|
Pise Bozidar Medic
27.07.2000.
NAJEZDA SKAKAVACA
Pre nekoliko godina imali smo priliku da na televiziji pogledamo film koji je sokirao mnoge. Film u kome su polja u Juznoj Americi izgledala kao posle atomske katastrofe. Nikome nije bilo jasno sta je moglo da napravi takvu pustos, a onda je usledilo objasnjenje koje smo gledali bez daha. Tamni oblak koji se priblizava polju i polako prolazi, a iza njega ne ostaje nista! Bukvalno nista. Mnogi su sumnjali da je u pitanju neki filmski efekat ili fotomontaza, ali se na usporenom snimku sve jasno videlo. Komentar nije bio potreban. Skakavci su opustosili hektare zelenih povrsina, a ljudi su bili nemocni da ih u tome sprece.
Setajuci Beogradom setih se te najezde skakavaca. Beogradske ulice u poslednje vreme su takodje pod najezdom. Ali ne skakavaca, vec - automobila!
Cini mi se da u ovom trenutku Beograd ima vise automobila nego stanovnika. Takav utisak stekoh nakon grcevite borbe da se probijem do centra grada. Po definiciji, koje se secam jos iz auto skole, trotoari su povrsine namenjene pesacima, a kolovoz je rezervisan za motorna vozila. U Beogradu sada postoji samo kolovoz! Pesaci su proterani sa trotoara i snalaze se kako ko ume. Provlace se izmedju parkiranih automobila, preskacu razne zardinjere i ograde, pretrcavaju preko ulice da bi zaobisli nakaradno parkirana vozila. Nikakvog reda nema...
Poslednjih meseci doslo je do sukoba gradskih i republickih vlasti, znate vec onu staru boljku - sukob opozicije i pozicije. Tako je prekinuta saradnja izmedju Parking servisa, ljudi zaduzenih za uklanjanje nepropisno parkiranih vozila i pripadnika policije, koji su tu bili da bi kaznjavali nesavesne vozace. Zbog svega toga trpi niko drugi nego - pesaci!
Kao dugogodisnji vozac, ne mogu da kazem da volim nepopularne "paukove", sta vise, mrzim ih iz dna duse, jer me podsecaju na lesinare koji cekaju svoju zrtvu, ali se dok su oni funkcionisali u saobracaju koliko-toliko znao red.
Centralne gradske ulice zakrcene su ne samo u "spicu", vec tokom citavog dana, jer su kolovozne trake pretvorene u parkinge. Od nepropisno parkiranih vozila ne mogu da prodju ne samo pesaci, vec ni automobili, a poseban problem nastaje kada se, recimo, mimoilaze dva autobusa. Sve stane, stvore se kolone i s jedne i druge strane, a nestrpljivi i nervozni vozaci trube, vicu, psuju... Ponekad dodje i do poneke carke, pa i do tuce.
Sve ovo bilo bi izbegnuto da su beogradski vozaci malo disciplinovaniji. Parkiranje u Beogradu jeste veliki problem i gradske vlasti bi morale da malo vise paznje posvete tome, ali bi i savesniji odnos vozaca doprineo resavanju ili barem umanjivanju ovog problema.
I sam sam vec dve decenije vozac i znam kakav je problem pronaci slobodno parking mesto u centru grada. Mrzim "paukove" i mislim da oni nisu resenje, jer su kazne prilicno visoke i oni resavaju ovaj problem samo trenutno. Narocito me iznervira kada u dane vikenda vidim ove "lesinare" kako strpljivo cekaju u blizini gradskih pijaca, a znaju da Beogradjani moraju da se snabdeju i da nemaju gde da se parkiraju.
Po mom misljenju, resenje bi moglo biti jednostavno. Uz izgradnju jos poneke javne garaze u centru grada, kada se za to stvore uslovi i obezbede sredstva, samo podizanje svesti onih koji voze doprinelo bi uspostavljanju izvesnog reda u saobracaju. Dovoljno bi bilo da se vozaci parkiraju tako da nikome ne smetaju, niti ometaju saobracaj. Mislim da bi takvima trebalo "progledati kroz prste", makar se parkirali i na zabranjenom mestu, te "paukovi" ne bi morali da intervenisu.
Reci cete da sam zaista kivan na vozace, iako sam i sam vozac, pa je to potpuno nelogicno. Priznajem da je cudno, ali ono sto sam video pre nekoliko dana nateralo me je da pocnem ovako da razmisljam. Sve sam mogao da podnesem i zaboravim. I neopisive guzve i pravi haos u parkiranju. Ali kada sam u sred Skadarlije, najlepseg dela starog Beograda, video automobile, nesto u meni je puklo. Zar je moguce da za vozace ne postoji nista sto je sveto!?