|
Pise Bozidar Medic
10.08.2000.
PIKNIK NA ZVEZDARI
U nemogucnosti da nekuda otputuju i tako malo lakse podnesu ovogodisnje tropske letnje vrucine, Beogradjani se vikendom okupljaju na nekom od obliznjih izletista. Razlozi neodlaska nekuda van Beograda manje-vise su slicni, a najvazniji je sigurno onaj finansijski. Ali, i pored toga sto ce leto provesti "kod kuce", mnogi moji sugradjani su se potrudili da bar malo sebi ulepsaju to vreme.
Kada vikendom setam sa sinom, tj. kada imamo vise vremena za setnju, obicno odemo do Topcidera, Kosutnjaka ili Usca. Ovoga puta, pozeleli smo da promenimo marsrutu. Setili smo se da odavno nismo bili na Zvezdari. Moj sin je bio odusevljen. Pronasao je, "duboku sumu", kako on voli da zove nesto sto iole lici na sumu iz price o Crvenkapi i vuku. Uzivao je, zamisljajuci da je u nekoj prasumi na drugom kraju sveta.
Ja - nisam uopste bio odusevljen. Dosao sam na Zvezdaru nakon duzeg vremena i nisam mogao da je prepoznam. Ono sto sam zatekao licilo je na veliki kontejner. Umesto trave, zemlja je bila pokrivena najlon kesama, plasticnim flasama, zatvaracima od piva... tu i tamo ostaci improvizovanog rostilja, gomila pepela i po neka cigla. Kako bi neki rekli - tragovi civilizacije! Dakle, sva mesta na koja su ljudi doprli ne moraju da izgledaju "civilizovano"! Naprotiv, pozelim da civilizacija nikada nije doprla u neke krajeve. Barem bi ostali cisti, netaknuti, prirodni!
Ako vec uzivamo u onome sto nam je priroda dala, onda barem mozemo da joj se oduzimo tako sto nece ostati nikakvi "tragovi" za nama i sto se nece primetiti da smo tu boravili.
Pretpostavljam da "Gradska cistoca", preduzece koje se, izmedju ostalog, trudi da beogradske ulice budu ciste i umivene, nije nadlezna i za ovaj deo grada. Bar da jeste! A ako ipak gresim i jeste nadlezna, onda je strasno da je dopustila da ovako izgleda jedno od izletista Beogradjana, koje se nalazi tako blizu centra grada.
Zapoceo sam ovu pricu glasno razmisljajuci o sugradjanima koji leto provode kod kuce, tj. ostaju u Beogradu. Neki od njih su ovog vikenda svratili do Zvezdare, ne bi li pobegli od tridesetak i nesto stepeni u svojim stanovima i jos po necega.
A na Zvezdari milina - duboka hladovina i vetric od koga vam na trenutak bude cak i hladno. Za obliznjom klupom i stolom okupilo se neobicno drustvance. Okupilo se nekoliko generacija. Svi veselo cavrljaju, smeju se i ocito - lepo se zabavljaju. Svako je poneo nesto. Jedni rostilj, drugi pice, treci salatu, cetvrti nesto da se "baci na rostilj'! I, sve u svemu, bice im prelepo. Za sve njih zajednicko je jedno - prijatno ce provesti dan i privremeno pobeci od svih briga i problema. Opusteno cavrljajuci o svemu i svacemu, rastereceni, uz dobro pice i poneki specijalitet sa rostilja, zelece da ovaj dan potraje sto duze. Sto rece Bajaga u jednoj svojoj pesmi...."'Ajde, Boze, budi drug, pa okreni jedan krug unazad planetu....".
Vreme ipak tece, ali lepo proveden dan na Zvezdari sigurno ce ih naterati da ponovo organizuju slicno okupljanje. A bas bog toga, zbog ponovnog dolaska, trebalo bi da pre odlaska svojim kucama uklone sve tragove svog danasnjeg boravka na Zvezdari. To bi trebalo da urade za sebe, ali i za druge, za one koji ce tek doci da provedu par sati u ovoj lepoj sumi. Nisam ostao dovoljno dugo da bih to proverio, ali se nadam da ovi danasnji izletnici o kojima sam vam pricao - ipak vole svoj grad!