|
Pise Bozidar Medic
21.12.2000.
Mislite o tome...
Proslog puta sam se osvrnuo na ponude turistickih agencija za docek novog milenijuma. Ovoga puta cu pricu samo okrenuti. Zamislite da neko iz inostranstva dolazi kod nas da bi docekao Novu 2001. godinu! Zvuci neverovatno, jer ko bi i zbog cega dolazio ovamo?! Logicnije je da mi odavde idemo nekuda. Bar smo mi nacija koja voli da putuje.
Iako zvuci cudno, svake godine, bas sad u ovo prednovogodisnje doba, granicni prelazi su zakrceni. Kolone automobila nizu se na ulazima u Jugoslaviju, prepune onih koji jedva cekaju da vide svoje najmilije, prijatelje ili rodjake. Do detalja planirano putovanje, prizeljkivano mesecima, sada je na pragu. I docek Nove godine i Bozica u domovini. Sta bi vise pozeleo neko ko zivi daleko od svog rodnog mesta i kome je toplo oko srca kada mu neko pomene rodni kraj.
Pretovareni automobili, sa brizljivo odabranim poklonima kojima ce obradovati one koje najvise vole i do kojih im je najvise stalo. Mesecima se sakuplja novac, razmislja o tih nekoliko dana koje ce dijasporci provesti ovde kod nas.
Ali, lako je nama za njih. Pitate se zbog cega to kazem. Pa evo zbog cega. Otisli su ko zna kad i ko zna koliko dugo nisu dolazili u rodni kraj. Zeljni su svega - price, druzenja, starih prijatelja, rodjaka, kumova, zeljni su da vide mesto u kome su odrasli. Odusevice ih svaka, pa i najmanja promena. Otvoreni kafic, nova knjizara, poslasticarnica, butik. Pomislice kako se eto i kod nas zivot menja na bolje i kako smo konacno ostavili sve brige, ratove i sankcije za nama.
Ponovo kazem, lako je nama za njih. Samom cinjenicom da su ponovo medju "svojima", oni su zadovoljni i presrecni. Nije im vazno da li su putevi izrovani, da li su ulice prljave, da li iam ili nema struje, vode, da li su prodavnice dobro snabdevene, da li sve javne sluzbe funkcionisu dobro. Kao i obicno, progledace nam kroz prste, jer smo mi njihovi i sve nam se prasta.
Ali, sta ako u ove nase krajeve zaluta neki stranac, koji, ne daj Boze, nikada ranije nije boravio na ovim prostorima. Kako cemo mu se predstaviti.
Ukoliko se odluci za putovanje automobilom, prvi kontakt sa nasim mentalitetom ce imati na samoj granici. Od trenutnog raspolozenja ce zavisiti kako ce ga docekati sluzbenik na granicnom prelazu. Ne kazem da su uvek neljubazni, ali mislim da bi u opisu radnog mesta onih koji rade na granicnim prelazima (kao uostalom i svih onih koji su u javnim sluzbama) da pre svega budu ljubazni. Trebalo bi da se ponasaju kao domacini koji na ulaznim vratima svoje kuce docekuju goste. Bas tako, ne preterujem.
Imao sam prilike da pre nekoliko godina doputujem iz inostranstva u automobilu sa stranim tablicama, misleci da sam stranac. Na samoj granici su me saleteli sa placanjem raznih dazbina, a samo nekoliko kilometara posle granice, saobracajna policija me je zaustavila ne bi li uzela i ona svoj deo haraca! I ako postujete propise oni ce pronaci nesto za sta cete morati da platite poprilicnu svotu. Neko razmislja drugacije od mene - eto prilike da se dobije koja para sad kad za bozicne praznike pohrle iz inostranstva kod nas.
Greska! Trebalo bi da ovo bude prilika da se svetu pokazemo i prikazemo u najboljem svetlu i tako privucemo i druge da iduce godine dodju kod nas. Turizam nisu samo hoteli, plaze, borove sume. Turizam je sve. I stisak ruke i reci dobrodoslice na ulasku u nasu zemlju i osmeh prilikom redovne kontrole saobracaja uz ljubazno upozorenje na pravila saobracaja i srdacnost na svakom drugom koraku kroz nasu zemlju. Tako se stvara slika o nekoj zemlji. Losa iskustva nece nekoga ponovo dovesti kod nas. Samo ce se prepricavati i mozda i nezasluzeno siriti losu sliku o nama u svetu.
A sta bi sve jos trebalo promeniti... Spisak je dug. U oci najvise padaju putevi. Godinama neodrzavani, sa rupama nastalim jos ko zna koje zime ili zakrpama koje lice na lezece policajce. Uslovi putovanja po ovakvim putevima nisu jako slabi nego nikakvi. Zamislite da u luksuznom automobilu naidjete na ove nase rupe i dzombe i ne znate da li da ih zaobilazite prelazeci pri tome u suprotnu kolovoznu traku i ugrozite bezbednost saobracaja ili da vozeci preko njih rasturite svoj novi automobil.
Mislim da je sad trenutak da razmislimo i o ovom segmentu naseg zivota. Posle nedavno odrzanih izbora krenuli smo u novi zivot. Menjamo sve za sta mislimo da ne valja. Zelimo da se otarasimo ostataka proslosti koji nam vise oko vrata i vuku nas ka dnu. E pa onda razmislimo i o onome sto nas takodje vraca u svet. Turizam je, svakako, pivredna grana na koju bi trebalo da racunamo kao jednom od znacajnih izvora prihoda. Jer, zaista imamo sta da pokazemo svetu. Imamo lepu prirodu, morsku obalu, planinske vrhove, jezera, reke, banje... Sve to samo treba lepo upakovati i tako sa masnicom servirati strancima, kojima ce u trajnoj uspomeni zasigurno ostati ono sto ne postoji nigde drugde... ikone i manastiri... kajmak, proja, gibanica, sarma, sljivovica...
Razmislite o tome...
|
|