|
Pise Bozidar Medic
14.09.2000.
"OPASNE" POLITICKE IGRE
U jednom od prethodnih tekstova pisao sam o predstojecim izborima i o tome kako sve predizborne kampanje i trke lice jedna na drugu. Vec unapred mozemo da predvidimo kako ce izgledati, razlikuju se samo u nijansama. Ko ce smisliti bolji slogan, efektniji plakat, privuci birace nesvakidasnjim govorom i obecanjima.
Tako je i ovoga puta. Stotine hiljada maraka (da ne kazem milioni dinara) utroseni su za novinske, radijske i tv reklame, zakup prostora na nekoj od lokalnih tv stanica, za ogromne plakate po bilbordovima. Stampan je ogromni propagandni materijal. I sve to u jednom cilju - pridobiti sto vise biraca i dobiti sto vise glasova!
Kako se blizi dan kada cemo svoje poverenje pokloniti nekome od ucesnika ove predizborne trke, imam utisak da sve njihove pripreme dobijaju na dinamici i polako se priblizavaju tacki kljucanja.... Po ulicama svakodnevno vidjamo mladice i devojke koji sa kantama punim lepka i cetkama traze pogodno mesto za stavljanje predizbronih plakata. Posle njih dolaze oni koji flomasterima, sprejovima ili obicnom masnom bojom dopisuju, docrtavaju i "ulepsavaju" te dugo osmisljavane slogane. Treci krug predstavljaju oni koji preko svega toga lepe nove plakate konkurentske stranke. I tako u krug.
Medjufaza je najgora. Kada pristalice suprotnog tabora krenu da cepaju i "preuredjuju" uredno nalepljene plakate. Beograd tada lici na jedan veliki kontejner. Cistaci ulica ne mogu da stignu da pociste sve papire koji se nadju po ulicama, jer ih oni koji ih lepe i oni koji ih cepaju neprekidno kruze gradom.
Jutros sam prisustvovao neobicnom dogadjaju. Na uglu svoje ulice cekao sam druga koji je kao i obicno kasnio, te se moje cekanje prilicno bilo oduzilo. Vec sam gubio strpljenje, a onda mi je paznju privukla grupica mladica koja je veselo cavrljala i dogovarala se o necemu. U rukama su im bile kante, cetke i plakati... To su bili oni s pocetka price. Ali, nisam znao kojoj strani pripadaju - opoziciji ili poziciji. No, to sad nije ni vazno.
Posmatrajuci kako spretno i uigrano citave zidove predratnih (mislim na Drugi svetski rat) zgrada "dekorisu", tek kasnije sam primetio tri mladica koja su ih posmatrala iz prikrajka. Za razliku od mladjanih veselih, razdraganih, vizljavih postavljaca plakata, "posmatraci" su bili srednjih godina, nabildovani, izbrijanih glava... Prva misao koja mi je prosla kroz glavu je bila da ce doci do guzve! "Posmatraci" su ih pratili u stopu, premestajuci se sa coska na cosak, iz ulaza u ulaz, ali uvek na pristojnoj udaljenosti. Molio sam se da ih mladici primete, ali su oni uz smeh i salu dalje nastavljali da lepe plakate ne obaziruci se na momke koji su pratili svaki njihov pokret.
Vec sam smisljao sta da uradim ako dodje do sukoba i cvrsto drzao telefon u rukama kako bih sto pre pozvao policiju ukoliko to bude potrebno. A onda su klinci zavrsili svoje umetnicko delo i "pod konac" nalepljeni plakati osvanuli su na par obliznjih zgrada. Okrenuli su se ka svojim diskretnim pratiocima, stavili im do znanja da su zavrsili posao i da mogu svi zajedno da krenu na dorucak. Mome iznenadjenju nije bilo kraja. Koliko god sam se obradovao sto nece doci do tuce, toliko mi je bilo cudno sto su potencijalni neprijatelji u stvari bili zastitnici ovih goluzdravih momaka. Politicke igre bi trebalo da budu bezopasne, a njihovi akteri da se nadmecu umecem a ne snagom. U tom slucaju nikakvi telohranitelji ove vrste ne bi bili potrebni.
A kad sve prodje, kad prodje taj famozni 24. septembar, samo ce se sve odjednom zaustaviti i kao da nikakve trke nije ni bilo. Po zidovima ce ostati pocepani i iskrabani plakati, koji ce nas izvesno vreme podsecati na to da su nedavno bili izbori....i nista vise. Onda nastupaju oni koji imaju mukotrpan posao, da sve te poderotine poskidaju i da fasade prelepih zgrada ponovo dobiju svoj stari izgled. Sve do narednih izbora, a onda iz pocetka!