|
Pise Bozidar Medic
01.06.2000.
Za lepsi beli grad
Birajuci prosle godine temu svojih buducih tekstova, nisam se ni jednog momenta dvoumio. Znao sam da ce moj rodni grad Beograd biti nepresusni izvor i inspiracija mojih tekstova. Ne moram ovo da vam objasnjavam, jer svakako znate koliko se voli grad u kome ste rodjeni i u kome ste proveli citav zivot.
Cesto sam razmisljao o tome kako da se barem simbolicno oduzim ovom divnom gradu, koji mi je pruzio utociste, ljubav i toplinu. Pre desetak godina, pruzila mi se prilika da grupi entuzijasta pomognem u ocuvanju lepota Beograda. Dobio sam ponudu da, kao novinar, iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, pratim akcije Ekoloskog pokreta Beograda. Putem medija, ekolozi Beograda skretali su paznju na sve ono sto ruzi sliku Beograda, ali i na ono sto treba pohvaliti i tako dati podsticaj onima koji neguju i unapredjuju izgled Beograda. I, verujte mi, uspevali su u tome. Tih nekoliko godina, koliko sam pratio akciju, a bilo je to pocetkom devedesetih godina, Beograd se zahvaljujuci njima zaista promenio - na bolje!
Druzeci se sa tim divnim ljudima, koji su volonterski, posle svojih svakodnevnih obaveza, obilazili beogradske ulice, baste, dvorista, otkrio sam da se iza sumornih fasada, nadomak bucnih, prometnih i prezagadjenih ulica, krije pravi raj! Nebrojeno puta sam prolazio Knez Mihailovom ulicom, ali nikada nisam dizao pogled, pa nisam ni video predivne terase nacickane raznobojnim muskatlama, begonijama, ruzama... Iza uzanih mracnih ulaza nalazila su se rakosna dvorista sa hortenzijama, brezama, lipama, klupama i stolovima za uzivanje... U nekima je cak bilo i vodoskoka, tunela od ruza i neverovatnih poduhvata kojima bi se mogli podiciti najspretniji bastovani. Ulazeci u njih, ulazio sam u neki drugi svet, daleko od gradske buke, guzve i prezagadjenog vazduha. Da nije bilo Ekoloskog pokreta Beograda ne bih spoznao to drugo lice Beograda, Beograda koji inace deluje previse uzurbano, otudjeno i sivo. Baste i cvetni balkoni koje sam video druzeci se sa ekolozima, pomogli su mi da saznam to drugo lice i prodrem u njegovu dusu.
Zahvaljujuci ekolozima, Beogradjani su saznavali za sve te divne ljude koji su godinama ulagali trud i vreme da bi svoj zivotni prostor oplemenili i ulepsali. Proglasavajuci balkon, bastu i ulicu meseca, ekolozi su im odavali priznanje, ali i i podsticali ih da nastave sa svojim divnim hobijem.
Organizovana je i dodela godisnjih nagrada, a neizvesnost ko ce dobiti ovo laskavo priznanje povecavala se iz dana u dan, jer su se svi trudili da sto vise doteraju i ulepsaju svoje male oaze. Secam se da je postojala i neka vrsta "antinagrade". Onima cija je ulica ili dvoriste proglasavano za najruznije, ekolozi su poklanjali metlu, ne bi li ih to podstaklo da ociste svoje okruzenje.
Dozvolicete mi da pomenem nekoga koga vise nema medju nama, a ko je veliki deo sebe poklonio Beogradu. Iako nije njen rodni grad, glumica Olga Poznatov, cuvala je i volela Beograd vise od mnogih koji su u njemu rodjeni. Bivajuci uvek u prvim redovima i inicirajuci nebrojene akcije Ekoloskog pokreta Beograda, gospodja Poznatov, ili samo Olga, kako je volela da je zovu, postala je sinonim za ekologe lepog belog grada. Mnogi je, medjutim, nisu voleli. Mislim na one koje je odvracala od toga da od beogradskih ulica i dvorista prave deponije smeca. I uspevala je u tome. Ne odustajuci nikad od namere da Beograd bude cist, umiven i beo, gospodja Poznatov je one koji je u toj nameri ometaju, svojom upornoscu, istrajnoscu i nepokolebljivom zeljom terala da ustuknu, povuku se i pocnu da razmisljaju kao ona.
Ekoloski pokret Beograda i dalje postoji i deluje, ali ne tako uspesno kao ranije. Pred najezdom onih kojima nije vazno kako grad u kome zive izgleda, ustuknuli su oni koji vole Beograd. Na zalost, ni Olge Poznatov vise nema medju nama, ali ce ona i dalje ziveti, barem u secanjima onih koji znaju sta je sve ucinila za Beograd.