|
Pise Bozidar Medic
29.06.2000.
TRACAK NADE
Proteklih dana medju mojim sugradjanima nije bilo srecnije populacije od starih deviznih stedisa. Jednog jutra osvanula je vest da ce banke od 1. juna starim deviznim stedisama isplacivati po 150 DEM u dinarskoj protivvrednosti, a od 1. jula u devizama. Sto je najvaznije, odredjen je novi, stimulativni kurs, pa ce marke biti obracunate po kursu od 20 dinara, a ne 6 dinara, koliko je zvanicni kurs, sto svakako nikome od starih deviznih stedisa ne bi odgovaralo.
Davno to bese, ni ne secam se koje godine, kada su banke isplacivale devizni kes, pa se vecina stedisa vec oprostila od svoje ustedjevine. Najgore su prosli oni koji su svoje poverenje ukazali Dafini i Jezdi, ali nista gore ni oni koji su svoje zivotne zalihe drzali u drzavnim bankama. Sada se pojavila nada da ce ipak doci do svojih para, malo po malo, ali da ce ipak uspeti da od drzave dobiju ono sto su pojedini od njih stedeli dugi niz godina.
I, naravno, vec prvog dana najavljene isplate formirase se redovi ispred banaka. Za cudo, ne preterano dugi, jer se ocekivalo da ce biti kilometarski. Prvi su pohrlili penzioneri, jer je iznos od 150 DEM necija visemesecna penzija, pa ce kao svojevrsna "infuzija" svakome dobro doci. Sretoh komsinicu, koja je presrecna direktno iz banke pojurila u prodavnicu i potrosila citavih 500 dinara!!! A da Vam ne pricam sta sve moze da se kupi za tih tricavih 500 dinara. Pola korpe namirnica. Ali, imajuci u vidu da je polovina njene penzije, koju dobije na dve-tri nedelje, samo nesto veca od pomenutog iznosa i da ona nije mogla ni da sanja da u jednom cugu u prodavnici potrosi tako veliku svotu, vec je morala da je razvlaci po dve- tri nedelje i podmiri sve ostale troskove - stanarinu, struju, grejanje, telefon... onda nije cudno njeno odusevljenje posle obavljene kupovine. Cujem, pre neki dan da je otputovala u banju. Mada 150 DEM nije preterano veliki iznos, jer se pansioni po hotelima krecu u najboljem slucaju od 20 DEM na vise, ipak je posle ko zna koliko godina uspela sebi da priusti i taj luksuz - odlazak u banju!
Ali, ona ce barem znati gde je taj novac otisao, jer ima i onih koji ce ovih 150DEM cuvati za crne dane ili "ne daj, Boze" ili ce ih troskariti polako i dodavati svakoga meseca po malo uz penziju, pa ce se one istopiti i nestati, a niko nece znati ni kako ni kada.
Sve to deluje pomalo ponizavajuce. Barem meni. U redovima stoje uglavnom stariji ljudi. Po njihovoj garderobi se vidi da su nekada, kada su to sebi mogli da priuste, poklanjali dosta paznje svome izgledu i oblacenju. Setih se izraza koji su u mojoj porodici koristili za nekoga ko je nekada nesto znacio pa se "srozao" - za takve bi govorili da izgledaju kao propali grof ili grofica... Sada takva gospoda i intelektualci stoje i cekaju milostinju. A cekaju svoj novac, koji su posteno zaradili i deponovali u banku da im se nadje za stare dane. A kad su ti dani dosli - novca nije bilo!
Najavljeno je da ce isplata sledece rate od 150 DEM poceti 28. decembra. Do tada ce jos dosta vode proteci Dunavom, ali je ostalo da se nadamo da ce biti "spaseno" i tih drugih 150 od one svote od koje smo se vec odavno oprostili!