|
Pise Bozidar Medic
12.10.2000.
GENERALNO CISCENJE
Nakon dana "haosa i bezumlja", kako su mnogi analiticari nazivali prethodnih nekoliko dana, na ovdasnjim prostorima konacno je nastupio kakav-takav mir. Zivot je poceo da se "vraca u normalu" i da se otklanjaju posledice "dogadjanja naroda".
Ne znam kako je bilo u ostalim gradovima u Srbiji, ali u Beogradu je bilo zaista zestoko i sada je potrebno dosta vremena da se otklone posledice narodnog nezadovoljstva falsifikovanjem rezultata nedavno odrzanih izbora. U momentima kada je raspolozenje masa koje su bile na ulicama glavnog grada Jugoslavije dolazilo do tacke kljucanja, desavanja su uzimala neki nezeljeni tok, a posledice ce biti vidljive jos mesecima.
Kao i svakoga ko je rodjen ovde, ko zivi u Beogradu i ko voli ovaj grad, interesovalo me je sta se desilo sa zgradom Savezne skupstine, jer je ona svakako jedno od obelezja Beograda i nezaobilazni motiv na razglednicama. Iako mi je drago sto je opozicija konacno dobila sansu da ovom drustvu podari lepse dane, tuzno je sto je u danima promena stradala jedna takva zgrada. Bes i nezadovoljstvo mogli su biti izrazeni na drugaciji nacin. Dok sam gledao posledice tog vandalizma, cuh jednu stariju gospodju kako sa tugom u glasu kaze da ni Hitler nije unistio ovo divno zdanje, a to su ucinili "oni koji zele promene i zele bolje sutra!". Pitajuci se kakvo ce onda biti "to sutra", kada su ga na ovakav nacin zapoceli, uputila se dalje, verovatno da vidi gde je Beograd jos "iskrvario".
Osim zgrade Savezne skupstine, u Beogradu je proteklih dana "stradala" i zgrada Radio televizije Srbije, koja je (gle ironije!) sada demolirana vise nego u NATO bombardovanju, zatim nekoliko prodavnica i Etnografski muzej, u cijoj zgradi je sediste Glavnog odbora Socijalisticke partije Srbije. Osim zgrada, nastradao je vozni park RTS-a, kao i nekoliko vozila Ministarstva unutranjih poslova, a i po neki privatni automobil, koji se "nasao na putu" razjarene mase.
Jutro posle gomile suzavca, kamenica i ko zna cega sve ne, Beograd je izgledao tuzno. Puste ulice, izgoreli i prevrnuti automobili, kontejneri na sred ulice, polupane sofersajbne, puno papira, pocepanih plakata, otpadaka, kao da je prosao uragan. Narednih par dana, kada su gradske sluzbe pocele sa precutnim strajkom, a tu pre svega mislim na djubretare, Beogradom je zavladao potpuni haos. Barem sto se cistoce tice. Jedini izlaz je bio da novoimenovani gradonacelnik Milan St. Protic svoj prvi plus kod Beogradjana "zaradi" tako sto ce pozvati svoje sugradjane, pa i izaci sam da cisti ulice svoga grada. I tako nesto je zaista i bilo potrebno. To jutro videh komsiju koji pere auto i u sali mi uz pozdrav kaze da se i on pridruzio akciji gradonacelnika Protica tako sto ce njegov auto biti cist!
Mislim da bi u ovom trenutku trebalo ostaviti po strani razna osvetoljubiva osecanja, smene rukovodecih kadrova i pohitati da se sto pre svima obezbedi koliko-toliko pristojan zivot. Cuda se ne desavaju preko noci, ali se treba potruditi da zivot konacno krene uzlaznom linijom. Pre svega, treba se potruditi da gradske sluzbe funkcionisu normalno. Najlakse je bilo kritikovati druge, a sada je na "kriticarima" da pokazu sta znaju. Zelim im puno srece, jer ce im svakako biti potrebna. A Beogradjanima zelim da im se ostvari zelja da dobiju gradonacelnika koji ce cuvati i paziti njihov grad, koji ce obezbediti da svi imaju vode, da ulice ne budu pune rupa, da su travnjaci negovani, parkovi odrzavani, gradski prevoz redovan i dovoljan, fasade uredjene, prodavnice snabdevene... Dobro, dobro... da ne preteram. Mada, sve to i jos mnogo drugog cini jedan grad. I sve to cini njegove zitelje srecnijim i zadovoljnijim.