|
Pise Bozidar Medic
13.07.2000.
PAKLENO LETO
"Danas je u Beogradu izmereno....". Koliko god da kazu da je stepeni izmereno, mislim da je u mom stanu uvek bilo bar desetak vise! Uostalom, svako ko stanuje na poslednjem spratu, u potkrovlju ili ima stan na suncanoj strani, suocen je ovih dana sa istim problemom. Narocito su me tesili prognosticari koji kazu da je ovo najtopliji april u poslednjih sto godina! A onda je dosao natopliji maj, pa najtopliji jun, a nasledio ga je jos topliji jul. Pre par dana predjen je i famozni cetvrdeseti podeljak.
Kad sam bio mali, temperature vazduha tokom letnjih meseci uglavnom su se kretale izmedju 25 i 30 stepeni. Vrhunac leta je bivao kada je u dolini Neretve mereno 37 stepeni! Zime su iz godine u godinu sve blaze i sa manje padavina, a leta sve toplija. Kao da polako idemo ka tacki kljucanja! Ponekad pomislim kako bih voleo da sam se rodio u neko drugo vreme, ali kad se setim ozonskih rupa koje su sve vece, zracenja koje je sve jace, postane mi drago sto se nisam rodio stotinak godina kasnije, jer ko zna kako ce zivot na zemlji tada izgledati. Mozda ce u modi biti zemunice, a na povrsinu ce se izlaziti samo nocu!
Ali, da se okanim naucne fantastike (ili mozda pak "buducnosti", mada ne bih voleo da sam u pravu). Razgovarajuci sa prijateljima o predstojecem godisnjem odmoru, shvatio sam da se vecina njih plasi da ide na more i izlaze suncevim zracima. I pored brojnih upozorenja, mislio sam da ipak preteruju. Ne misle, valjda, da je najbolje zatvoriti se u stan i nikuda ne mrdati! U pojedinim trenucima sam izuzetno tvrdoglav i ne priznajem da su drugi u pravu. Verovatno tu ima udela i to sto sam poreklom Bosanac! Pa ne bi izmislili toliko viceva o Bosancima da u njima nema bar malo istine. Desilo se to i ovoga puta. Moja tvrdoglavost naterala me je da jednog prepodneva, na plus "ko zna koliko", odem na bazen i malo se rashladim! Oni koji su znali za tu moju nameru, odustajali su posle brojnih upozorenja i govorili mi da nisam bas pri cistoj svesti. Nisu bili drugaciji ni komentari onih koji su naknadno culi za moje iskustvo sa bazena.
A evo kako je sve izgledalo. Mada sam rodjen u Beogradu, necete verovati, nikada me put nije naneo na bazen u Kosutnjaku. Sada mi je bilo zao zbog toga. Ali, kako ono ljudi kazu - nikad nije kasno. Mom iznenadjenju nije bilo kraja. Prizor sa nekih drugih meridijana, iz nekog letovalista sa spanske ili grcke obale. Bazeni smesteni u sumi. Nekoliko njih, od onih za najmladje, plitkih i nepravilnih oblika, do pedesetmetarskog olimpijskog. Naravno, tu su i neizbezne skakaonice, od dva, pet i deset metara. Milina za decurliju, ali i za odrasle. Ostali beogradski bazeni ne mogu se pohvaliti mestima sa puno hlada, pa je to i bio jedan od razloga sto sam ovoga puta otisao na bazen u Kosutnjaku, pretpostavljajuci da je u sumi. Sama cinjenica da ima nekoliko bazena, otklanja pretpostavku da je mozda guzva. I zaista, prijatno me je iznenadilo to sto ne skace svako svakome po glavi, sto mozete da plivate do mile volje, uzduz i popreko, kako god vam se cefne! Sve u svemu - sve pohvale ovom bazenu, tj. bazenima.
Jedina zamerka je bila da, kao i obicno, nemamo obicaj da ulazemo preveliki trud u nesto sto samo po sebi lepo izgleda. Tako je i ovoga puta. Mala ulaganja i malo rada ucinili bi ovaj bazen jos atraktivnijim. Ostaje samo da se nadamo da ce mozda neki privatnikili neki entuzijasta jednog dana preuzeti sve i uz malo ulaganja napraviti kafic, poslasticarnicu, diskoteku ili vec nesto sto ce upotpuniti sadrzaje i ponudu i ulepsati nase vreme provedeno na bazenu.
A sad da se vratim ozonskim rupama s pocetka price. Naravno, donekle su bili u pravu oni koji su me upozoravali na preterano jake sunceve zrake. Moja koza, i pored zastitne kreme sa faktorom "beskonacno", posle samo par sati izlaganja suncu dobila je jarko crvenu boju. Za tako nesto ranije mi je bio potreban citav dan ili cak dva. Nikada nisam bio od onih koji se kriju pod suncobranima, borovima ili se prvih dana kupaju i suncaju u majicama. Uvek sam prizeljkivao da moj ten sto brze potamni, pa i po cenu neprijatnog peckanja prvih par dana. Ovoga puta, uverio sam se da ipak moram da promenim taktiku. Ni sunce nije sto je nekad bilo. Bakarna boja se moze steci i malo laganije, sa umerenijim izlaganjem suncu, ali i dalje ostajem pri tome da ne treba bezati od njega, kao sto misle neki moji prijatelji. A za one koji se ne slazu sa mnom, ostaje nocno kupanje, na primer na Tasmajdanskom bazenu, u mracnom ambijentu sa diskretnim svetlima sa dna bazena i muziku koja ce ulepsati citav dozivljaj.