|
Pise Bozidar Medic
15.06.2000.
PRONACI SVOJ RAJ
Blizi se vreme godisnjih odmora. Jos koji dan i zavrsice se i skolska godina, pa ce mnoge porodice, koje imaju skolarce, krenuti na zasluzeni i dugo ocekivani odmor. Onima koji nemaju decu ili imaju decu predskolskog uzrasta, puno je lakse, jer nisu ograniceni samo na skolski raspust, vec se mogu odmarati i u maju, junu ili septembru. Ali, kako bilo da bilo, svi oni moraju odluciti gde provesti ovogodisnji odmor?!
Naravno, najlakse je onima koji negde imaju kucu, na planini, moru ili u banji - jer znaju kuda ce! Kao i svake godine, njima ostaje samo da se usaglase oko datuma odlaska i povratka i da spakuju stvari. I ja sam do nedavno pripadao ovoj grupi, nazovimo ih "srecnika". Ali, posle komadanja i usitnjavanja Jugoslavije ostadoh bez tog svog raja i tako se, silom prilika i protiv svoje volje, svrstah u grupu onih koji iz godine u godinu razmisljaju o tome kuda na godisnji odmor.
Nije lose ni onima koji mogu da odu kod rodjaka, prijatelja, kumova. Uvek sam zavideo takvima. Jos kao dete, prizeljkivao sam da bilo gde imam nekoga. Bilo je mojih drugara koji su imali babu i dedu u selu, tetku na moru, strica u Nemackoj, a ja, kao poslednji baksuz, rodbinu imam samo u Beogradu!
Na najvecim mukama su, ipak, oni koji ni ove godine ne znaju kuda ce. Ograniceni i sputani mnogim okolnostima, od kojih je sigurno najvaznija kolicina novca koju mogu da izdvoje za letovanje. Tu odmah otpadaju aranzmani u inostranstvu, jer su cene avio karata previsoke, a kad se na njih dodaju vize, razne takse, izlazne, aerodromske i ko zna sta jos ne, onda su cifre zaista astronomske. Da ne pominjem ako imate i brojnu porodicu...
Dakle, uz potpunu slobodu izbora, a ipak uz izvesna ogranicenja, vecina se odlucuje za ostanak u zemlji i odlazak na planinu, u banju ili na more. Tu je, naravno, i sve popularniji seoski turizam, koji je po cenama najpristupacniji i koji poslednjih godina ima sve vise pristalica.
Letnji odmor ja uvek vezujem za more! Dok nisam visom silom ostao bez kuce u Dalmaciji, na moru sam provodio po dva, tri meseca godisnje, pa onda nije ni cudo sto me to plavo prostranstvo toliko privlaci. Mnogi ce se uvrediti, ali mi se cini da se nase sadasnje more, crnogorsko primorje, unekoliko razlikuje od onog na koje smo nekad isli. Dovoljno je da se samo prisetim trenutka izlaska iz aviona na trogirskom aerodromu i nesvakidasnjeg divnog spoja mirisa mora i mirisa borove sume. Crnogorsko primorje ne obiluje borovim sumama, vec ga uglavnom karakterise primorski hrast. Ali, ne bih vise o tome, samo me uhvati nostalgija i otme mi se jedan dubok uzdah. Znate na sta mislim. Ima jos puno razlika izmedju "onog" i "ovog" mora. Ali, sada nismo u poziciji da mnogo biramo. Moramo se zadovoljiti onime sto imamo. I crnogorsko primorje ima svojih cari, a Bokokotorski zaliv, sa drevnim gradom Kotorom, ne zaostaje za svetskim lepotama.
Mnogi, ipak, iz finansijskih ili nekih drugih razloga, nece ni ove godine nikuda moci da otputuju. Vec navikli na "vanredne okolnosti" i ekonomsku krizu poslednjih desetak godina, pristaju na prislini ostanak kod kuce bez pogovora. Mada ni njima nece biti lose kao sto se u prvi mah cini. Tu su Ada Ciganlija, Lido, bazeni, pa ce uz dobro drustvo i poneki rostilj, mnogima biti lepo kao da su otisli u neki daleki egzoticni raj! Kuda god odlucili da idete ili ne idete - zelim Vam lep provod!