Razglednica
Pise Bozidar Medic

28.12.2000.

U mracni novi vek

Eto, prodjose jos jedni izbori. Ovoga puta bez previse galame, buke, frke i trke. Bili i prosli. Samo smo ih konstatovali, kao da smo unapred znali kako ce se odvijati i kakav ce biti njihov ishod. Mada, ovoga puta se nismo odazvali bas u prevelikom broju. U septembru su strasti bile uzburkane, radilo se o zivotu i smrti. A sada, kao da nam je bilo svejedno. Jos pre dva meseca smo obavili ono sto smo imali i sad smo mirno cekali ishod ovih drugih, republickih izbora.

Zivot ide dalje. Jos par dana, pa ulazimo u novi vek, u novi milenijum. Poslednje pripreme se obavljaju za taj svecani docek. Kupuju pokloni onima koje najvise volimo. Tuzan kraj ovog milenijuma, a li, nadam se, ipak srecan pocetak neceg novog. Barem za nas u Jugoslaviji. Uzdam se u novog predsednika i novu vlast, iako vec ima onih koji ga kritikuju. Shvatimo da se nista ne menja preko noci. Ipak, bio sam tuzan jutros i to me je i nateralo da napisem ovaj tekst, mada sam razmisljao o sasvim drugoj temi, puno veselijoj.

Moj sin danas debituje u ulozi Deda Mrazica u predstavi koju priredjuje njegov vrtic. Uz svu tremu, za koju mozete misliti kolika je, uz sve pripreme, sivenje kostima, svakodnevne probe dijaloga, jutros smo poranili da bi na vreme dosao u vrtic i naisli na - mrak. Ulaz u vrtic neosvetljen, mracni hodnici, vaspitacice koje sa pridoslom decom sede uz svece. Jednom recju - tuga i jad! Dan koji je trebalo da pamti citavog zivota, jer ovo je njegova prva uloga i prvi glumacki koraci. A kako ce ga zapamtiti. Po mraku!

Beograd je juce bio u polumraku. Dve trecine grada bilo je bez elektricne energije. Ulicno osvetljenje je vec danima ukinuto, osim na glavnim saobracajnicama. Sada je i na njima zavladao mrak. Iskljucenja traju i po 12 casova. I kako se onda zagrejati ako se grejete na struju, kako skuvati nesto, kako objasniti svojoj deci da je to "visa sila" i da ne mogu da gledaju crtace, da ne mogu da dobiju toplo mleko, da moraju da obuku dva dzempera, jer je hadno kao na ulici.

Proteklih dana bilo je kontradiktornih vesti po javnim glasilima. Bice struje, nece biti struje, bice struje, nece biti restrikcija, bice restrikcija. Uverili smo se da su ovoga puta bili u pravu oni pesimisticki nastrojeni. Plase nas da bi ove restrikcije mogle potrajati danima. Pitamo se da li cemo u 2001. zakoraciti u mraku. Da li cemo svojim ukucanima pripremiti "hladnu zakusku" umesto uobicajenog praseceg ili cureceg pecenja. Da li ce nam u trenucima dok sat otkucava ponoc jedino osvetljenje biti prskalice na jelki. Zaista tuzno. Zar je moguce da cemo ulazak u novi milenijum pamtiti po tome sto smo otisli na spavanje vec u 22h, jer je toplije pod jorganom. Jednostavnije je potrpati decu u krevet, ispricati im pricu o deda Mrazu i zaspati, nego sedeti i u hladnoj i mracnoj sobi cekati ponoc.

Priznajem, mozda sam u ovim trenucima veci pesimista nego sto bi trebalo, ali me je jako pogodilo to sto je glumacki debi moga sina protekao u mraku. Kamo srece da se ove moje slutnje ne obistine.

Srecna vam i svetla Nova 2001. godina, dragi sugradjani. Vama u belom svetu ce svakako biti svetla, a za srecu se sami pobrinite. A nama - kako bude. Vec smo navikli da se mucimo i zlopatimo i da ne zivimo kao sav normalan svet!

 

[ Prethodne Razglednice ]

Copyright 2000 beograd.com. All Rights Reserved.