sa nedokazanim pricama o zlocinima na Kosovu, isuvise njih je bilo spremno da pretpostavi da one mora da su tacne, a da nedostatak dokaza vidi prosto kao dokaz da se svedoci plase da istupe i da su Srbi unistavali dokaze.
Poistovecivanje Srba sa nacistima, proces koji se zahuktava tokom jugoslovenskih sukoba 90-ih godina, osigurao je da javno mnjenje poveruje u vecinu NATO-ve prljavstine. Mnogi novinari su bili spremni da izvestavaju price kao sto su paljenje tela u Trepci, ne zato sto su glupi ili sto su bili deo neke velike zavere, vec zato sto su prihvatili da su Srbi nacisti i kao takvi sposobni za sve. Poistovecivanje Srba sa nacistima je postalo izgovor za neznanje. Svako ko je dovodio u pitanje zvanicni stav rizikovao je da bude obelezen kao apolog genocida ili, kako je to rekla novi Laburisticki sef Kler Sort u emisiji Zenski sat 20. aprila, 'ekvivalent za ljude koji su popustali Hitleru'.
* Reprodukovano iz LM izdanja 126, decembar 1999./januar 2000.