|
Pise Bozidar Medic
30.11.2000.
Dinar, marka ili euro
Posle dolaska novih demokratskih snaga na vlast stosta se promenilo. Krenulo nam je konacno na bolje i to smo i osetili na svojoj kozi. Jedan od pokazatelja svakako je i konacno obuzdavanje divljanja dinara i njegovo zaustavljanje na vrednosti od 30 apoena za jednu nemacku marku. Dileri su nestali sa ulica, a banke su konacno pocele da otkupljuju devize po realnom kursu, a neke od njih su uspevale i da ih prodaju gradjanima po neznatno visem kursu.
Letujuci ove godine na crnogorskom primorju, morao sam da se prilagodim tamosnjem valutnom sistemu, tj. morao sam da obezbedim dovoljne kolicine nemackih maraka. I mada su po prodavnicama i ugostiteljskim objektima primali i dinare, dinarski kurs je bio toliko nepovoljan da nikome nije padalo na pamet da bilo sta placa u dinarima.
Sa stabilizacijom kursa u Srbiji, verovalo se da ce i Crna Gora ponovo prihvatiti dinar kao jedino platezno sredstvo, a onda su pocele da se sire price o uvodjenju nemacke marke kao zvanicne valute i u Srbiji ili cak i o uvodjenju Eura u platni promet.
Kako bilo da bilo, moze se reci da je nestalo one jurnjave oko kupovine ili prodaje deviza. Ovih dana, po prodavnicama je najnormalnija pojava da se namirnice placaju u nemackim markama. Jedina neobicnost je sto su se pojavile prilicno velike sume deviza, za razliku od dinara kojih u opticaju ima jako malo.
Naravno, ostaje pitanje da li su plate i druge prinadleznosti (kakva grozna rec!) propratile ono vrtoglavo padanje vrednosti dinara, kada je nemacka marka dostigla neverovatnih 40 dinara. Cene, koje su cesto podizane "unapred", posle ovog pada vrednosti marke, nisu vracene na stari nivo. Vidoviti prodavci, koji su barem jednom nedeljno predvidjali koliko ce marka skociti u narednih nekoliko dana i u skladu s tim unapred podizali cene, pravili su se naivni i nisu korigovali cene kada se kurs vratio na 30 dinara za marku. Cast izuzecima, kojih je, na zalost, bilo malo.
To je bio veliki udarac na standard ljudi. Plate, koje u vecini preduzeca nisu podizane mesecima, nisu mogle da podnesu ovaj novonastali haos. Devizne rezerve su u vecini porodica odavno presusile, pa je onaj ko nema neki dodatni izvor prihoda, mogao samo da sedi i stegne kais jos vise.
Kategorija koja je u svemu ovome najbolje prosla su, bar se meni cini, poljoprivredni proizvodjaci. Izuzetno dobra godina sto se klime i vremenskih prilika tice, pogodovala je proizvodnji voca i povrca. Dugi period lepog vremena, ucinio je da evo i krajem novembra pijace budu prepune. A narod mora nesto da jede, pa makar i ako su cene visoke. Onaj ko ima okucnicu i moze da gaji od svega po malo, najbolje zna koliko tako moze da ustedi.
Znam da se preko noci nista ne desava, ali malo po malo, novoimenovani funkcioneri, pokusavaju da uspostave red i u cene i u plate. Penzije se redovno isplacuju i povecavaju s vremena na vreme, tj. koliko to mogucnosti dozvoljavaju. Sve u svemu - ide na bolje! A tome smo se toliko nadali.
Da rezimiramo: dinar se stabilizovao, marka je 30, cene ukocile, pijace pune, prodavci primaju i marke i dinare podjednako. Greska! Nije bas tako. Ima i onih koji NE primaju devize. Jos jedno cudo u mome gradu. Na benzinskoj pumpi "Beopetrol" u centru Beograda na velikom papiru pise.... NE primamo devize. I zaista, sugradjanin koji je kupovao benzin ispred mene nije mogao racun da podmiri devizama, vec je isao od automobila do automobila i obisao tako citav red ne bi li dosao do famoznih dinara! Ostao sam bez komentara. Samo mogu da vama kazem jedno - i dinar postaje "trazena" valuta!
|
|