|
Pise Bozidar Medic
17.08.2000.
CUDA TEHNIKE
Svedoci smo cinjenice da se zahvaljujuci cudima tehnike nacin zivota menja iz casa u cas, iz trena u tren. Ono o cemu smo do nedavno samo mogli da citamo u naucno-fantasticnim romanima sada postaje svakodnevica. Tempo kojim se menja kvalitet i nacin zivota moje generacije puno je brzi od onoga kojim se menjao zivot generacije mojih roditelja. To je i jedan od razloga zbog kojeg se kaze da sada nekako "brze zivimo"!
Da se vratimo pola veka unazad. Kao socijalisticka drzava, usvajali smo naucna dostignuca Zapada sa izvesnim zakasnjenjem. Za to je postojalo nekoliko razloga. Jedan od njih bio je, svakako, finansijski problem. Jer, za uvodjenje novih tehnologija bilo je potrebno puno sredstava, a mi kao zemlja u razvoju cesto nismo mogli da ulazemo u nesto novo. Ali, na stranu to. Neposredno posle Drugog svetskog rata, sve sto je dolazilo "sa Zapada", tj. iz kapitalistickih zemalja, bilo je a priori odbacivano kao "nepodobno, stetno...", tj. nije se uklapalo u tadasnja moralna nacela i politicka pravila. Vremenom, krisom i potajno, Zapad je ipak ulazio na mala vrata u nase domove.
Najvece cudo koje smo prihvatili u to doba, bez sumnje, bila je - televizija! Pocetkom sezdesetih godina kod nas su bili retki oni koji su posedovali TV aparat, pa su se prijatelji i rodjaci okupljali subotom uvece da bi videli to najnovije cudo tehnike. Nakon izvesnog broja godina dogodilo se novo cudo - slika vise nije bila crno-bela, vec je u nas stan usla boja. Sve je bilo kao u stvarnosti, a ovo otkrice ucinilo je da televizija dobije jos vise obozavalaca i postovalaca. Bioskopi su polako potiskivani, a porodice su najcesce ostajale kod svojih kuca, okupljajuci se ispred televizora i zajedno gledajuci ono sto je bilo na programu.
U doba mog detinjstva, sezdesetih godina, kao sto su retki bili oni koji su posedovali televizor, tako je bilo i jako malo onih koji su imali kino kameru, popularnu "osmicu" - kamere sa slikom u boji, ali bez zvuka. I to je, takodje, tada bilo cudo. Uhvatiti pokret! A onda se sve odvijalo munjevitom brzinom. Video kamere su poslwdnjih godina postale inventar u skoro svakom domu, video rekorderi takodje.
Sezdesetih i sedamdesetih godina telefoni su bili rezervisani samo za one koji su obavljali neku vaznu drzavnu funkciju. Osamdesetih, bilo je neobicno ako kod kuce nemate telefon. Do pre par godina, u americkim filmovima smo sa ceznjom gledali telefone koji su funkcionisali bez obzira gde se nalazite. Zbog toga su ih i nazvali - mobilni telefoni. Sada su i oni deo naseg svakodnevnog zivota.
Proizvodjaci mobilnih telefona sada se utrkuju ciji ce telefon ne samo biti lepse dizajniran, nego koji ce imati vise funkcija, a pri tome da po dimenzijama bude manji. S mobilnog telefona ne samo sto mozete da posaljete pisanu poruku drugom korisniku, vec mozete poslati i fax ili e-mail. Pa zar to nije cudo! Da nam je neko pricao o tome pre par godina, mislim da bismo se samo nasmejali i pomislili kako ima bujnu mastu.
Ali, to nije sve. Kucne ljubimce, pse, macke i papagaje, zamenili su novi ljubimci - mobilni telefoni. Kao sto su nekad devojcice oblacile i presvlacile svoje Barbike, tako sada svi "oblace" svoje mobilne telefone. Prvo su se pojavile kozne futrole, zatim providne plasticne, a pre par meseci pojavile su se i futrole u obliku meda, kuca, maca, prasica, zabaca, patkica... Vise ne predstavlja cudo kada vam u sred prodavnice, pozorista, fakulteta zazvoni nesto u dzepu, ali zato predstavlja cudo kada izvadite koalu, prislonite je na uvo i pocnete da pricate.
Medjutim, cuda se ne zavrsavaju s mobilnim telefonima. Nesto pre pojave mobilnih telefona, u domove na Zapadu usao je Internet! Kompjuteri nisu vise sluzili samo za obradu podataka i kao baze podataka, vec su postali sredstvo povezivanja ljudi sirom sveta. Najbolje, najbrze, a ujedno i najjeftinije sredstvo komunikacija, Internet je postao redovna pojava i u nasim domovima.
Ne mogu ni da pomislim na to kako smo ranije nabavljali na primer dokumentaciju za maturski, diplomski ili magistarski rad. Za to su nam bili potrebni meseci truda i rada. Sada je nesto najjednostavnije i najuobicajenije "uci" u Kongresnu biblioteku i pribaviti potrebnu dokumentaciju. Pomocu Interneta mozemo da posaljemo poruku sa jednog na durgi kraj sveta i da ona stigne u roku od par minuta. I to nije sve. Koristeci specijalne kamere i mikrofone, preko Interneta sada mozete razgovarati sa svojim rodjacima i prijateljima, ma gde se oni nalazili! I to za cenu jednog lokalnog telefonskog poziva.
Iz dana u dan tehnika napreduje. Taman mislimo da je bilo dosta novih cuda i da smo zasluzili mali predah, jer morate priznati naporno je ici u korak sa novim otkricima. Narocito finansijski.
Eto, i Internet polako prestaje da bude cudo. A sad, preostaje nam samo jedno - da cekamo naredno cudo!