|
Pise Bozidar Medic
09.11.2000.
Ekskluzivni butici ili roba sa tezgi?
Do pre nekoliko godina rec "buvljak" kod mnogih je izazivala neko ruzno osecanje i imala je pogrdno znacenje. Kad bi vas neko upitao gde ste nesto kupili a vi odgovortie "na buvljaku", to je a priori znacilo da ste kupili robu sumnjivog kvaliteta, da ne kazem "neko djubre"! Sada to nije slucaj. Umesto da kazemo da idemo na buvljak sada mozemo da kazemo da idemo u Otvoreni trzni centar iliti OTC! Priznajte, lepse zvuci.
Stvari su se promenile. Na sadasnjem buvljaku vise nema polovne robe, Cigana koji prodaju stvari sumnjivog porekla, niti Rumuna koji pretovareni ogromnim torbama stizu vozom svakoga jutra sa dalekih destinacija, a potom je redjaju po zemlji i nude kupcima. U zimskim mesecima, kada su padavine ceste, roba je ne retko bila umazana i blatnjava i nije uopste delovala primamljivo. Sa buvljaka su proterani svi takvi prodavci i ostala je samo roba manje-vise poznatog porekla i pristojnog kvaliteta.
Od "starih", ondasnjih prodavaca ostali su samo Kinezi, sa koliko-toliko kvalitetnom robom i popularnim cenama. Ima cak nasih sugradjana koji od tih istih Kineza kupuju robu, pa je na nekoliko tezgi dalje ili na nekoj od beogradskih pijaca prodaju po duplo visim cenama. A ima i onih koji kinesku i drugu robu kupuju na pancevackom buvljaku i dovoze je na beogradski, ali taj svoj trud i izvesnu zaradu uracunavaju u cenu, pa se ponekad isplati sesti u autobus, voz ili automobil i otici do Panceva.
A sto se tice Kineza, cuo sam da ih je u Beogradu svakim danom sve vise i da polako osvajaju nase trziste. Kupuju lokale i otvaraju prodavnice, tzv. kineske radnje ili restorane sa kineskom hranom. Iznajmljivanje skladisnog prostora u Beogradu trenutno je prilicno skupo, jer je potraznja velika. Ogromne kolicine robe, koja svakim JAT-ovim letom iz Pekinga stigne u nasu zemlju, moraju negde i da se uskladiste. Ovdasnji zakupodavci trljaju ruke, a mnogi zapostavljaju svoje poslove, jer im se vise isplati da iznajme prostor Kinezima za skladistenje robe i da nista ne rade i troskare taj novac.
Kako god da okrenemo, ovih dana trgovina u Beogradu cveta. Svakodnevno se otvaraju novi butici, sa prilicno skupom, kako bi omladina rekla, "firmiranom" robom. I uvek su prepuni kupaca. Uglavnom mladji svet, po takvim buticima oblaci se "od glave do pete". Ponekad se pitam odakle im toliki novac, jer pretpostavljam da su jos skolarci ili studenti, a u moje vreme ta skupina nije imala bas preterano puno para za troskarenje.
Da se vratimo nasem omiljenom buvljaku. Pomislio sam kako bi bilo da ga nema i odmah sam pregrizao jezik. Jer, morate priznati, sta bismo mi bez njega. Pre desetak godina, kada sam renovirao stan, znao sam sve prodavnice vodovodnog, elektro i drugog materijala. I koliko god da sam ih obilazio, cesto nisam uspevao da pronadjem ono sto mi je bilo potrebno. Sada je taj problem resen. Na jednom mestu mozete pronaci sve sto vam treba. Od pegle do lokomotive. Dobro, da ne preterujem. Lokomotive bas i nisam video! A mozda ih neko i prodaje!
Prava milina je setati od tezge do tezge i troskariti novac. A novca nikad dosta. Obicno ode na ono sto nismo planirali da kupimo, ali u trenutku nismo mogli da odolimo i morali smo da tu stvar imamo u svom vlasnistvu.
Odlazak na buvljak postao je pravi ritual. Planira se danima, okuplja se drustvo, nalazi najlaksi nacin da se do njega ode. Nije redak slucaj da citave porodice, najcesce vikendom, dolaze u Beograd samo zbog odlaska na ovo popularno "izletiste" Beogradjana.
Osim pancevackog, poznat je i buvljak u Subotici, sa mnogo sirim asortimnanom roba i dosta nizim cenama, ali Subotica je ipak daleko, pa se najcesce odlucujemo za ovaj nas lokalni buvljak.
Ne znam sta da vam kazem. Samo znam da lazu oni koji kazu da nikada nisu isli na buvljak, da je tamo bofl roba ili da im je ispod casti da tako nesto kupuju. Samo da znate, kao i svuda i tamo ima za svakoga po nesto. Ima i nekvalitetne robe, naravno, ali ima i robe koja se prodaje i po beogradskim buticima i u njima kosta po dva ili tri puta vise nego na buvljaku. Ipak, onima koji je kupuju u butiku puno znaci da kazu kako su je nabavili u toj i toj ekskluzivnoj radnji, nego da kazu da su je "pazarili" na buvljaku.
Prema tome, na kraju bih samo da vam predlozim da stavite novac u dzep, odaberete lep i suncan dan i uputite se na turneju po novobeogradskim tezgama sa turskom, kineskom, italijanskom i ko zna kakvom jos ne robom. Videcete da sam u pravu. Tamo cete pronaci sve sto vam treba. Srecno i budite lake ruke!
|
|