Razglednica
Pise Bozidar Medic

23.11.2000.

Od cuda do cuda

Secate li se mog teksta od pre nekoliko meseci u kome sam pisao o cudima na koja sam tih dana nailazio u mom rodnom gradu Beogradu? Ovom prilikom bih samo zeleo da dodam da se cuda i dalje desavaju.

Eto, na primer, stojeci pre par dana u koloni i cekajuci da se na semaforu pojavi zeleno svetlo, nisam verovao rodjenim ocima. U Pop Lukinoj ulici, neposredno pre skretanja na Brankov most, na ulazu u benzinsku pumpu stajale su dve ogromne table. Neki firmopisac se pobrinuo da slova budu velika i dobro citljiva, a samim tim i lako uocljiva. Pisalo je: "IMA BENZINA". Kao i vi, i ja sam navikao da na takvim i slicnim tablama obicno pise "NEMA benzina", pa u prvom momentu nisam reagovao, ali sam ubrzo primetio da tu nesto ne stima. Priznajte, ni u jednoj drzavi na svetu ne mozete naci takav natpis! Uobicajeno je da benzina ima uvek i svuda. A nama, koji smo posle visegodisnjih sankcija navikli da ga vise nema nego ima, svakako je potrebno posebno naznaciti da benzina ima u prodaji.

U jednom od svojih tekstova pominjao sam i redove ispred prodavnica u kojima su strpljivi kupci cekali da dobiju litru ili dve ulja ili kilogram-dva secera. Tim povodom setio sam se one stare izreke "narod je proklet". Rafovi u prodavnicama ovih dana puni su ulja. Pogresio sam kada sam prognozirao da ce ove namirnice biti samo dok traje predizborna kampanja i skupljanje glasackih poena. Proizvodjaci su konacno dobili dozvolu da podignu cenu i ulje se u dovoljnim kolicinama naslo po prodavnicama.

Ali, kao sto malopre rekoh, narod je proklet. Samo baci pogled na uredno poredjane flase sa suncokretom na etiketi i produzi dalje. Razlozi za to su dvojaki. Jedni su stojeci u redovima imali srece i obezbedili dovoljne kolicine ulja za narednih nekoliko meseci ili cak i godinu dana, pa sada nisu zainteresovani za kupovinu. Drugi bi, pak, zeleli da kupe koju litru, ali cena ulja, koja je skoro cetiri puta visa posle nedavnog poskupljenja, odvraca ih od kupovine, jer njihov kucni budzet ne bi podneo taj trosak.

I kako je uvek bilo lako navici se na bolje, tako i mi brzo zaboravljamo nestasice i probleme. Do pre neki dan kuburili smo sa strujom i zurili sa posla kuci ne bi li uradili jos ponesto dok nasa grupa ne bude na redu za iskljucivanje. Sad vise ne razmisljamo o tome i nas zivot poprima uobicajeni tok.

Da zivimo u nekoj drugoj drzavi sva ova nabrojana "cuda" i ona o kojima sam ranije pisao, uopste ne bi bila cuda! Bile bi to uobicajene pojave koje ne bi zavredjivale da ih pomenemo u nekom ovakvom ili slicnom tekstu. Sada samo mozemo da pozelimo da i kod nas bude sve manje takvih "cuda".

 

[ Prethodne Razglednice ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.